​Поштовани предсједниче Републике Српске,

Поштовани потпредсједници Републике Српске,

Поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске,

Поштована српски члану Предсједништва БиХ,

Представници институција БиХ из Републике Српске,

Уважени народни посланици,

Уважени вјерски великодостојници,

Ваше екселенције амбасадори,

Уважени гости,

Поштовани грађани Републике Српске,

Даме и господо,

Стојећи пред вама други пут, осјећам сада још већу част и привилегију него 2018. године, али и још већу одговорност и обавезу што у овом цијењеном дому тражим подршку од Вас, уважених народних посланика, за састав нове Владе Републике Српске и њен програм рада.

Влада Републике Српске на чијем сам челу био остварила је запажене резултате у изазовним политичким и економским условима, те посебно сложеним међународним околностима. План рада који сам изложио у децембру 2018. године, у значајној мјери је морао бити модификован, прво због пандемије вируса корона, која нам је потрошила скоро двије године, 2020-ту и 2021. годину, те сукоби у Украјину, који су донијели нову кризу, којом смо се бавили цијелу 2022. годину. Међутим, и поред тога, могу да кажем да сви економски и фискални показатељи Републике Српске указују да смо успјели у првом реду да очувамо здравље наших грађана, што нам је било најважније, а онда и да очувамо радна мјеста и привредне субјекте, те да додатно повећамо запосленост. Поред тога, започели смо бројне структурне реформе и велике инфраструктурне пројекте, које ћемо завршити у наредном мандатном периоду.

Наш заједнички циљ и задатак и даље јесте јака, стабилна, просперитетна Република Српска, са пуним, дејтонским институционалним капацитетима, са којима ће бити у стању адекватно одговорити на све захтјеве њених грађана. Сигурно је да ћемо се и у наредном периоду, посебно због веома изазовног међународног окружења, сусретати се и даље са бројним потешкоћама и изазовима, али позитивни трендови које биљежи Република Српска дају нам за право да чврсто вјерујемо да ће вријеме које је испред нас бити обиљежено даљим позитивним кретањима и економским напретком.

Као што сам већ рекао, пандемија вируса корона, у првом реду, а касније и економска криза узрокована сукобом у Украјини, утицала је да смо у неком периоду морали да одступимо од нашим планираних политика и да у потпуности промјенимо приоритете у раду Владе Републике Српске. Сумирајући данас све урађено, могу истаћи да смо, поред бриге за здравље наших грађана, највећу пажњу посветили привреди, повећању њене конкурентности и продуктивности, те очувању запослености и повећању плата радника, радећи заједно са нашим социјалним партнерима, са пословном заједницом и синдикатом.

У оквиру пореске реформе растерећења рада од 2018. године до данас извршили смо вишеструко растерећења рада, јер је дошло до повећања основног личног одбитка са 200 КМ на 1.000 КМ, смањења збирне стопе доприноса са 33% на 31%, смањења стопе пореза на доходак од личних примања са 10% на 8%, те повећање личног одбитка за издржаване чланове породице у 100%-ом износу. Укупни ефекти пореског растерећења рада износе око 415 милиона КМ годишње, што практично значи да се Влада Републике Српске годишње одриче тог износа у корист радника. Уједно, у посматраном периоду, порески клин, који одражава пореско оптерећење, односно учешће пореза и доприноса у бруто плати, смањио се са 38,5% на 34,1%, посматрано за нето плату од 1.000 КМ. Поређења ради, порески клин у Србији износи 38,1%, Хрватској 39,2%, а у ФБиХ 42,6% посматрано за просјечну плату.

Код пореза на добит извршено је проширење олакшице по основу улагања у производњу, чиме се Буџет годишње одриче око 5,4 милиона КМ у корист пословних субјеката. У претходне три године на овај начин је растерећена привреда за око 16 милиона КМ. У области непореских прихода укинуто је неколико веома значајних давања, тако да је укупан ефекат смањења непореских давања 30,5 милиона КМ на годишњем нивоу, тако да су и та средства остала привреди и грађанима.

Просјечна плата након опорезивања је са 857 КМ 2018. године, повећана на 1.198 КМ у октобру 2022. године, односно за 39,8%. Број запослених је за 266.309 лица 2018. године повећан на 284.260 лица у 2022. години, односно за 6,7%, док је број осигураника са 304.024 лица 2018. године повећан на 326.047 лица или за 7,2%. Број незапослених лица је са 105.793 лица 2018. године смањен на 66.504 лица у септембру 2022. године или за 37,1%. Све наведено доказује да смо у потпуности, без обзира на пандемију вируса корона и економске посљедице сукоба у Украјини, одговорили на наш први циљ, односно повећање конкурентности и продуктивности привреде Републике Српске са циљем повећања плата.

Када говоримо о здравственом систему који је у претходном периоду акумулирао неизмирене обавезе, можемо рећи да смо у мандатном периоду који је иза нас, и поред свих изазова са којима смо се сусрели због вируса корона, успјели да очувамо здравље наших грађана, што нам је био основни задатака, те да поред тога, зауставимо даље акумулирање неизмирених обавеза. Поред наведеног, успјели смо додатно да ојачамо фискалну одговорност у здравству, уводећи дио здравствених установа, првенствено домова здравља, у трезорски систем. Такође, усвајањем законске регулативе, односно Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању, додатно смо унаприједили права грађана и пацијената приликом остваривања права на здравствену заштиту. На основу свега урађеног, могу рећи да смо у мандату који је иза нас здравствени сектор учинили фискално одрживим, али у наредном периоду пред нама је још доста посла, о чему ћу много детаљније, нешто касније.

Неефикасност јавног сектора дефинисали смо првенствено кроз неефикасност јавних предузећа, а унапређење јавне управе Републике Српске, везивали смо за њену дигитализацију.

Сада, након четири године мандата, могу да кажем да само направили искорак по питању стварања услова за реформу јавних предузећа. Влада Републике Српске усвојила је веома детаљан и свеобухватан акциони план за реформу јавних предузећа у Републици Српској, иза кога је двогодишњи рад домаћих експерата и међународних експерата из међународних финансијских институција, тако да ће пред новом Владом Републике Српске бити задатак да поштујући динамику дату акционим планом, реализују све предвиђене активности. Са друге стране, успоставили смо систем за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској, којима је додијељен статус предузећа од посебног интереса за Републику Српску, као и онима у којима Влада Републике Српске врши функцију скупштине акционара. Циљ успостављања система за координацију јесте јачања надзора и доприноса економском развоју Републике Српске, а систем за координацију подразумијева оснивање организационе јединице за координацију надзора јавних предузећа у Генералном секретаријату Владе, што ће бити један од првих задатака нове Владе Републике Српске. Према томе, могу да кажем да смо направили искораке по питању реформе јавних предузећа, да смо дефинисали јасан правац реформи у наредне двије године и да ћемо бити максимално посвећени да планирани посао завршимо у дефинисаим роковима.

Пандемија вируса корона, која нам је одузела готово двије године мандата, те економски изазови сукоба у Украјини, којима смо се бавили цијелу 2022. годину утицали су да неке приоритета морамо одложити за неки наредни период, а управо један од тих приоритета је Унапређење јавне управе и њена дигитализација.

Прилагођавање образовања и тржишта рада потребама привреде је континуиран процес. Претходни мандатни период смо активно са пословном заједницом радили на овом веома изазовном и дуготрајном задатку и сигуран сам да су показатељи са тржишта рада доказ да смо на добром путу, посебно што је наш основни економски задатак у вриједме пандемије вируса корона био очување запослености. Међутим, и даље, готово сви привредници, без обзира на привредну грану из које долазе, истичу проблем недостатка квалитетне радне снаге, тако да ће овај приоритет и даље бити у врху приоритета нове Владе Републике Српске.

Као што сам рекао у свом експозеу у децембру 2018. године, побољшање демографске позиције Републике Српске захтијева дугорочне политике, а не политике само на мандатни период једне Владе и тај став желим да поновим и сада. Могу рећи да смо у претходном мандатном периоду посебну пажњу посветили младим људима и мјерама подршке родитељству. Међутим, неповољни демографски трендови захтијевају да у свим политика демографска компонента мора бити ускучена, јер демографска обнова мора бити приоритет свих приоритета у Републици Српској.

Истраживање, развој, иновације и дигитална економија су други од седам приоритета којем у претхдоном мандатном периоду нисмо успјели да посветимо довољну пажњу, а један је од најважнијих за повећање продуктивности укупне економије Републике Српске. С тим у вези, ово ће бити једна од важнијих економских приоритета нове Владе Републике Српске.

И на крају, када говорим о седмом приоритету из претходног мандатног периода, а то су Европске интеграције, регионална и међународна сарадња, сматрам да смо у мандатном периоду 2018-2022. година заједничким радом представника Републике Српске на свим нивоима власти, успјели да Републику Српску додатно позиционирамо, у веома изазовном регионалном и међународном окружењу, на што сви заједно морамо да будемо посебно поносни. Наше опредјељење за европске интеграције и испуњавање обавеза из мишљења Европске комисије, у складу са уставним надлежностима, те усвојеним механизмом координације, су активности на којима ћемо и даље наставити предано да радимо.

Све наведено можемо и додатно да потврдимо анализом макроекономских и фискалних показатеља, посебно поредећи 2018. и 2022. годину. Стопе реалног раста бруто домаћег производа су од 2019. до 2021. године износиле 2,5%, -2,5% и 6,9%, респективно, а процјене за 2022. годину су 4,4%. Треба подсјетити да је реални пад бруто домаћег производа Републике Српске за 2020. годину од 2,5%, у периоду пандемије вируса корона, најмањи пад у свим земљама региона, послије Републике Србије.

Покривеност увоза извозом се у мандату претходне Владе кретала између 75,5% и 79,4%, што је највећа покривеност увоза извозом од када се тај показатељ прати у Републици Српској. Тржиште рада и незапосленост су, као што сам већ рекао, били одредница свих политика претходне Владе Републике Српске, што смо претходно потврдили и кроз анализу макроекономских показатеља, када је број запослених по први пут у Републици Српској премашио 284.000, а број осигураника по први пут премашио је 326.000.

Од фискалних показатеља, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу је са 37,8%  2018. године, смањено на 36,3% на дан 30.06.2022. године док је учешће укупног дуга у бруто домаћем производу са 48,4% 2018. године смањено на 43,7% на дан 30.06.2022. године.

На крају, желим истаћи да су инфлација и енергетска криза тренутно највећи економски свјетски проблеми, који су проузроковани сукобом у Украјини и да је и Република Српска присиљена да се са њима бори, без обзира што ни на који начин није утицала на њихову појаву. Морам одмах рећи да је Република Српска у потпуности енергетски стабилна и да ће тако остати и у наредном периоду. Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Републици Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у октобру 2022. године у односу на претходни мјесец, у просјеку су више за 1,8%, док су у односу на октобар претходне године више за 15,5%. Према процјенама Министарства финансија Републике Српске, 2022. године очекује се просјечна инфлација од 13,3%, а 2023. године 6,0%, тако да ће краткорочни циљ Владе Републике Српске бити борба са инфлацијом и очување достигнутог нивоа куповне моћи свих наших грађана.

С тим у вези, лично ћу, у првом реду, инсистирати на појачаном и видљивом раду контролних органа на свим нивоима власти, како би се обуздао раст цијена у оним дјелатностима гдје за то не постоје оправдани разлози. Са друге стране, наставићемо да пружамо циљану подршку нашим грађанима, и то оним категоријама којима је то најпотребније, у циљу очувања достигнутог нивоа куповне моћи.

Буџет за пољопривреду смо за 2023. годину планирали у износу од 180 мил. КМ, како би у сложеним условима снабдијевања, имали што више домаће производње.

Засигурно, мораћемо одговорније да се понашамо и према енергији, како се не би довели у ситуацију да због неодговорне и непотребне потрошње, изгубимо значајна средства која можемо добити продајом вишкова енергије по знатно већим цијенама на берзама и то користити за друге потребе.

Даме и господо,

И поред резултата на које сам се претходно једним дијелом осврнуо и на које сам поносан, јер су остварени у периоду пандемије вируса корона и економских изазова због сукоба у Украјини, пред нама је засигурно и даље веома нестабилан и изазован период, у коме у првом реду морамо дати одговоре у обуздавању инфлације, затим ријешити структурне изазове који носе највећи фискални ризик, гдје првенствено мислим на реформу јавних предузећа и реформу здравственог сектора, а затим приступити кључним структурним реформама које ће дати подстицај за демографску обнову Републике Српске, мислећи у првом реду на реформу образовања.

Сигран сам да ћемо сви заједно бити окупљени око ових политика, а све са једним истим циљем, да се додатно окупимо и оснажимо нашу Републику Српску.

Поновићу и оно што сам рекао и у децембру 2018. године, али сада још гласније, јер је засигирно дало резултате. А то је да ћемо на свим политикама које нова Влада Републике Српске буде проводила, заједнички радити са пословном заједницом и синдикатом, борцима и пензионерима, а посебно младим људима, те свим другим категоријама нашег друштва, на које се предложене политике буду односиле, како би обезбједили широк консензус свих заинтересованих.

У свим активностима нове Владе очекујем пуну подршку и од свих Вас, народних посланика, академске заједнице, медија, те сваког грађанина наше Републике, који можете аргументовано указати на све оне појаве које нису у складу са нашим заједничким договорима и политикама.

Анализирајући веома детаљно економску и фискалну позицију Републике Српске, све политике и мјере које смо реализовали у претходном мандатном периоду, а посебно свјесни и свих оних политика чију смо реализацију морали да помјеримо за неки будући период, притиснути пандемијом вируса корона и економским изазовима сукоба у Украјини, те препреке и изазове које је потребно отклонити у наредном периоду, дефинисали смо 5 реформских стубова за наредни период. С обзиром на бројне изазове који су пред нама, сигуран сам да је програм који ћу презентовати веома оптимистичан, са аспекта броја области и политика којима ћемо се бавити, а посебно са аспекта динамике реализације свих наведених политика. Међутим, сматрам да уз додатни напор и активно учешће свих актера, можемо реализовати све предвиђене активности, како би додатно унаприједили фискалну и економску позицију Републике Српске.

С тим у вези, кључне реформске области које ће бити у фокусу нове Владе Републике Српске можемо дефинисати кроз пет реформских стубова:

1. Економски раст;
2. Дигитализација;
3. Реформа јавних предузећа;
4. Здравствена и социјална политика; те
5. Демографска обнова Републике Српске.

Уважени народни посланици,

даме и господо,

прије него што представим политике нове Владе Републике Српске желим да истакнем да ћемо на првој, конститутивној сједници нове Владе Републике Српске, именовати три радне групе, јер сматрам да су ове активности предуслов дугорочном економском и демографском развоју Републике Српске.  Прва група имаће задатак да до прве половине 2023. године изради Социјалну карту Републике Српске, која ће нам омогућити праведнију расподјелу и боље циљање свих врста социјалних давања у Републици Српској, те повећање давања за најугроженије категорије друштва. Мандат друге групе ће бити да до прве половине 2023. године иновира Стратегију демографске обнове Републике Српске, којом ће бити дефинисана демографска и миграциона политика, те сви ресурси Републике Српске стављени у функцију осигурања образоване и квалитетне радне снаге. И трећа ће имати мандат да до половине 2024. године изради Стратегију одрживог развоја Републике Српске за период 2025-2030. година, којом ћемо дефинисати нове правце развоја Републике Српске, везујући је за циљеве одрживог развоја до 2030. године, а која ће бити усвојена до краја 2024. године.

Даме и господо,

дозволите ми сада да у наставку представим политике нове Владе Републике Српске, по сваком од претходно дефинисаних пет реформских стубова.

1.     ЕКОНОМСКИ РАСТ

Први реформски стуб, економски раст биће реализован кроз слиједеће реформе:

1. Завршетак пројекта смањења непореских давања;
2. Оптимизацију административних процедура;
3. Сузбијање сиве економије;
4. Увођење нових мјера подршке технолошком развоју;
5. Унапређење институционалног оквира за подршку привреди; те
6. Унапређење тржишта капитала.

Завршетак пројекта смањења непореских давања

У претходном периоду је урађен значајан искорак у смањењу непореских давања кроз укидање посебне републичке таксе, смањења појединих комуналних накнада, те судских и административних такси, што је пословној заједници, на годишњем нивоу, донијело укупне уштеде од око 30 милиона КМ. У наредном периоду планирано је да се настави са анализама и да се изврши додатно растерећење привреде и становништва путем смањења, укидања или другачијег обрачуна појединих непореских давања.

Оптимизација административних процедура

Пројекат оптимизације административних процедура на републичком нивоу подразумијева анализу процедура идентификованих у јединственом регистру свих дозвола, потврда, рјешења које издају републички органи управе, са становишта њихове оправданости, оправданости захтијевања неопходне документације, анализе трошкова и времена у њиховом прибављању. Циљ анализе и сљедећи корак јесте предлагање и спровођење поједностављења појединих административних процедура, те смањење трошкова и времена за пословну заједницу.

Сузбијање сиве економије

Проблему сиве економије Влада Републике Српкске посветиће додатну пажњу, кроз планске и редовне контроле пословања привредних субјеката, контроле формирања цијена, те контроле исплате плата запосленима. Додатно ћемо пооштрити контроле Пореске управе Републике Српске и Инспектората, првенствено базирајући се на начин формирања цијена производа, непријављени рад или пријављени рад на мање вријеме од пуног радног времена, те на непријављене дјелатности. Посебан извор сиве економије, везан за исплату плата „на црно", представља извлачење добити из предузећа, тако да ћемо овом питању посветити посебну пажњу, кроз Закон о порезу на доходак. Измјенама правила о плаћању готовим новцем сузићемо обим пословања готовим новцем, што ће у значајној мјери да доведе до смањења сиве економије и смањења нелојалне конкуренције. Посебан акценат ставићено на увођење новог поступка фискализације.

У сарадњи са Пореском управом Републике Српске унаприједићемо механизам принудне наплате пореских обавеза.

Заједно са Савезом синдиката и пословном заједницом анализираћемо могућности уређења система плата, како би избјегли злоупотребу института најниже плате, смањили сиву економију и нелојалну конкуренцију између послодаваца, те обезбједили више новца фондовима социјалне заштите. Ту првенствено мислим на потписивање колективних уговора.

Увођење нових мјера подршке технолошком развоју

У ситуацији недостатка радне снаге, повећање продуктивности привреде је једини исправан одговор. Са друге стране, увођење нових технологија ће поред повећања продуктивности, довести до повећања квалитета финалних производа, што ће их додатно учинити конкурентнијим на иностраном тржишту, повећавајући њихов квалитет и вриједност. С тим у вези, нова Влада Републике Српске ће посебну пажњу посветити подстицајним мјерама привреди за увођење нових технологија, како би заједничким снагама са пословном заједницом унаприједили продуктивност привреде, те повећали квалитет финалних производа и њихову конкурентност.

Унапређење институционалног оквира за подршку привреди

Законом о републичкој управи дата је надлежност за поједине привредне гране различитим министарствима, па се често дешава да се неким гранама привреде посвећује мање пажње, што посљедично има за резултат да сектори који нису обухваћени надлежностима Министарства привреде и предузетништва немају исте услове за пословање. У том смислу извршићемо реорганизацију на начин да све гране привреде имају исти третман у институционалном смислу. Ово ћемо реализовати или кроз јачање Министарства привреде и предузетништва новим ресорима или у другим министарствима препознати проблем и оснажити привредну компоненту. Такође, ојачаћемо аналитичку и планску функцију у Министарству привреде и предузетништа, а која би била заснована на подацима са терена и истраживањима на ширем плану.

Поред тога, извршићемо измјене у појединим ресорима Владе Републике Српске, како би цијели производни процес објединили на једном мјесту. Прецизније речено, са дрвошрерађивачима смо већ договорили да дрвопрераду успоставимо као посебно одјељење у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

У циљу олакшања пословања привреди, кроз смањење административне оптерећености, завршићемо другу фазу реформе Инспектората Републике Српске, обједињујући инспекцијске контроле у Републици, ради постизања бољег квалитета инспекцијске контроле и спречавања двоструких контрола, односно преклапање надлежности општинских и републичких инспекција, те и сам рад Инспектората учинили ефикаснијим и ефективнијим.

Нова Влада Републике Српске, у сарадњи са пословном заједницом, изнаће нову улогу Инвестицоно-развојне банке Републике Српске и Гарантног фонда Републике Српске, дефинишући нови концепт развојне банке, која ће бити подршка првенствено за улагање у нове технологије, уз стриктно прописане услове, како би се онемогућиле злоупотребе, а Гарантни фонд ћемо отворити да буде гарант и за задуживање привредних субјеката и на тржишту капитала и тржишту новца Републике Српске. Због додатног притиска на раст цијена, кроз повољне кредитне линије, осигураћемо технолошки развој и конкурентност домаћих компанија.

Унапређење тржишта капитала

Када говорим о тржишту капитала, у првом реду извршићемо поједностављивање поступка и смањивање трошкова за емисије обвезница и трезорских записа, што се односи на електронски проспект и могућност континуиране емисије за све емитенте те увођење трезорских записа општина и градова. Циљ предложених унапређења је да се садашња процедура, која је оптерећена израдом обимне документације, поједностави, тако да се креира електронски проспект који би се стално ажурирао кроз додатна објављивања. Континуирана емисија би омогућила емитенту да на једном симболу на  дневној основи ради емисију у складу са потребама. Са овим унапређењем обвезница би се по флексибилности упоредила са овердрафт кредитом, чиме би тржиште капитала постало конкурентно банкарским производима. Увођење трезорских записа општина и градова би олакшало њихово краткорочно финансирање на начин како су то учинили трезорски записи за Републику Српску.

Такође, креираћемо регулаторно окружење и пружити подршку за оснивање отвореног обвезничког фонда од стране Пензијског резервног фонда, чиме би се креирао нови инструмент за улагање за становништво. Креирање отвореног обвезничког фонда би омогућило грађанима да улажу у обвезнице Републике Српске и општина и градова, чиме се избјегава посредовања банака које имају ограничења у погледу изложености према јавном сектору, а грађанима се пружа прилика да зараде више у односу на камате коју тренутно добијају на орочену штедњу.

И на крају, креираћемо регулаторни оквир и пружити подршку Централном регистру хартија од вриједности за развој депозитарних послова, којима се омогућава вођење инвестиционих рачуна за становништво и привредна друштва.

2.     ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Уважени народни посланици,

Даме и господо,

          реформски стуб дигитализација засниваће се на слиједећим реформама:

1. Израда Регистра запослених у јавном сектору, укључујући и здравство и јавна предузећа;
2. Наставак реформе јавне управе;
3. Унапређење Регистра подстицаја привреди;
4. Дигитализација процеса са јединицама локалне самоуправе;
5. Дигитализација сектора осигурања.

Израда Регистра запослених у јавном сектору

Нова Влада Републике Српске успоставиће Регистар запослених у јавном сектору, укључујући и здравствени систем и јавна предузећа, а циљ је да се истим обухвате сви запослени у Републици Српској који плату примају из јавних средстава, ради стварања јединствене евиденције броја запослених и транспарентнијег коришћења буџетских средстава за лична примања запослених, што ће бити основ за израду стратешких планова за смањење укупне потрошње на плате.

Наставак реформе јавне управе

С тим у вези, израда Регистра запослених у јавном сектору је преуслов, односно аналитичка основа за структурну реформу јавног сектора. На основу података из Регистра, анализираћемо сваки сегмент јавне управе појединчано, те сваку институцију јавне управе, са циљем да упоредимо број запослених, укупне трошкове, те ефекте рада сваке институције, како би реформу јавне управе довели до краја у мандату нове Владе.

Све наведено, пратиће и измјена законске регулативе, а нови Закон о државним службеницима израдићемо у складу са принципима ЕУ и СИГМА, уз отклањање недостатака који су се појављивали у претходном периоду.

Унапређење Регистра подстицаја привреди

У циљу ефикасније и ефективније употребе јавних средстава, Република Српска је успоставила Регистар подстицаја, који обухвата подстицаје на свим нивоима власти у Републици Српској. Регистар подстицаја привреди има за циљ да се обезбједи јасан преглед свих достпуних подстицајних средстава, како би се пратила њихова реализација и ефекти у пракси, како оних који се додјељују на нивоу републичких институција, тако јединица локалне самоуправе и евентауално других даваоца помоћи. С тим у вези, додатно ћемо унаприједити повезаност регистра са даваоцима подтицаја, те податке у Регистру учинити доступним у реалном времену, како би додатно ојачали аналитичку основу Регистра и употребљивост података из истог.

Дигитализација процеса са јединицама локалне самоуправе

Процеси дигитализације омогућавају значајно поједностављење свих процедура у јавном сектору. С тим у вези, како би услуге јавног сектора на републичком нивоу учинили доступнијим грађанима, у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, извршићемо дигитално увезивање услуга које пружају републичке институције са локалним заједницама, како би све омогућили директно из јединица локалне самоуправе, те их тако приближили сваком грађанину Републике Српске појединачно.

Дигитализација сектора осигурања

Такође, нова Влада Републике Српске радиће на дигитализацији сектора осигурања као предуслову уређења тржишта. Водићемо се позитивним искуствима из Републике Србије који су успоставили јединствени Информациони центар који је омогућио успостављање јединствене базе података о издатим полисама и регистрованим штетама у области аутоодговорности као и регистрованим штетама по каско полисама; дигиталну примјену бонус/малус система, односно дигитално тарифирање; значајно смањили могућност фалсификовања полиса аутоодго-ворности и превара у штетама; смањили трошкове спровођења осигурања у свим друштвима са циљем обезбјеђивања адекватних средстава за исплату штета; те успоставили апсолутну контролу над тржиштем осигурања аутоодговорности. Како би се наведени циљеви остварили, измјенићемо закон о друштвима за осигурање у Републици Српској, гдје ћемо јасно дефинисати успостављање Информационог центра  између друштава за осигурања, који ће нам омогућити евиденцију издавања полиса аутоодговорности у реалном времену. Посебно обратити пажњу на повећање удјела животног осигурања као и осигурање имовине и осигурање пољопривредне производње од елементарних непогода.

3.     РЕФОРМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Посебна пажња Владе Републике Српске у наредном мандатном периоду биће усмјерена на реформу јавних предузећа. Подсјетићу да смо детаљну анализу стања у области јавних предузећа у Републици Српској започели још крајем 2019. године. Реформа јавних предузећа у наредном периоду ће се заснивати на слиједећим структурним реформама:

1. Успостављање институционалних капацитета за ефикасан надзор и управљање јавним предузећима;
2. Јачање одговорности за успјешност, на нивоу система и на нивоу предузећа; те
3. Јачање стратешких јавних предузећа и предузећа од посебног интереса.

Успостављање институционалних капацитета за ефикасан надзор и управљање јавним предузећима биће реализовано успостављањем Јединице за надзор јавних предузећа и функције утврђивања, праћења, процјене и управљања фискалним ризицима, јачањем управљања подацима и учинком у одабраним секторима и јавним предузећима, те кроз подизање квалитета и успјешности одбора и управа јавних предузећа.

Такође, завршићемо свеобухватну процјену интегрисаног оквира јавних предузећа као основу за израду свеобухватне стратегије реформе сектора јавних предузећа. Израдићемо и усвојити свеобухватну дугорочну стратегију реформе сектора јавних предузећа. У оквиру Јединице за надзора јавних предузећа успоставићемо Регистар јавних предузећа, те примијенити онлајн систем прикупљања података.

Анализираћемо и измјенити правни оквир који се односи на функционисање и управљање, те одговорност у управљању јавним предузећима у циљу унапређења планирања, извјештавања и управљања, а посљедично и успјешности јавних предузећа, те усвојити нову, међународно прихваћену дефиницију јавних предузећа.

На крају, израдићемо и усвојити Политику власништва над јавним предузећима. У Политици ћемо утврдити јасне критеријуме за власништво и основне принципе корпоративног управљања.

Јавна предузећа ће донијети методологију или у своје постојеће интерне акте уградити планирање, извјештавање и контролне процесе у складу са новим прописаним општим поступцима. Управљачки органи јавних предузећа осигураће, у оквиру својих надлежности, благовремено разматрање и усвајање циљева пословања, уговора о успјешности и мјера за унапређење пословања и испуњавање циљева пословања. Јавна предузећа израђиваће финансијске извјештаје у складу са међународним стандардима, нарочито за аспекте везане за рокове и услове коришћења јавне имовине, поступања са намјенским акцизама и државном помоћи или субвенцијама, те ће унаприједити процес планирања и правовремено доношење пословних планова у складу са трогодишњим пројекцијама и стратешко-развојним документима.

Такође, јавна предузећа усвојиће политику да објављују детаљне извјештаје о ревалоризационим добицима, губицима и исправци вриједности имовине за претходни десетогодишњи период. Уједно, усвојиће политику и поступак вредновања инфраструктуре у јавном власништву коју користе или експлоатишу јавна предузећа и захтјеве за извјештавање у вези с тим, коришћењем провјерених методологија, те политику и поступке за обрачун капиталних расхода и амортизације инфраструктуре у јавном власништву коју користе или експлоатишу јавна предузећа, и захтјеве за извјештавање у вези с тим у складу са Међународним стандардима финансијског извјештавања.

Јачање одговорности за успјешност, на нивоу система и на нивоу предузећа биће реализовано утврђивањем параметара за ефикасно управљање и владину помоћ јавним предузећима, јачањем независне институционалне ревизије и надзора, те јачањем одговорности и подстицаја за јавна предузећа на страни тражње.

Израдитићемо методологију за утврђивање и израчун неизмирених обавеза и припремити једнообразне анализе за сва јавна предузећа, те ћемо донијети прописе за обуставу пракси унакрсног субвенционисања у свим јавним предузећима. Такође, дефинисаћемо средњорочне циљеве у вези са бројем запослених у јавним предузећима и израдити планове рационализације броја запослених.

Јачање стратешких јавних предузећа и предузећа од посебног интереса биће реализовано успостављањем институционалних механизама за подршку реструктурирању и транзицији јавних предузећа, те успостављањем одрживих стратешких јавних предузећа и јавних предузећа од посебног интереса.

Усвојићемо измјене и допуне закона и прописа ради утврђивања критеријума, поступака, информационих захтјева и захтјева транспарентности, као и механизме подршке реструктурисању или приватизацији јавних предузећа, те категоризацију и планирање реструктурисања јавних предузећа у складу са међународним стандардима. Процјенићемо стање и потребе појединачних јавних предузећа са листе стратешких јавних предузећа и израдићемо реформске приједлоге, односно приједлоге реструктурисања. У складу са законским прописима искњижићемо ненаплативе дугове из евиденција Пореске управе за јавна предузећа која су затворена, ликвидирана или је окончан поступак стечаја. И на крају, усвојићемо политике и акционе планове за отпочињање процеса реструктурисања, односно реформског процеса у стратешким јавним предузећима.

4.     ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

Уважени народни посланици,

Даме и господо,

реформски стуб Здравствена и социјална политика засниваће се на слиједећим структурним реформама:

1. Израда Социјалне карте Републике Српске;
2. Наставак реформе здравственог система;
3. Политике у области пензијског и инвалидског осигурања;
4. Политике у области борачко-инвалидске заштите.

Израда Социјалне карте Републике Српске

Наиме, побољшање циљања социјалних давања има за циљ да социјалне накнаде заснује на потребама, а не на статусу и припадности појединој категорији друштва. На тај начин, укупан систем социјалних давања ћемо унаприједити, те створити фискални простор за повећање накнада корисницима којима су накнаде заиста и потребне. Све наведено ће систем социјалних давања учинити ефикаснијим и ефективнијим, а прдуслов за све наведено је израда Социјалне карте Републике Српске, што ће бити једна од приодитетних активности нове Владе Републике Српске.

Наставак реформе здравственог система

Здравствени систем Републике Српске у неком претходном периоду акумулирао је  неизмирене обавезе, а уједно није био дио буџетског система Републике Српске, чиме је значајно умањена његова фискална дисциплина. С тим у вези, у претходном периоду зауставили смо даље акумулирање неизмирених обавеза, измирили смо дио истих, направили значајан искорак по питању унапређења законске регулативе, те дио здравствених установа увели у трезорски систем пословања, повећавајући фискалну одговорност здравственог сектора.

У наредном периоду наставићемо да измирујемо неизмирене обавезе сваке здравствене установе појединачно, да их учинимо фискално одрживим и да их као такве укључујемо у трезорски систем пословања. Увођењем фискалне одговорности и транспарентности у здравствени систем, створићемо неопходне услове за спровођење структурних реформских мјера, које ће се заснивати на нормирању и успостављању нове мреже здравствених установа, која ће бити дефинисана у складу са најбољим међународним праксама, уважавајући демографске трендове и развој саобраћајне инфраструктуре у Републици Српској, те на изналажењу нових модела финансирања здравственог система и дефинисању више „пакета" здравствене заштите.

Политике у области пензијског и инвалидског осигурања и борачко-инвалидске заштите

          Посебна брига и пажња Владе Републике Српске у претходном периоду била је посвећена популацији пензионера и борачкој полулацији. На овом мјесту желим поново и посебно да истакнем, да ће таква политика бити веома важна одредница и нове Владе Републике Српске. Нагласићу да нећемо смањивати достигнути обим права ни за једно социјално давање. Наша политика ће се заснивати на изналажењу реалних и одрживих извора за повећање обима права и њихово боље циљање.

Заједно са Удружењем пензионера и организацијама проистеклим из одбрамбено-отаџбинског рата радићемо на побољшању стандарда ових категорија, са посебним акцентом на оне најугроженије.

Одмах по формирању нове Владе Републике Српске формираћемо интерресорну радну групу која ће се бавити унапређењем положаја борачких категорија, у свим сегментима, унапређујући, између осталог и бањско лијечење борачких категорија, те помоћ породицама осуђених бораца Војске Републике Српске, као и запошљавање демобилисаних бораца и дјеце погинулих.

5.     ДЕМОГРАФСКА ОБНОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Даме и господо,

демографска обнова Републике Српске један је од најважнијих реформских стубова и засниваће се на слиједећим структурним реформама:

1. Мјере у области демографске и миграционе политике;
2. Наставак реформе образовања; те
3. Мјере подршке младим људима.

Мјере у области демографске и миграционе политике

Као што сам и прије четири године рекао, могу и сада да поновим да побољшање демографске позиције Републике Српске захтијева дугорочне политике, а не политике само на мандатни период једне Владе. Претходна Влада Републике Српске направила је посебан искорак по питању политика које су имале за циљ побољшање демографске позиције Републике Српске, првенствено кроз нове политике за младе људе, унапређујући ученички и студентски стандард, те политике за рјешавање стамбених питања младих. Наша посебна пажња била је посвећена политикама за унапређење положаја незапослених мајки, породиља и друго, настојећи да их додатно стимулишемо за проширење породице.

Потпуно свјесни проблема негативног природног прираштаја, односно недовољног рађања, те старења становништва, сигуран сам да нам је свима потпуно јасно да не постоје економске или фискалне мјере које могу да компензују оваква негативна демографска кретања. Поред тога, сигурни да је јако тешко дефинисати мјере у области демографске и миграционе политике које прије или касније неће бити и мјере социјалне политике, инсистираћу да кроз све наше политике у наредном периоду, буде наметнута потреба побољшања демографске обнове Републике Српске.

Наша намјера је идентична као што смо то радили и у претходном периоду, а то је да у посебну пажњу посветимо младим људима и мјерама подршке родитељству, да наставимо са свим оним политикама које су у претходном периоду утицале на побољшање положаја младих, мјерама усмјереним на усклађивање породичног и професионалног живота, али и да заједнички радимо на политикама које ће дугорочно довести до повећања мотивације за останак на подручју Републике Српске, које ће повећати стопу укупног фертилитета у Републици Српској, те на тај начин побољшати демографску слику Републике Српске.

Због тога, само још једанпут да нагласим, да ће кроз све политике нове Владе Републике Српске, компонента која утиче на бољу демографску слику Републике Српске бити незаобилазан фактор. Демографска обнова Републике Српске је наш основни национални и политички циљ.

Наставак реформе образовања

Имајући у виду континуиран пад броја ученика, као и континуиран раст броја запослених  у образовању у протеклих десет година, кључни корак у промјени приступа финансирања и модернизацији система образовања представља преусмјеравање средстава која се тренутно троше на плате запослених на модернизацију наставних процеса. Кључни изазов система образовања, поред великог броја запослених, представља технолошки развој, који уједно представља и изазов за будуће функционисање економије која ће се суочити са промјеном структуре привреде, потребом стварања квалитетних радних мјеста. Образовање je кључ опстанка Републике Српске, јер је образовано становништво претпоставка за њен развој, а реформа образовања основ за останак нових нараштаја. Знање је кључни ресурс за напредак друштва, те се сматра да су најпрофитабилније инвестиције у 21. вијеку улагања у науку и образовање.

Из тог разлога, образовање и стварање претпоставки за унапређење образовања ће постати кључни приоритет свих политика Републике Српске. С тим у вези, у области основног образовања, унаприједићемо материјалне предуслове за основно образовање, унаприједити квалитет наставе и наставног кадра, успоставити систем усмјеравања ученика у оне области у којима имају највише развојних капацитета, промовисати знање, те успоставити систем сталног праћења квалитета наставе и у континуитету унапређивати основно образовање.

У области средњег образовања хитно ћемо започети са успостављањем реорганизоване мреже средњих школа, базиране на стварним потребама и економској оправданости њиховог постојања, унаприједити материјалне предуслове за средње образовање, унаприједити квалитет наставног кадра, успоставити систем вредновања квалитета школа и усклађености са потребама тржишта рада и националним приоритетима, Унаприједити квалитет наставе кроз значајније учешће праксе, те промовисати знање и цјеложивотно учење.

У области високог образовања, радићемо на модернизацији високошколских установа и унапређењу квалитета наставе, усклађивању високог образовања са потребама тржишта рада, унапређењу унутрашње ефикасности рада високошколских установа, хитној интернационализацији студијских програма, промоцији и подршци знању, те утврђивању стварне цијене коштања сваког студијског програма и система финансирања факултета.

Када говорим о унапређењу високог образовања, фокус ће бити и на оснивању Иновационог фонда као централног фонда за сва буџетска издвајања и улагања послодаваца у циљу финансирања развојно-истраживачких пројеката, те оснивање института на факултетима који имају мањак студената, а на којима се обављају научноистраживачки радови и припремају и спроводе развојни пројекти.

Мјере подршке младим људима

Ефикасно коришћење људског потенцијала представља суштину политичког и економског система односно дјеловања једне заједнице, а кључ реформских процеса који иде у правцу стварања одрживог система Републике Српске је у корекцији расподјеле у корист младих, односно у корист најпроактивније и најпродуктивније популације становништва. Прецизније речено, дугогодишњи негативни демографски трендови, потакнути лошим природним прираштајем, старењем становништва и миграцијом становништва, условили су смањење понуде радне снаге. С тим у вези, кључни циљ или главна визија система Републике Српске треба да буде преусмјерена на младе, кроз корекције у прерасподјели.

У складу са наведеним, заједно са пословном заједницом, креираћемо низ системских мјера подршке младима у смјеру афирмације рада, њиховог ранијег укључивања у свијет рада и формирања породице. Кроз флексибилнији радни однос, обезбједићемо афирмацију рада и радних навика у нашој заједници и раније укључивање ученика и младих у свијет рада. Посебно ћемо истицати дигитална рјешења, флексибилност пореских и регулаторних институција, која у кратком року могу ријешити проблем неповезаности између радног потенцијала и тржишта рада у Републици Српској.

Када говорим о пореским и другим директним стимулацијама за младе, успоставићемо системки „Пакет мјера за младе" са фокусом на мјере поврата пореза и дорпиноса за новозапослене раднике у новооснованим компанијама за прву годину пословања, чији власници су млади, те субвенцијама за куповину прве некретнине.

И на крају, спорт је ваома важна одредница у животу сваког младог човјека, те ћемо у складу са новим Законом о спорту, који је усвојен у мандату претходне Владе, као мјера подршке активном бављењу спортом, те додатном развоју спортских клубова, анализирати могућности и дефинисати модалитете растерећења од обавезе уплате пореза и доприноса.

Уважени народни посланици,

Даме и господо,

осврнућу се сада и на политике Владе Републике Српске које ће бити спровођене у наредном периоду, али које не представљају структурне реформе, те тако нису укључене у један од пет реформских стубова. Прецизније речено, говорићу о:

1. Најважнијим инвестиционим пројектима;
2. Процесу Европских интеграција;
3. Међународној и регионалној сарадњи.

Најважнији инвестициони пројекти

Када говорим о најважнијим инфраструктурним појектима, желим да кажем да ће они и у наредном периоду бити, са једне стране, основни замајац привредног развоја Републике Српске, а са друге стране довешће до повећања извоза Републике Српске и обезбједити додатну енергетску стабилност Републике Српске, када говоримо о пројектима из области енергетике, повећати конкуренстност привреде Републике Српске и унаприједити животни стандард наших грађана, мислећи на инвестиционе пројекте из области саобраћајне, односно повећати квалитет услуга здравственог система Републике Српске, када говорим о пројектима из области здравства.

Без намјере да детаљно образлажем тренутно стање у реализацији сваког појединачног пројекта, те нашу планирану динамику реализације у наредном периоду, рећи ћу да су наши најважнији пројекти у области енергетике у наредном периоду Хидроелектрана Дабар, ХЕ Бук Бијела, ХЕ Фоча, ХЕ Паунци, Бистрица, те соларне и вјетроелектране.

Поред изградње елекроенергетских објеката, желим да истакнем да ће изградња саобраћајне инфраструктуре бити кључни приоритет Владе Републике Српке, гдје прије свега мислим на изградњу мреже аутопутева, брзих путева, обилазница око већих градова, мостова, те рехабилитацију постојеће путне и жељезничке мреже, као и реструктуирање и модернизацију жељезничке инфраструктуре. Желим само да истакнем неколико пројеката, а то су мост на ријеци Сави код Градишке, Аутопут Бања Лука-Приједор, Аутопут на Коридору Vc, аутопут од Вукосавља, преко Брчког до Бијељине и границе са Србијом, израда пројектно-техничке документације за брзе путеве Бијељина – Зворник – Соколац, брзи пут Источно Сарајево – Вишеград - Вардиште, брзи пут од Вишеграда према Требињу, изградња магистралног пута Фоча – Шћепан Поље са међудржавним мостом, као и магистралног пута Фоча – Тјентиште са мостом преко ријеке Дрине.

У области здравственог система, Влада Републике Српске је уложила значајна средства у претходном периоду, посебно у изградњу болничких капацитета. У наредном периоду, наше активности ће и даље бити усмјерене на иградњу и реконструкцију нових капацитета у болничком сектору. Ту прије свега мислим на инвестиције које су у току, а то су: Нова болница у Добоју, Болница Зворник, Болница Фоча, Бањско-рекреативни центар Српске Топлице, Ортопедска хирургија Слатина, Болница за физикалну медицину и рехабилитацију Мљечаница, Пројекат Кардиохирургија на УКЦ Републике Српске, Објекат за пружање здравствене заштите обољелих од малигних болести УКЦ Републике Српске, те Санација објеката Матерните и Клинике за инфективне болести УКЦ Републике Српске. Од планираних нових инвестиција издвојићу: Медицински комплекс Бања Лука, Реконструкцију, изградњу и опремање објеката 4 психијатријске установе Републике Српске, Реконструкцију, санацију и опремање објеката Болнице Градишка и Болнице Приједор, те Изградњу и опремање новог објекта Болнице Требиње.

Процес Европских интеграција

Када говорим о процесу Европских интеграција, исти свакако представља један од приоритета Владе Републике Српске и у будућем периоду. Оно на чему ћемо инсистирати јесте потпуна заштита и поштовање уставног положаја и надлежности институција Републике Српске и противићемо се било каквим покушајима злоупотребе интеграционог процеса за слабљење Републике Српске и одузимање њених надлежности. Инсистираћемо на досљедној примјени механизма координације процеса европских интегација у БиХ у свим сегментима интеграционог процеса. Званични Брисел ће и у новој Влади Републике Српске имати поузданог партнера на путу европских интеграција, уз услов пуног поштовања њеног уставног положаја и надлежности.

С друге стране, по питању евентуалног чланства у НАТО, нова Влада Републике Српске ће се кретати искључиво у оквирима које је дефинисала Народна скупштина Републике Српске, а то је војна неутралност, и ми ћемо по овом питању у потпуности пратити ставове Републике Србије.

Међународна и регионална сарадња

Влада Републике Српске у потпуности остаје опредијељена за даље унапређење и јачање регионалне и међународне сарадње. Преиспитаћемо досадашње резултате рада и капацитете наших Представништава по свијету, а све у функцији стварања рационалније и ефикасније мреже, која ће бити у функцији јачања привредне и свих других облика сарадње са свим заинтересованим странама. Фокус Владе и у наредном периоду биће на дефинисању стратешких опредјељења и смјерница у дјеловању према нашој дијаспори, која је наш најбољи амбасадор у свијету.

Када је ријеч о регионалним односима, Република Српска је у потпуности отворена за сарадњу са свима. Наравно, поновићу, да централно мјесто заузимају наши односи са Републиком Србијом и са поносом можемо констатовати да наши односи никада нису били на вишем нивоу, што се огледа у низу заједничких пројеката и различитим видовима подршке и помоћи које је Република Србија обезбиједила Српској и њеним грађанима у претходном периоду.

Поновићу још једанпут да је наше опредјељење европски пут, али то ни у којем случају не умањује значај и квалитет односа које Република Српска има са другим парнтерима. Ту свакако посебно мјесто заузима Руска Федерација, која се у више наврата показала као искрен пријатељ Републике Српске и њеног народа. Не смијемо никад заборавити да је Руска Федерација одувијек заузимала принципијелан став по питању поштивања међународног права, односно Дејтонског мировног споразума, те се залагала за објективност и истинит приказ стања у БиХ, како на сједницама ПИК-а, тако и на сједницама Савјета безбједности УН-а.

Такође, Народна Република Кина, која је све присутнија на нашим просторима, је још један веома значајан партнер Републике Српске. Наши односи се интензивирају када је ријеч о економској сарадњи, реализацији различитих инфраструктуриних пројеката, пројеката у области енергетике, те просвјетној и културној сарадњи. Међутим, још је много потенцијала за даљи развој односа између Републике Српске и Народне Републике Кине и Република Српска у интензивирању тих односа види своју развојну шансу.

Такође, сарадња Републике Српске и Мађарске је одлична и ми ћемо и у наредном периоду наставити да ширимо и јачамо наше заједничке развојне програме.

Дозволите ми готово на крају да истакнем још неке теме.

Канцеларија Високог представника у БиХ

И нова Влада Републике Српске инсистираће на ставу да Канцеларија Високог представника у БиХ треба бити затворена.

Уставни суд БиХ

Такође, наставићемо да инсистирамо и да стране судије оду из Уставног суда БиХ, јер се показало да је највећи број одлука донесен прегласавањем на штету Републике Српске. Сматрамо да овакво дјеловање нема везе ни са правом, нити са правдом, и оваква злоупотреба Уставног суда БиХ против Републике Српске и њених институција неће донијети никакав напредак БиХ.

Даме и господо,

У Програму рада за мандатни период 2018-2022. година, овдје у овом дому сам рекао да свеобухватним и свеукупним мјерема, које Влада планира и може да реализује, са циљем побољшања стандарда и квалитета живота грађана Републике Српске,  реално је очекивати:

1. Раст реалног бруто домаћег производа;
2. Смањење стопе незапослености;
3. Повећање плата и пензија;
4. Повећање социјалних и других давања;
5. Повећање буџетских прихода; те
6. Повећање инвестиција.

Сада, након 4 године, сигуран сам да сви заједно можемо да констатујемо да је Влада Републике Српске у потпуности, веома успјешно, одговорила на све циљеве које смо пред себе поставили, и то у условима пандемије вируса корона и у условима глобалне кризе изазване сукобима у Украјини.

Наша очекивања су да у наредном мандату нећемо морати да се бавимо рјешавањем проблема који су посљедица екстерних фактора и који су нам узели три од четири мандатне године. С тим у вези, могу да поновим да ће наши циљеви и даље остати непромјењени, са намјером додатног побољшања стандарда и квалитета живота наших грађана, али уз додатак још два циља:

1. Социјално праведније друштво; те
2. Демографски одрживо друштво.
   

Уважени народни посланици,

Даме и господо,

На крају, морам да напоменем да ће пажња нове Владе Републике Српске бити усмјерена и на оне области које нису обухваћене самим експозеом, јер сам експозеом обухватио само оне области и мјере које ће захтијевати структурне реформе у наредном периоду.

С тим у вези, одмах по формирању нове Владе Републике Српске израдићемо Акциони план за реализацију политика Владе, којим ћемо детаљно дефинисати све мјере на којима ћемо веома предано радити у наредном периоду, са јасним роковима реализације и одговорним институцијама. Након сваког квартала, на сједницама Владе, анализираћемо реализацију мјера дефинисаних Акционим планом.

Молим вас да нам будете подршка и у изради појединачних програма рада сваког ресора и Владе у цјелини за сваку годину мандата појединачно, јер нам је веома важно да осигурамо власништво над реформским процесима цијелог друштва. Будите слободни да укажете и на све оно то сматрате да можемо да урадимо боље, јер ћемо само заједничким напорима успјети да успјешно одговоримо на све постављене циљеве. У новој Влади Републике Српске имате истинског партнера, спремног на дијалог и размјену идеја, а моји сарадници и ја смо вам на располагању у било ком тренутку.