Sign In

Интервју министарке финансија за портал Бањалука нет - пандемија убрзала ребаланс буџета

Објављено:

У ову буџетску годину, Републике Српска ушла је са рекордним приходима, који су од почетка година, па до средине марта били у порасту за око 2,2 одсто. Међутим, овакав позитиван тренд заустављен је кризом узрокованом појавом вируса корона, која Републици Српској током друге половине марта и у априлу доноси значајан пад за 16,1 одсто у односу на исти период прошле године.

Због ситуације изазване епидемијом вируса корона, неопходним промјена у приоритетима који се финансирају из буџетских средстава, те с циљем да се распореде средства за неометан рад и функционисање буџетских корисника, много раније него ли је планирано утврђен је и ребаланс буџета, који је тренутно у складу са процедуром на разматрању у Народној скупштини.

О ребалансу буџета, посљедицама коронавируса на економију Републике Српске, као и мјерама помоћи домаћој привреди разговарали смо са Зором Видовић, министарком финансија у Влади Републике Српске.

"Очекујемо да ћемо крајем године имати много повољнију ситуацију и стабилан буџет. Веома је важно да смо задржали у животу наша предузећа, одржали јавну потрошњу и здравље становништва, док ћемо се у наредном периоду фокусирати на развој домаће привреду и заштиту домаћих производа. Намјера Владе Републике Српске је да се очува запосленост и животни стандард њених грађана", истакла је Зора Видовић.

У каквом стању је Буџет Републике Српске дочекао кризу због епидемије вируса корона, уколико га упоредимо са подацима из протекле године који су презентовани у Консолидованом извјештају о извршењу буџета за 2019. годину?

Република Српска је у ову буџетску годину ушла са рекордним приходима, који су од почетка године до средине марта порасли за око 2,2% у односу на исти период прошле године. Међутим усљед новонастале ситуације узроковане појавом вируса корона, од друге половине марта и током априла долази до њиховог значајног пада за 16,1% у односу на исти период прошле године. Располагали смо са одређеним резервама у Буџету, али је немогуће било предвидјети да ће сва привреда готово стати и припремити се за такав сценарио. Буџетски суфицит је у 2019. години износио 77,7 милиона и први пут смо имали консолидовани суфицит од 30 милиона КМ. У Буџету за 2020. годину био је планиран суфицит од 20,1 милион КМ, а сада смо наше пројекције усљед свих ових дешавања свели на буџетски дефицит у износу 412,2 милиона КМ. Појавом новог вируса корона десиле су се двије кризе са којима смо се суочили, здравствена због угроженог здравља становништва и економска због штета које је претрпила привреда и буџет Републике Српске. Међутим, у веома кратком року смо доспјеле обавезе, међу којима су и додатни трошкови за спречавање ширења пандемије, успјели измирити и одржати текућу ликвидност. Задржали смо редовност исплата пензија, плата, редовност исплате борачких и социјалних накнада. Сада нам предстоји борба за санирање економске штете привреди која ће бити у фокусу нашег рада. Наша мисија је да у овом тренутку сачувамо здравље становништва и одржимо економски потенцијал Републике Српске, те да очувамо стабилност буџета и редовност исплата пензија, плата, социјалних давања. До сада смо све буџетске обавезе извршавали на вријеме, а увјерења сам да ће тако бити до краја године.

Због економске кризе извршен је ребаланс буџета. Какве су промјене у приходима и расходима? 

Због тренутне ситуације изазване епидемијом вируса корона, те неопходним промјена у приоритетима који се финансирају из буџетских средстава, те с циљем да се распореде средства за неометан рад и функционисање буџетских корисника, утврдили смо Ребаланс буџета  много раније него то иначе планирамо. Тим приједлогом је укупан буџетски оквир проширен за 188 милиона и износи 3 милијарде 613 милиона КМ. Планирани приходи за 2020. годину биће мањи за 238,7 милиона КМ што представља мањи прилив од 8% у односу на план буџета, али смо у планираном буџету на позицији расхода извршили уштеде од 41,2 милиона КМ. Уштеде на личним примањима су 1,7 милиона КМ, на трошковима материјала и услуга 5,1 милион КМ, уштеде су на грантовима 8,5 милиона, трансферима 4 милиона, инвестицијама 12,3 милиона, те осталим 7,5 милиона КМ. Одустало се од неких пројеката које нисмо ни започели, а настављамо оно што је већ у току. На позицији расхода, ребалансом је највише средстава усмјерено на трансфере за Фонд солидарности 151 милион, трансфере Фонду здравственог осигурања у износу 52 милиона КМ, јер је Фонд повећао транше здравственим установама. Ребалансом смо повећали и издвајања за ЈЗУ Институт за јавно здравство у износу 9 милиона КМ, као и за исплату пензија за додатних 10 милиона КМ. Наш здравствени сектор се суочио са посљедицама пандемије пред којим су поклекли и здравствени системи економских много снажнијих земаља од нас. Да протеклих година нисмо улагали у опремање здравствених установа, да нисмо градили болнице у Источном Сарајеву, Невесињу, Бијељини и реконструисали Клинички центар Бањалука, ситуација би била много гора. Од почетка кризе за подршку здравству смо дали више од 100 милиона КМ. То је наша обавеза, као што је наша обавеза сагледавање помоћи за привредне субјекте који су морали да престану са радом због прописаних мјера или су пословали са смањеним капацитетом. Како би се исфинансирале потребе, утврдили смо и измјене Одлуке о дугорочном задуживању. Умјесто планираних 315 милиона КМ, због повећаних расхода и уз истовремено смањене буџетске приходе, повећали смо план задуживања на износ до 678 милиона КМ. Много је критика, али је то наша реалност, као што је то и реалност и потреба много развијенијих земаља свијета које желе да што прије превладају кризу. Тиме не пробијамо границу задужења дефинисану Законом о задуживању, дугу и гаранцијама и остајемо у лимитима који могу обезбједити контролисано и несметано измирење обавеза. Влада Републике Српске је одлучна у намјери да спроведе своје планиране мјере, које постепено уводимо, на начин који неће угрозити ни једног од буџетских корисника. Дакле, неће бити смањивања плата ни стечених права корисника буџета. Очекујемо да ћемо крајем године имати много повољнију ситуацију и стабилан Буџет.

Обустава рада или пословање са смањеним капацитетима привредницима РС донијело је велике губитке, због чега је многима помоћ Владе РС једина нада за опстанак на тржишту. На које мјере помоћи власти у РС могу да рачунају?

Свјесни чињенице да ће ширење пандемије негативно утицати на економију Републике Српске и довести до великих губитака, постепено смо усвајали мјере које су усмјерене на очување предузећа и привредне дјелатности, као и на одржање броја запослених у Републици Српској. Већина послодаваца је прихватила наше апеле да задрже запослене. Уредбом са законском снагом о пореским мјерама објављеном 10. априла 2020. године утврђују се пореске мјере за вријеме ванредног стања ради ублажавања економских посљедица насталих усљед болести ЦОВИД-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 с циљем смањења неликвидности пореских обвезника узроковане наведеним стањем. На основу уредбе, Фонд солидарности преузео је обавезу измирења пореза на доходак и доприноса на плате запослених за март 2020. године за оне привреднике и самосталне предузетнике којима је у марту одлукама Штаба за ванредне ситуације или локалних штабова било забрањено обављање дјелатности и ова исплата се приводи крају. С обзиром да је у априлу због спријечавања ширења пандемије била уведена забрана рада за шири обим дјелатности, а забрана је трајала читав мјесец, Фонд солидарности је на основу Уредбе преузео исплату нето плате у износу од 520 КМ и припадајућих доприноса, као и пореза не само дјелатности које су биле затворене, већ и за оне послодавце који су престали са радом усљед појаве пандемије. Такође су овим мјерама обухваћени и самостални предузетници. Рок за пријаве корисника Пореској управи за подношење изјаве и захтјева за исплату из средстава Фонда солидарности траје до 10. јуна. Епидемиолошка ситуација је налагала да се мјере забране за поједине дјелатности продуже и у мају, па је с циљем спречавања отпуштања радника и очувања радних мјеста у Републици Српској усвојена допуна Уредбе која се односи на пореске мјере, а која би обухватала и те категорије дјелатности. Том Уредбом се по моделу марта за она предузећа којима је до 11. маја 2020. године било забрањено обављање дјелатности обезбједе средства за плаћање пореза и доприноса, а онима који нису радили ни након 11. маја и најнижа плата са порезима и доприносима. Једна од мјера коју смо утврдили одмах по избијању кризе је пролонгирање плаћања пореских обавеза по завршном рачуну за 2019. годину, а на паушал предузетника са једним или двоје запослених годишњи порез од 600 КМ умањен је за 60 одсто. Пореским обвезницима који имају рјешење о репрограму пореских обавеза које плаћају у ратама, уведен је мораторијум на плаћање рата до 30. јуна, без плаћања камата. У оквиру мјера подршке привреди и становништву, уведен је и мораторијум на отплату кредита Инвестиционо развојне банке Републике Српске у трајању од три мјесеца. Та мјера је била међу првима и ИРБ је реаговао веома брзо. Мораторијум и грејс период одобрен је за 157 корисника правних лица и за 30 корисника физичких лица. Такође, са представницима банкарског сектора је усаглашено да банке могу корисницима кредита одобрити посебне мјере, мораторијум, односно одгоду у отплати главнице и камате кредита. Банкама је пристигло око 4.000 захтјева за привремени мораторијум. Истовремено, настојаћемо да помогнемо путем Завода за запошљавање онима који су због штетних посљедица пандемије остали без посла, за ту сврху су у Компензационом фонду планирана средства. Ово су само краткорочне мјере која би пословној заједници била од помоћи да се очува економски потенцијал предузећа и одржи домаћа тражња, те да се очува запосленост и животни стандард грађана.

Отворени су и посебни рачуни Фонда солидарности. Који субјекти и на који начин врше уплату на ове рачуне и у које сврхе се та средства планирају утрошити?

Министарство финансија Републике Српске је отворило рачуне Фонда солидарности како би грађани Републике Српске који су у стању да помогну финансијски, јавна предузећа, запослени у јавном сектору одрицањем од нето зарада, те друштвено одговорна предузећа која нису директно погођена штетним посљедицама вируса корона, подијелили терет оних који нису у прилици да раде или имају огромне штете. Ови рачуни пуне се донацијама домаћих и иностраних физичких и правних лица, као и од буџетских средстава. Улогу Фонда солидарности с циљем санације посљедица и потешкоћа насталих усљед ширења заразне болести изазване вирусом корона преузеће Компензациони фонд. Компензациони фонд ће пружати директну подршку за санацију штетних посљедица пандемије предузетницима и пословним субјектима који су претрпјели или трпе штету, Заводу за запошљавање путем субвенционисања доприноса за незапослености, здравственом сектору за покриће трошкова, као и запосленима у јавном сектору који су обављали послове под посебно отежаним околностима, као што су здравствени радници, полиција, инспектори и слично. Средства су исплаћена и за набавку пакета за социјално угрожене грађане, по  захтјевима удружења која окупљају ове категорије грађана, а међу којима су удружења инвалида, дјеце са посебним потребама. Министарство финансија Републике Српске свакодневно на својој интернет страници и интернет страници „Коронавирусусрпској" објављује списак уплатилаца донација за бржи опоравак становништва и привреде Републике Српске. Међу највећим уплатиоцима су: „мтел" Бањалука, „НЛБ банка" Бањалука, „Атлантик Аргета" доо Сарајево, „Вилијамс" доо Бања Лука, групација „МГ Минд", „Игокеа" Лакташи, Рудник и термоелектрана „Угљевик", Хидроелектране на Дрини Вишеград. Међу уплатиоцима на рачуне су и запослени у многобројним јавним предузећима, министарствима у Влади Републике Српске и запослени у јавној администрацији у градовима и општинама Српске. Сва ова средства ће бити усмјеравана за опоравак Републике Српске од штетних посљедица пандемије по економију, у оне области које су претрпиле и трпе највећу штету.

Како оцјењујете тренутни промет обвезница РС? Колико средстава би се тим механизмом требало прикупити и у које намјене се планирају усмјерити?

Влада Републике Српске је предложила измјене одлуке о задуживању за 2020. годину, због измјене у структури и висини буџетских средстава и издатака. Овом одлуком планирано је да се Република Српска у 2020. години дугорочно задужи до 678 милиона КМ, од чега је већ реализовано 214,1 милион КМ у складу са Одлуком о дугорочном задуживању Републике Српске за 2020. годину. Иако је нова одлука о задужењу много већа, не пробијамо Законом о задуживању, дугу и гаранцијама дефинисану границу задужења. Многе земље су у овој ситуацији биле принуђене да мијењају своје законе о задужењу јер су морале да пробију лимите који су били на снази. На домаћем тржишту је планирано задужење у износу од 354 милиона, од чега је већ реализован износу од 214 милиона. Имајући у виду кретања на свјетским берзама и постојећу кризу због пандемије, задовољни смо тиме како обвезнице Републике Српске котирају на берзи. У структури ино дуга 323,8 милиона су кредитна средства од Међународног монетарног фонда, Свјетске банке, Европске комисије и Европске банке за обнову и развој. Економске посљедице пандемије су разлог зашто смо принуђени да путем задуживања обезбјеђујемо довољно ликвидних средстава којим би се потпомогао и убрзао опоравак привреде од штетних посљедица вируса корона. Укупни дуг са новим задужењем износиће 5,988 милијарди и на основу процјене кретања бруто домаћег производа чиниће 55,98 одсто БДП-а, а горња граница тог дуга је 60 одсто БДП-а. Јавни дуг са овим повећањем задужења износиће 4,75 милијарди КМ и чиниће 44,41 одсто БДП-а. Горња граница дуга износи 55 одсто БДП-а, на основу чега се види да Република Српска не пробија горњу границу задуживања дефинисану Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

Иако су средства ММФ-а већ на рачунима Централне банке БиХ, ентитетске владе због спора у Савјету министара још немају тај новац на располагању. Очекујете ли да ће средства ускоро бити доступна РС и какви су планови њиховог утрошка?

 Српска је требала да располаже тим средствима прије готово мјесец дана. Када смо на сједници Фискалног савјета БиХ 11.04.2020. године усагласили, а затим и потписали Писмо намјере са Међународним монетарним фондом у оквиру инструмента за брзо финансирање ради сузбијања ширења новог корона вируса, били смо увјерени да ће средства ускоро бити оперативна. Без обзира на то што су дефинисани и детаљи расподјеле због политичких препрека у ФБиХ, још није дошло до расподјеле. Једногласно је договорена расподјела средстава, али је реализација блокирана. Наша намјера је била да ова средства усмјеримо на фондове за обнову Републике Српске, првенствено за подршку здравству и за брз опоравак привреде, што је наш основни циљ када се преброди прва фаза борбе са пандемијом. И даље смо увјерени да ћемо ускоро средства имати на својим рачунима и да ће бити доступна тамо гдје су и намијењена.

Постигнут је договор на сједници Управног одбора Управе за индиректно опорезивање у вези са поравнањима из протеклих година на основу којег ће Републици Српској Федерација БиХ уплатити 22,5 милиона КМ. Како коментаришете чињеницу да је толико дуго требало да се усагласе ставови?

Сваки договор у којем је потребан консензус је веома тежак, јер свака страна заступа своје интересе. Међутим, у овом случају се показало да је Република Српска била у праву у свом инсистирању да се средства која јој припадају дозначе. Усвојене су појединачне одлуке о привременим поравнањима од 2012. до краја 2019. године, те постигнут договор о редовној примјени коефицијената које Управа обрачунава свака три мјесеца. Република Српска добиће 22,5 милиона КМ који Федерација дугује по основу ранијих одлука у којима смо били закинути. Средства ће бити уплаћивана у неколико мјесечних рата, како се не би оптеретио њихов буџет у овим временима када су и њима потребна средства за превазилажење посљедица пандемије. Очекујемо да се убудуће овакви застоји неће дешавати, јер ћемо инсистирати на томе да се након сваке четири године бити урађена стручна ревизија која ће дати оцјену да ли је негдје било грешака у израчунатим коефицијентима.

Каква су ваша предвиђања економских кретања у РС до краја епидемије и након ње?

Од појаве пандемије било је веома је тешко процијенити колико ће криза трајати и колики ће бити размјери штете по нашу привреду. Иако је из ММФ-а прогнозирано да ће свијет погодити рецесија и велики пад у привредном расту, морам нагласити да се ту ради о најгорим прогнозама и процјенама Свјетске здравствене организације о развоју пандемије. Наше процјене из Документа оквирног буџета су да ће пад износити 3,5% БДП-а. Такође, очекујемо да ће БДП износити 10 милијарди и 697 милиона КМ. Очекује се да ће цијене просјечно пасти за 0,4%. Очекујемо да ће пандемија имати падајућу кривуљу и да ће наше мјере имати ефекта. У трећем и четвртом кварталу очекује се благи привредни опоравак. Веома је важно да смо задржали у животу наша предузећа, одржали јавну потрошњу и здравље становништва, док ћемо се у наредном периоду фокусирати на развој домаће привреду и заштиту домаћих производа. Само заједничким снагама можемо се изборити са пандемијом са којом се боре и наши пословни партнери у региону и Европи. Нормализација и почетак трговине са иностранством зависиће од опоравка тих земаља, али и спремности домаћих произвођача да понуде робу. Већ видимо да се пандемија смирује и надамо се опоравку наших стратешких партнера, Србије, Италије и Нјемачке, које такође планирају свеобухватне мјере санације стања у привреди. Иако нам је извоз и глобално тржиште било значајно, из ове кризе изашли смо богатији за искуство да је то уједно и недостатак. Домаћи произвођачи нису имали довољно залиха или сировина, а ни довољно технологије. Показало се да треба улагати у домаће ресурсе и да су домаће знање и нове технологије од суштинског значаја да би се постигла продуктивност.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.