Sign In

Приоритети у 2021 години су здравље, привреда и инвестиције

Објављено:

Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић изјавила је да ће приоритет Владе у наредној години бити инвестиције, које су планиране у дупло већем износу него у 2020. години, као и да се повећа број радних мјеста и задрже људи у Српској.

"Први приоритет Владе Републике Српске у 2021. ће бити очување живота грађана, односно здравство, затим привреда и инвестиције које желимо да удупламо, што ће ићи на терет трошкова", рекла је министарка и додала да би инвестиције требале повећати бруто домаћи производ и побољшати животни стандард у Српској.

Она је истакла да су у наредној години планирани и бројни пројекти за унапређење услова живота на селу, санацију од поплава, улагања у ауто-путеве, електропривреду и остали велики инвестициони пројекти.

Министарка је истакла да је буџет за 2021. пројектован тако да ће Српска имати значајно веће приходе од текућих расхода, те да неће дозволити да текући трошкови премаше приходе буџета, због чега би се онда морале смањивати плате.

"Конципирали смо буџет за наредну годину да буде стабилан и потпуно ликвидан. Не очекујемо повећање задужености, која би требало да остане на овом нивоу", рекла је Видовић и додала да се тек у другој половини године размишља о повећању БДП-а, односно о одређеној релаксацији.

Она је навела да ће плате остати на постојећем нивоу, али ће бити редовне, а пензије усклађене са растом плата и трошкова живота, што би требало да буде повећање од око три одсто, док ће остала социјална давања бити редовна.

Говорећи о другом ребалансу буџета, она је подсјетила да је Српска први ребаланс морала да ради у мају да би се могла одвојити средства за трошкове здравства и да би помогли привреди, те да су исти разлози и за други ребаланс.

"Имали смо нешто више прихода и уштеда на једној страни, а на другој страни имали смо и веће трошкове, тако да нам је други ребаланс буџета већи од првог за 23 милиона КМ и његово укупан оквир је 3,636 милијарди КМ", рекла је министарка.

Дефицит је првим ребалансом био планиран 412 милиона КМ, каже министарка, а сада ће бити 398 милиона КМ, можда чак и мањи.

"Задужење које смо планирали првим ребалансом, овим другим ребалансом ће бити мање за 34 милиона КМ. Република Српска апсолутно није презадужена. Успјели смо да не направимо превелико задужење и јавни дуг износи 44 одсто БДП, а према закону може да иде до 55 одсто", рекла је Видовић, те додала да је укупан дуг сада 54,5 одсто БДП-а, а може да иде до 60 одсто, што  значи да Српска још није презадужена.

Она је најавила да ће уштеде, које су направљене другим ребалансом, бити настављене и у наредној години.

"У 2020. смо исплатили 328,7 милиона КМ из Компензационог фонда, за здравство 348 милиона КМ, за привреду 90 милиона КМ и још 50 милиона КМ имамо резерву која служи за покривање гаранција овим гарантним програмом, који је важан за привредне субјекте, поготово за мала и средња предузећа", подсјетила је министарка.

Када је ријеч о функционисању Гарантног програма, Видовић је појаснила да је Влада након три мјесеца његовог функционисања сагладала шта кориговати, па ће рок отплате бити повећан са четири на седам година, максималан износ за микро предузећа повећаће са 30.000 на 50.000 КМ, за мала предузећа на 200.000 КМ и за средња предузећа на 400.000 КМ. За сва предузећа гаранција и даље остаје 70 одсто.

"Промијенићемо правило да се средства не могу додијелити привредним субјектима који нису пословали позитивно у 2020. години, јер очекујемо да ће велики број привредних субјеката пословати негативно и њима ћемо помоћи овим гарантним програмом, који је продужен до краја 2021. године", рекла је она.

Говорећи о дефициту, који је тренутно 3,4 одсто БДП-а, министарка је рекла да Влада жели да добије од Скупштине одобрење да у наредне три године то санира и доведе дефицит на ниво од максимално три одсто, па је већ у 2022. години план да Српска буде у суфициту.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.