Sign In

Одржана 106. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​Влада Републике Српске утврдила је данас, на 106. сједници, у Бањалуци, Приједлог закона о храни.

Овим законом уређују се општи услови за безбједност хране и хране за животиње, обавезе и одговорности субјеката у пословању са храном и храном за животиње, укључујући и традиционалне производе, као и друга питања од значаја за безбједност хране и хране за животиње, ради заштите живота и здравља људи, животне средине, потрошача и ефикасног функционисања тржишта.

Доношењу новог Закона о храни приступило ради прецизнијег уређења ове материје, а све ради постизања адекватног нивoа заштите здравља и заштите интереса потрошача и произвођача.

Новим концептом обухваћени су сви аспекти ланца хране, укључујући и производњу хране за животиње закључно са продајом, односно снабдијевањем потрошача тако да систем безбједности хране постаје свеобухватан, интегрисан. Новим законским рјешењима сви субјекти у пословању са храном и храном за животиње сносе одговорност за безбједност хране и хране за животиње, али и надлежни орган.

Овим законом прецизирана је подјела надлежности између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства здравља и социјалне заштите, као органа надлежних за успостављање и спровођење политике безбједности хране унутар поједних подручија.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о ветеринарству у Републици Српској.

Ова материја до сада је била уређена Законом под истим називом, а разлози за доношење новог Закона садржани су потреби ефикаснијег уређења контроле кретања животиња, као и контроле њихових болести, што директно утиче на безбједност хране животињског поријекла. Поред тога, било је неопходно ускладити овај закона са другим законима чија је материја уско везана за материју која се уређује овим законом, те га ускладити да релевантним прописима Европске уније.

Овим законом уређују се услови и начин обављања ветеринарске дјелатности, заштитe здравља животиња, откривање, спречавање појаве, сузбијање и искорјењивање заразних болести животиња, спречавање болести које су заједничке за животиње и људе, спровођење мјера ветеринарског јавног здравља, ветеринарско-здравствена контрола узгоја и промета животиња, производа животињског поријекла, хране животињског поријекла, хране за животиње, воде и нуспроизвода животињског поријекла, репродукција животиња, службена контрола и инспекцијски надзор у области ветеринарства, обиљежавање животиња, ветеринарски информациони систем, рад ветеринарске коморе, стручно усавршавање у области ветеринарства, ветеринарска заштита животне средине и добробит животиња.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о Националном парку "Дрина".

Национални парк „Дрина“ посједује изузетне природне вриједности, и то: станишта ендемичних и реликтних биљних врста, клисурасто-кањонску долину ријеке Дрине и њених притока, затим изузетан диверзитет флоре који се огледа у присуству око 635 примјерака васкуларне флоре.

Такође је значајан диверзитет фауне за овај национални парк, а  посебно су значајне врсте: мрки медвјед, дивокоза и сури орао. Изузетној вриједности подручја доприноси присуство Панчићеве оморике, која је ендемична и терцијарно реликтна врста.

Овим законом дефинисе се површина подручја, просторне границе националног парка, зоне и режими заштите, забране и ограничења, права и обавезе управљача, извори финансирања, као и други елементи од значаја за заштићено подручје.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о  нотарима.

Измјене у односу на важећи закон о нотарима односе се, између осталог, на нотарски испит и то претпоставке за полагање тог испита, поступак полагања, те састав Комисије за полагање тог испита, а све у складу са потребама које су се јавиле у пракси у погледу организовања тог испита.

Даље, прецизно су дефинисана питања која се односе на почетак обављања службе нотара и мјесто обављања службе нотара. Ово из разлога што је у пракси управо долазило до недоумица у погледу наведених питања.

Затим, извршене су одређене измјене и допуне у односу на постојеће рјешења у правцу јачања правне сигурности, што представља најважнији аргумент увођења и одбране института нотаријата. У том смислу, створене су претпоставке за већу одговорност нотара у обављању службе прописивањем случајева када је нотар дужан да одбије обављање службене радње, а нарочито уношење изјава у исправу и сачињавање исправе уколико оцијени да конкретан правни посао неће моћи произвести правно дејство или му је сврха да се која странка оштети.

Из истог разлога, прописана су два нова случаја у којима се нотар привремено удаљава из службе, те је другачије уређен поступак утврђивања дисциплинске одговорности и надзора над радом нотара на начин који гарантује заштиту права странака, нотаријата, али и независност и непристрасност у одлучивању у тим поступцима.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт стратегије управљања отпадом за период 2017 – 2026. године, којом је предвиђено усклађивање законске регулативе Републике Српске са законодавством ЕУ.

Циљ доношења Стратегије је нормирање подзаконских прописа којима би се на детаљан начин уредило управљање свим категоријама отпада у РС, усклађење законске регулативе РС са ЕУ законодавством уважавајући и стратешко опредјељење РС, успостављање информационог система за сакупљање података о количинама отпада, развој одрживог система управљања отпадом на начелима заштите животне средине уз провођење едукације на свим нивоима друштва и привреде, повећање обухваћености домаћинстава организованим сакупљањем отпада, повећање одвојеног сакупљања отпада и рециклаже, санирање постојећих службених и дивљих депонија, санација „црних тачака“ и изградња одговарајућих објеката за третман/збрињавање отпада.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт стратегије научног и технолошког развоја Републике Српске 2017-2021-"Знање за развој".

Разлог за доношење Стратегије налази се у чињеници да је истекао четверогодишњи  период за који је била донесена раније важећа Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске 2012-2016 и да треба наставити са активностима у области научноистраживачког рада и технолошког развоја.

Такође разлог за доношење ове стратегије је и јачање научне и технолошке основе у Републици Српској, а с тим у вези допринос научноистраживачке заједнице  економском развоју Републике.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о остваривању права избјеглица, расељених лица и повратника.

У Информацији је наведено да је број расељених лица у Републици Српској умањен за пет пута у односу на 2000. годину, односно, да је у наведеном периоду (ре)интегрисано 213.406 расељених лица.  Када је ријеч о поврату и обнови стамбеног фонда, наводи се да је у Републици Српској предратним власницима враћено 94.228 стамбених јединица условних за становање, док је обновљено и санирано преко 72.000 стамбених јединица.

Посебна пажња је посвећена Пројекту „Интегрисани програм подршке за реинтеграцију повратника по основу Споразума о реадмисији“, а ради се о враћању и прихватању лица која не испуњавају или више не испуњавају услове за улазак и боравиште на територији друге државе. Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске већ неколико година ради на реализацији овог  Пројекта, којим је током 2013. године у БиХ враћено 188 лица, током 2014. године 1274 лица, 2015. године 1327 лица, а у првих осам мјесеци 2016. године 1079 лица.

За смјештај лица враћених по Споразуму о реадмисији до сада је у Републици Српској обезбијеђено 12 стамбених јединица и то 2 у Костајници, 6 у Фочи и 4 у Котор Варошу, док су на простору Републике Српске у Пројекат укључене и општине Нови Град и Билећа. Због процјене да ће се тренд повратка БХ држављана по основу Споразума о реадмисији наставити и у наредним годинама, планирано је да се на простору Републике Српске у Пројекат укључе Бијељина, Зворник, Добој, Власеница и Модрича.

У Информацији су представљена и улагања Министарства за избјеглице и расељена лица у обнову и реконструкцију, одрживи повратак, те затварање колективних видова становања, алтернативни смјештај и здравствену заштиту.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о улагањима  у водопривредне системе путем ЕИБ-а, Фонда солидарности, Свјетске банке,ИПА 2014  и организационом позиционирању ЈУ „Воде  Српске“.

Имајући у виду потребу да се убрзају активности на реализацији актуелних пројеката и на тај начин санира и догради постојећи  систем за заштиту од штетног дјеловања вода у локалним заједницама,  након катастрофалних поплава, које су у мају и августу 2014. године задесиле шире подручје, предложено је спровођење низа мјера.

Између осталог, Јавна установа „Воде Српске“  и локалне заједнице на чијим подручјима је планирана реализација пројеката који се финансирају средствима  ЕИБ-а, Свјетске банке и Фонда солидарности,  морају припремити документацију за  рјешавање имовинских односа и обезбиједити сагласности и дозвола за градњу, ради скраћивања рокова  увођења извођача у посао.

Влада од Јавне установе „Воде Српске“ тражи и да убрза динамику провођења мјера које ће допринијети успостављању рационалне и ефикасне функције Јавне установе „Воде Српске“.

Влада Републике Српске донијела је Рјешења о давању сагласности Министарству за избјеглице и расељена лица Републике Српске за утрошак новчаних средстава,у укупном износу од 707.000,00 КМ.

Новчана средства биће утрошена за: капиталне грантове за рјешавање проблема интерно расељених лица (51.000,00 КМ); капиталне грантове за финансирање повратка у Федерацију БиХ (75.000,00 КМ); дознаке за финансирање повратка у Федерацију БиХ (6.000,00 КМ); дознаке за рјешавање проблема интерно расељених лица (21.000,00 КМ); капиталнe грантове за финансирање повратка у Републику Српску (85.000,00 КМ); трансфери јединицама локалне самоуправе за финансирање интерно расељених лица   (110.000,00 КМ) и трансфери јединицама локалне самоуправе за финансирање повратка у Републику Српску (359.000,00 КМ).



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.