Sign In

Симпозијум о изазовима и приоритетима у заштити менталног здравља становништва

Објављено:

Период пандемије вируса корона био је веома стресан за људе и оставио је велике посљедице по ментално здравље, изјавио је помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Латиновић.


"Ако томе додамо ситуацију коју смо имали у претходном периоду, због свега кроз шта смо прошли од рата и постратног периода, онда свакако да тај број и проценат у Републици Српској је изузетно висок", рекао је Латиновић у Бањалуци, уочи почетка симпозијума за руководиоце здравствених установа у Републици Српској о теми "Будућност здравља у заједници - изазови и приоритети до 2030. године", у оквиру Пројекта менталног здравља у БиХ.

Латиновић је рекао да у Републици Српској није рађено истраживање о стању менталног здравља људи послије пандемије, али је истакао да се компаративно могу користити најновији резултати у Србији према којем сваки петнаести грађанин има постковид сметње у менталном здрављу.

Он је додао и да резултати у Србији показују да је током пандемије повећан и проценат када је ријеч о конзумирању алкохола, што је био један од начина бјежања од стреса.

Латиновић је истакао и важност повезивања свих професионалаца и установа које пружају услуге менталног здравља, те нагласио да је у Српској урађено доста посла када је ријеч о занонској легислативи - усвојени су Закон за заштиту менталног здравља, Стратегија развоја менталног здравља у Српској до 2030. године те низ подзаконских аката који практично дефинишу одређене законске одредбе.

Поздрављајући учеснике симпозијума, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да сваки сусрет и активности које се спроводе у оквиру Пројекта менталног здравља у БиХ подсјете колико је напора, рада и труда уложено у област менталног здравља и обавезују да се настави са реформом ове значајне области у здравству. 

Директор Института за популацију и развој Емина Османагић рекла је да је низ фактора утицао на то да наше ментално здравље није какво би требало да буде.

"Далеко од тога да су резултати у БиХ лошији од неких европских или регионалних. Наравно на све је утицала пандемија вируса корона, лоши економски услови и други фактори као што су образовање, запошљавање и друго који утичу на ментално здравље и појединца и породице и то је оно на чему инсистира Министарство здравља Републике Српске", рекла је Османагићева.

Директор Дома здравља Добој Владимир Марковић сматра кључним да се велики дио услуга када је ријеч о менталном здрављу обави на примарном нивоу како би било олакшано установама секундарног и терцијарног нивоа.

Он је навео да је у посљедњих пет година у добојском Дому здравља у том смислу извршено 35.000 услуга.

Начелник Центра за ментално здравље у Дому здравља Прњавор Гордана Крековски рекла је да су током пандемије вируса корона били укључен у рад Хигијенско-епидемиолошке службе и да су давали подршку становништву.

Симпозијум у Бањој Луци је организовало Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са Институтом за популацију и развој, уз подршку Владе Швајцарске.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.