Sign In

Успјешна емисија обвезница отворила могућности за бројне проактивне мјере Владе

Објављено:

Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић изјавила је у интервјуу за Агенцију "СРНА" да је успјешна емисија обвезница Српске на Лондонској берзи отворила могућност Влади Републике Српске да предузима бројне проактивне мјере, а из средстава прикупљених по другим основама и из других извора, па није чудно нити неубичајено да онима који нису вјеровали у успјех Владе Српске то смета.

"Јасно је да имамо разлога да будемо итекако поносни на успјешан излазак Републике Српске на међународно тржиште капитала. Оно на шта смо посебно поносни јесте чињеница да су обвезнице емитоване на Лондонској берзи у формату РЕГ С и 144 А, што значи да су задовољиле најстроже услове, што европских, што регулатора тржишта ХОВ у САД. Свима онима који се разумију у финансијска тржишта, сама чињеница у ком формату су обвезнице емитоване, говори довољно", истакла је министарка.

Она је додала да је омјер јавног дуга и БДП-а, односно учешће јавног дуга Републике Српске у БДП-у 43 одсто, у законским границама и међу најнижима у региону.

За санацију посљедица пандемије у 2020. из Компензационог фонда Републике Српске и Фонда солидарности за обнову Републике Српске је исплаћено 180,6 милиона КМ, а од почетка ове године из Компензационог фонда исплаћено је још 47 милиона КМ.


НЕГАТИВНЕ КРИТИКЕ У ВЕЗИ СА ЛОНДОНСКОМ БЕРЗОМ ИСПОЛИТИЗОВАНЕ С ЦИЉЕМ ОБМАНЕ ГРАЂАНА

На питање да прокоментарише негативне критике у вези са тим задужењем, иако је излазак на међународно тржиште капитала крупан корак за Српску, министарка финансија је рекла да је, нажалост, у овом случају било много негативних критика које нису биле утемељене на чињеницама, већ су исполитизоване са циљем обмане јавности, односно грађана Републике Српске.

"Упоређивали су се различити облици задуживања, задуживања за различите намjене, као што је пројектно и буџетско финансирање, те коначно задуживање различите рочности. С тим у вези, потребно је нагласити да се не може поредити краткорочно задуживање путем аукције трезорских записа код којих је, са обзиром на рочност, односно ризик камата знатно нижа са дугорочним задужењем, на примјер, путем емисије обвезница на домаћем или међународном финансијском тржишту као што је било ово посљедње на Лондонској берзи. С обзиром на то да је ријеч о различитој рочности, те да је вријеме доспијећа у обрнутој пропорцији са ризицима који утичу на цијену капитала, увијек је дугорочни капитал скупљи од краткорочног"; појаснила је министарка.

Она је додала да је чињеница и да је постигнути купон од 4,75 одсто за обвезнице Републике Српске емитоване на Лондонској берзи најнижи купон постигнут икада за сувереног емитента кредитног рејтинга Б3 стабилан /Moody`s/ или Б /S&P/ који први пут емитује обвезнице, те крајње реалан у складу са свим околностима у којима егзистира Република Српска. Министарка Видовић је нагласила да су сви они који прате економске и финансијске токове итекако упознати са наведеним.

"Задуживање суверених држава путем емисије обвезница дешава се већ више деценија широм свијета. Република Српска, као суверени ентитет унутар државне заједнице БиХ је прва од свих нивоа власти унутар БиХ направила тај корак и позиционирала нас на сцени међународног финансијског тржишта. Сви који се први пут 'нађу' на берзи очекују нешто виши купон, што је уобичајено код свих видова задуживања и приватних и правних лица, не само суверених и субсуверених емитената. Чињеница да се емитент први пут појављује на берзи, те да је самим тим недовољно познат у очима инвеститора, наравно утиче на цијену капитала", истакла је министарка финансија Српске.

Осим тога, појаснила је, емитент који први пут емитује своје дужничке ХОВ увијек плаћа и тзв. премију новог емитента. "'Познат' емитент има веће повјерење инвеститора, носи нижи ризик, па самим тим каматна стопа коју оствари је знатно нижа. У вези с тим, уколико би се хтјела поредити каматна стопа коју смо ми остварили и каматна стопа на дужничке хартије од вриједности земаља из региона и шире, требало би упоредити нашу каматну стопу са оствареним каматним стопама приликом првог изласка ових земања на међународно финансијско тржиште", рекла је Видовић.


ОМЈЕР ЈАВНОГ ДУГА И БДП У ЗАКОНСКИМ ГРАНИЦАМА И НАЈНИЖИ У РЕГИОНУ

Министарка је у интервјуу за СРНУ додала да је потребно истаћи и да је пандемија вируса корона створила одређене тешкоће у економијама свих земаља свијета што је довело до повећаног задуживања емитената широм свијета.

Према њеним ријечима, поменути поремећаји на тржишту, уз висок степен неизвјесности у смислу опоравка економија од посљедица пандемије су неминовно довели и до одређеног раста цијене позајмљеног капитала.

Такође, рекла је да је важно нагласити и да је Народна скупштина Републике Српске у Одлуци о дугорочном задуживању за 2021. годину ограничила висину каматне стопе по којој се Српска може задужити емисијом обвезница на међународном тржишту и да се таква воља представника народа испоштовала.

"Подаци који говоре у прилог свему претходно реченом јесу и они који се тичу стања јавног дуга Републике Српске о којима се, такође, често полемише у медијима. Омјер јавног дуга и БДП-а, односно учешће јавног дуга Републике Српске у БДП-у је 43 одсто, дакле, апсолутно у законским границама и треба нагласити, међу најнижима у региону. Поређења ради, код Србије је то 57,4 одсто, Хрватске 89 одсто, а Црне Горе 105 одсто од БДП-а", прецизирала је министарка финансија.

На питање какав је план за утрошак средстава од емисије обвезница с обзиром на чињеницу да се у медијима појављују различите информације о тој теми, министарка финансија је истакла да ће средства бити утрошена за финансирање буџетског дефицита који, између осталог, укључује расходе на име реалокације средстава за Компензациони фонд Републике Српске с циљем спровођења мјера за ублажавање ефеката пандемије ковид 19 на привреду и становништво Републике Српске, те за сервис дијела дуга из ранијег периода.

"Овакво опредјељење Владе Републике Српске је видљиво и у Одлуци о прихватању задужења емисијом обвезница на међународном финансијском тржишту. Доношењем и објављивањем ове одлуке Влада Репубике Српске је прихватила обавезу утрошка средстава за наведене намјене, а поменута намјена прикупљених средстава је видљива и у Проспекту објављеном и јавно доступном на Лондонској берзи. Сви остали наводи о утрошку прикупљених средстава емисијом обвезница Републике Српске на Лондонској берзи који се помињу у медијима су производ крајње малициозних спекулација и покушаја политизације цијелог овог, слободно можемо рећи историјског, процеса", оцијенила је она.

Према њеним ријечима, први циљ који је Влада Републике Српске поставила пред себе израдом буџета за 2021. годину, и којег је прихватила и Народна скупштина Републике Српске, јесте опоравак привреде и отклањање негативних економских посљедица пандемије вируса корона на привреду и становништво Републике Српске.

Упитана ко су купци обвезница Републике Српске емитованих на Лондонској берзи, из којих су земаља и о којој врсти инвеститора је ријеч, министарка Видовић је рекла да су, у складу са међународним стандардима и добрим обичајима у пословању, информације о инвеститорима који су купили обвезнице Републике Српске емитоване на Лондонској берзи дужни чувати као пословну тајну како би заштитили интересе инвеститора.

"Инвеститори су квалификовани институционални инвеститори у складу са процедурама РЕГ С и 144 А, са сједиштима у Европској унији и САД, те по један инвеститор са сједиштем у Републици Српској и у ФБиХ", навела је Видовић.


ЗАДУЖИВАЊЕ КОД ММФ-а НАЈЧЕШЋЕ УСЛОВЉЕНО И ПОЛИТИЧКИМ АКТИВНОСТИМА

Говорећи о потешкоћама које је Република Српска имала при посљедњем договору са ММФ-ом о кредитном аранжману, односно зашто се одлучила на крају за задуживање на Лондонској берзи, министарка финансија Српске је у интервјуу за СРНУ навела да генерално говорећи сарадњу са ММФ-ом може оцијенити као добру и успјешну.

"Међутим, због јавности потребно је рећи истину, односно истаћи да је задуживање код ММФ-а најчешће условљено и одређеним политичким предактивностима или активностима и спровођењем бројних мјера које подразумијевају доношење различитих правних аката свих нивоа власти унутар БиХ", појаснила је Видовићева.

С обзиром на то да је првенствени циљ Владе Српске помоћ што хитнијег опоравка привреде и становништва од негативних посљедица пандемије Ковид 19, истакла је министарка, Република Српска није себи могла приуштити луксуз неизвјесности приходовања средстава из кредита ММФ-а, односно њихову потрошњу за намјене које нису конзистентне са наведеним опредјељењем.

Она је рекла да се из тог разлога Влада Републике Српске опредијелила за емисију обвезница на међународном финансијском тржишту.


ЗА САНАЦИЈУ ПОСЉЕДИЦА ПАНДЕМИЈЕ ИЗ КОМПЕНЗАЦИОНОГ ФОНДА И ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ ИСПЛАЋЕНО 227,6 МИЛИОНА КМ

Говорећи о томе колико је средстава усмјерено на помоћ опоравку привреде од посљедица пандемије корона вируса прије самог задужења на Лондонској берзи, Видовићева је навела да је из Компензационог фонда и Фонда солидарности за обнову Републике Српске за санацију и ублажавање посљедица вируса корона од почетка пандемије исплаћено 227,6 милиона КМ.

"У 2020. години директно из фондова исплаћено је 180,6 милиона КМ и то из Компензационог фонда 61,3 милиона, а из Фонда солидарности за обнову 119,3 милиона КМ, а од почетка ове године из Компензационог фонда исплаћено је још 47 милиона КМ", рекла је Видовићева.

Осим подршке у виду исплате из фондова, додала је, Влада Републике Српске је за санацију посљедица пандемије усвојила низ мјера подршке пословној заједници и грађанима.

"Влада Републике Српске је основала и посебан Гарантни програм Републике Српске на основу којег је микро, малим и средњим предузећима олакшан приступ финансијским средствима путем гаранција. Укупан износ гаранција је 50 милиона КМ, а стопа покрића по кредиту износи 70 одсто главнице. Циљни волумен кредита је 238 милиона КМ. Подаци банака показују да влада велико интересовање привредника за овај вид подршке за санацију посљедица пандемије", истакла је Видовић.

Она је додала да је позитиван показатељ у смислу опоравка привреде и стање БДП-а.
"Република Српска је у прошлој години имала минималан пад БДП-а од 2,8 одсто, што је мање од пада који је имала Федерација БиХ, али и БиХ, а, осим тога примјетан је и раст БДП-а у првом кварталу ове године, што је све доказ да поменуте мјере Владе с циљем ублажавања штетних посљедица пандемије дају добре резултате.
На питање како гледа на свеукупну борбу Републике Српске са пандемијом, Видовићева је констатовала да је та борба дуга и неизвјесна, али се Српска, упркос свему, успјешно носи са њом и редовно измирује буџетске обавезе. "Република Српска је са тог аспекта показала искључиво снагу, никако слабост", закључила је министарка финансија у интервјуу за новинску агенцију "СРНА". 




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.