ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА?

Родна равноправност и једнаке могућности за мушкарце и жене су принципи који доприносе демократском развоју сваког друштва. 

Да би се постигла родна равноправност, неопходно је побољшање положаја жена у многим областима, као што су јавни живот и одлучивање, рад, запошљавање и приступ ресурсима, социјална и здравствена заштита, образовање, медији и посебно заштита од насиља. У циљу постизања родне равноправности важно је обезбиједити проактивну улогу мушкараца у овом процесу, јер родна равноправност не подразумијева рат полова, побједу једног пола над другим, него управо синергију оба пола, жена и мушкараца, ради обостране користи.

Резултат увођења и поштовања принципа родне равноправности,  доприноси бољем квалитету живота и благостања за све (жене и мушкарце, дјечаке и дјевојчице).  

Увођење принципа једнакости и родне равноправности омогућава ефикасно коришћење свих капацитета друштва, као и адекватно партнерство институција, приватног сектора и цивилног друштва на добробит свих.

Оснаживање жена и родна равноправност су темељне вриједности на којима почива систем људских права, али и императив економског и социјалног развоја сваког друштва. Поштовањем и примјеном ових вриједности и стандарда радимо одлучно за будућност једнаких права и једнаких могућности у циљу напретка за све. 

РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ:

Људска права / Human Rights

У правном смислу, укључују признавање права (од стране законодавне власти), уживање права (преко институција извршне власти) и заштиту права (од стране правосуђа). Људска права су универзална, представљају суштинско обиљежје правне државе и централно вриједносно језгро свих уставних одредби.

Гендер (род) / Gender

Друштвено условљене разлике између жена и мушкараца које су, за разлику од биолошких и физиолошких разлика, научене, промјенљиве и зависе од различитих фактора: културе, религије, друштвеног и политичког уређења, економске ситуације, класе, старосне доби, етничке припадности итд.

Родна једнакост / Gender equity

Једнакост између мушкараца и жена подразумијева једнака права, одговорности и могућности. Једнакост не промовише идентичност мушкараца и жена, већ уважава њихово право на различитост. Једнакост значи и заштиту специфичности, односно разлика међу људима.

Родна равноправност / Gender equality

Равноправна видљивост, оспособљеност и учешће полова у свим видовима јавног и приватног живота. Сва људска бића треба да буду равноправна пред законима и да имају слободу и могућност равноправно учествовати у активностима једног друштва, јавној и приватној сфери, без ограничења родним улогама, и да од тих активности равноправно дијеле добробит. Равноправност полова је у супротности са неравноправношћу полова, а не са различитошћу полова.

Дискриминација по основу пола/рода / Gender based discrimination

Привилеговање, искључивање или ограничавање засновано на полу/роду, због којег се појединкама/цима отежава или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода. Може бити директна или индиректна.

Родни мејнстриминг / Gender mainstreaming

Уградња приоритета и потреба жена и мушкараца у све законе, стратегије, планове, програме и акције друштва, ради постизања једнакости и равноправности полова, узимајући у обзир, на нивоу планирања, посљедице које ће ове акције имати на жене и мушкарце. Gender mainstreaming као термин је уведен у употребу доношењем Пекиншке декларације и платформе за акцију, на Четвртој свјетској конференцији о женама (Пекинг, 1995). Многе државе су споразумно усвојиле gender mainstreaming као важну глобалну стратегију за постизање равноправности полова. У ту сврху, потребно је да се питања равноправности полова схвате као међусобно уважавање, подршка и сарадња свих жена и мушкараца на добробит цијелог друштва.

Родно сљепило / Gender blindness

Игнорисање или одбијање да се призна постојање дискриминације по основу пола или потребе за уважавањем гендер/родне перспективе у планирању и активностима.

Родно разврстани подаци / Gender disaggregated data

Прикупљање и разврставање статистичких података по полу, које омогућава податке за социо-економску гендер/родну анализу по различитим областима.

Родна процјена утицаја / Gender impact assessment

Испитивање политика, програма, закона, планова и активности како би се видјело на који начин ће они утицати на жене и на мушкарце; сврха гендер/родне процјене утицаја је елиминисање дискриминаторних ефеката и промовисање равноправности полова.

Привремене специјалне мјере (мјере позитивне акције) / Temporary special measures (positive action)

Мјере намијењене мање заступљеном полу или одређеној групи, како би се спријечила постојећа дискриминација или како би те групе добиле права и могућности које су им биле ограничене усљед постојећих традиционалних ставова, понашања или структура. Ове мјере могу бити корективне (као што су политичке или неке друге квоте) и промотивне (путем различитих врста промотивних кампања, у областима у којима се запажа несразмјерно мало учешће једног пола или одређене групе људи).

Родно засновано насиље / Gender based violence  

Било који облик насиља, користећи пријетњу физичком или емотивном снагом, укључујући силовање, ударање жена, сексуално злостављање, инцест и педофилију.  Родно засновано насиљe којe резултује или ће вјероватно резултовати физичком, сексуалном или психолошком повредом жене или њеном патњом, укључујући пријетње таквим радњама, присилу или самовољно лишавање слободе, било у јавности или приватном животу. То обухвата, али није ограничено само на:

а. насиље у породици или домаћинству, укључујући, између осталог, физичку и менталну агресију, емоционално и психолошко злостављање, силовање и сексуално злостављање, инцест, силовање супружника, сталног или повременог партнера и невјенчаног супружника, злочин почињен у име части, генитално сакаћење и друге традиционалне обреде који женама наносе штету, као што су присилни бракови;

б. насиље до којег долази у широј заједници, укључујући силовање, сексуално злостављање/искоришћавање, сексуално узнемиравање и застрашивање на радном мјесту,  у институцијама и слично, трговину женама у сврху сексуалног и економског искоришћавања и сексуалног туризма;

ц. насиље које почини или толерише држава или њени службеници;

д. кршење људских права жена у вријеме оружаног сукоба, нарочито отмице, насилно пресељење, системска силовања, сексуално ропство, присилне трудноће и трговина људима у сврху сексуалног и економског искоришћавања.

Родно одговорни буџети / Gender responsive budgets

Третирање и узимање у обзир гендер/родне димензије у буџетирање. Системско увођење принципа једнакости и равноправности полова у процес планирања, извршења и контроле јавних буџета. Буџет као јавни инструмент провођења закона, политика и стратегија власти мора бити усмјерен на грађане и грађанке као крајње кориснике. Да би се обезбиједила ефикаснија и праведнија расподјела средстава, јавни буџети, од државног до локалног нивоа власти, морају идентификовати и уважавати потребе и приоритете различитих група жена и мушкараца. Увођење равноправности полова у све фазе буџетског процеса саставни је дио међународних и домаћих правних и институционалних стандарда за равноправност полова. Иницијативе које се проводе на глобалном, регионалном и националном нивоу како би јавни буџети имали гендер (родну) компоненту.

Родно осјетљиви језик / Gender sensitive language

Употреба политички коректног језика који промовише равноправност полова и тиме избјегава употребу дискриминаторних форми у порукама које прима шира јавност у циљу остваривања равноправности полова као људских права у језику. Навођење професија, звања и титула жена у мушком роду је експлицитна дискриминација.

Стандарди за равноправност полова/родну равноправност Савјета Европе на српском језику доступни су на нашој страници на сљедећем линку:

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/centri/gendercentarrs/PAO/Pages/Standardi_za_ravnopravnost_polova.aspx