Овом приликом позивамо грађане да не подносе захтјеве за легализацију својих бесправно изграђених објеката прије усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о легализацији бесправно изграђених објеката, јер ће услови за легализацију по новом закону бити повољнији, а процедуре једноставније. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о легализацији бесправно изграђених објеката односи се на легализацију бесправно изграђених објеката на територији цијеле Републике Српске. 

Доношење ових измјена и допуна Закона o легализацији бесправно изграђених објеката по хитном поступку је неопходно, с обзиром на то да се продужава рок до када се објекти сматрају легално изграђеним, нарочито у дијелу продужења овог рока за индивидуалне стамбене и индивидуалне стамбено-пословне објекте, те се ради омасовљења легализације и поједностављења процедура за ове објекте омогућава да тамо, гдје је то могуће, бесправни објекти уведу у легалне токове.    

Влада још једном позива грађане да не подносе захтјеве за легализацију својих бесправно саграђених објеката прије усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о легализацији бесправно саграђених објеката, јер ће услови за легализацију по новом закону бити повољнији, а процедуре једноставније.

Кроз одредбе Закона о уређењу простора и грађењу из 2013. године, а и сада важећим Законом о легализацији бесправно изграђених објеката, рок до када се објекти сматрају легално изграђеним био је крај 1980. године. С обзиром на период који је протекао од дефинисања поменутог рока, сматрало се оправданим и корисним да се овај рок помјери на крај 1991. године. Наиме, ради се о бесправно изграђеним објектима који постоје и у употреби су више од 30 година, а наслијеђени су из некадашње заједничке државе и тадашњег друштвено-политичког уређења и друштвених односа, па је оправдано да сви ови објекти буду ријешени на исти начин. 

Поред наведеног, цијенећи да је бесправна градња у највећем обиму настала у периоду након и као посљедица ратних дешавања, често и као посљедица политичких одлука тадашњих локалних власти ради стамбеног збрињавања великог броја социјалних категорија грађана, због чега се сматра оправданим и да се продужи рок за утврђивање легалности за индивидуалне стамбене и стамбено-пословне објекте, чија је бруто грађевинска површина мања од 400 m2, те за помоћне објекте као што су гараже, оставе, љетне кухиње и сл. Дакле, узети су у обзир само они објекти којима су бесправни градитељи рјешавали своје стамбено питање, а приликом разматрања рока до када се они сматрају легално изграђеним узет је крај 2013. године, с обзиром на то да су тада завршени дигитални ортофото планови Републике Српске израђени од 2012. и 2013. године. На овај начин се стварају услови да све локалне заједнице буду једнако третиране, те да што већи број тих објеката буде уведен у легалне токове. 

Такође, кроз измјене Закона наглашава се да се легализација сматра општим интересом за Републику Српску, како би се свим надлежним органима указало на потребу да се легализација спроведе у што већем обиму, да се одређени докази прибављају по службеној дужности, да се поштују законски рокови и да јединице локалне самоуправе доносе одлуку о легализацији и у својим буџетима планирају средства и олакшице за одређене социјалне категорије, како то сам Закон предвиђа. 

Поред наведеног, такође се врши додатно прецизирање одредаба које се односе на садржај одлука јединица локане самоуправе којима се дефинишу субвенције, при чему се јасно назначава да поменута субвенција за породице погинулих бораца и ратне војне инвалиде I и II категорије може износити и 100%, а такође, поменути став сада прописује садржај одлуке, а не и рок за њено доношење, с обзиром на то да је доношење ове одлуке опционо, односно да зависи од потребе и могућности локалних заједница. 

Као резултат потребе која се јавила у поступку примјене Закона, прецизиран је и начин поступања инспекцијских органа у поступку вршења инспекцијског надзора бесправних објеката који су изграђени након ступања на снагу, односно за које је у одговарајућем поступку већ утврђено да би задржавање тог објекта или дијела објекта онемогућило привођење земљишта на којем је изграђен крајњој намјени у складу са спроведбеним документом просторног уређења.

Влада Републике Српске утврдила је на данашњој сједници Приједлог Закона о обавезном здравственом осигурању. Разлог за доношење Закона о обавезном здравственом осигурању је потреба за унапређењем  система здравственог осигурања у Републици Српској.

Предложеним текстом Закона у значајној мјери је уређен шири обим права осигураних лица приликом остваривања права на здравствену заштиту на терет средстава обавезног здравственог осигурања.

Влада Републике Српске усвојила је Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период 01.01-30.06.2022. године.

Буџетски приходи остварени су у износу од 1,795.4 милиона (милијарду 795 милиона 400 хиљада) КМ, што је за 2% мање у односу на Ребаланс, а у нивоу са финансијским планом за прва два квартала 2022. године.

Приходи од директних пореза износе 879.3 милиона КМ и виши су за 5% у односу на Ребаланс, док су индиректни порези 781.1 милион КМ, што је за 7% мање у односу на планирани Ребаланс.

Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у првој половини 2022. године исказани су у износу од 1,949.2 милиона КМ, што је за 11% мање у односу на  Ребаланс.

Примици од задуживања у прва два квартала 2022. годинe остварени су у износу од 158.7 милиона КМ.

Ино-дуг је у првој половини 2022. године редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 129.0 милиона  КМ.

Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 170.8 милиона КМ.

Расходи и издаци који се односе на пројекте који се финансирају из Програма јавних улагања Републике Српске за финансирање из Буџета у 2022. години, у првој половини 2022. године евидентирани су у износу од 76.2 милиона КМ.

Влада Републике Српске усвојила је Одлуку о измјенама и допунама Одлуке о приоритетним пројектима из Програма јавних инвестиција са расподјелом средстава, чиме укупан износ одобрених средстава из Програма јавних инвестиција у 2022. години износи 247.155.780 КМ. 

Овим измјенана и допунама одобрена су додатна средства у износу од 1,5 милион КМ за финансирање раније одобреног пројекта „Суфинансирање санације, адаптације и рестаурације куће Милановић у Бањалуци“, тако да укупно одобрена средства за овај пројекат износе 2,5 милиона КМ. Из средстава јавних инвестиција биће финансиран и Пројекат „Изградња Меморијалног комплекса посвећеног Србима цивилима страдалим у 20. вијеку“, за који ће из Буџета Републике Српске бити издвојено 800.000 КМ.