Sign In

Професионална подршка медицинским сестрама и техничарима

Објављено:


Универзитетски клинички центар Републике Српске прва је здравствена установа у Републици Српској у којој ће бити реализован пилот пројекат који се односи на супервизију медицинских сестара и техничара, с циљем стручне подршке да би ефикасније допринијели струци и професионалном развоју и функционисању, као и отвореном разговарању о проблемима и изазовима са којима се свакодневно суочавају.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да се у вријеме пандемије вируса корона најбоље показало колико су рањиви, али истовремено и снажни људи у здравственим установама, захваљујући којима је показано да је здравствени систем флексибилан, да има стручан кадар и ресурсе да збрине све пацијенте којима је била потребна здравствена заштита.

"Данас, двије године касније, подршка им је важна као и на самом почетку пандемије, с обзиром да се здравствени системи сада суочавају са новим изазовима - хроничним умором запослених, њиховом психолошком и емотивном исцрпљеношћу, али и учесталом стигматизацијом здравствених радника и недостатком разумијевања од шире заједнице", рекао је министар Шеранић обраћајући се на представљању пилот пројекта "Увођење супервизије медицинских сестара/техничара у ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске".

Помоћник министра здравља Милан Латиновић каже да је намјера да медицински радници овладају одређеним начинима и техникама како сами себе да подрже и да своје здравље што боље унаприједе да би могли да пруже адекватну услугу корисницима здравствених установа.

"Данас почињемо тај процес са 50 медицинских сестара из Универзитетског клиничког центра Републике Српске, које су претходне двије године дале велики допринос у лијечењу пацијената. Терет за њих је био велики и ово ће им бити од користи", рекао је Латиновић.

Помоћник генералног директора Универзитетског клиничког центра Републике Српске Звездана Рајковача каже да су протекле двије веома тешке и изазовне године оставиле траг на здравственим радницима, који су примијетили да лагано иду ка синдрому "сагоријевања".

"Највећи број здравствених радника чине медицинске сестре и техничари који су у периоду вируса корона највише времена проводили са пацијентима, радили у условима у којима иначе не раде, радили са тешким пацијентима, гледали умирање пацијената и то је оставило трага на њих", рекла је Рајковача.

Предсједник Асоцијације супервизора у БиХ Андреа Пухалић објаснила је да супервизија није психолошка подршка, већ професионална да не би дошло до "сагоријевања", које је и дефинисано као професионални, а не медицински феномен.

"Здравствени радници били су на првој линији фронта са пандемијом и то је оставило трага не само на њихово психичко, већ и на физичко здравље и одговорност да им помогнемо да поврате неки облик нормалне психофизичке равнотеже је истовремено и одговорност према нашем здрављу", нагласила је Пухалићева.

Менаџер пројекта "Јачање сестринства у БиХ" Елдин Фишековић истакао је да су медицинске сестре и техничари препознати као есенцијална радна снага, те да на глобалном нивоу недостаје око десет милиона медицинских сестара.

Пилот пројекат "Увођење супервизије медицинских сестара/техничара у ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске" представило је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са Фондацијом Фами кроз пројекат "Јачање сестринства у БиХ" у Административном центру Владе Републике Српске у Бањој Луци.





Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.