Sign In

Одржана 47. сједница Владе: Утврђен Приједлог буџета Републике Српске за 2024. годину

Објављено:

​Влада Републике Српске је на данашњој 47. сједници утврдила Приједлог буџета Републике Српске за 2024. годину чији укупни оквир износи 5.735.000.000 КМ, што је за 212 милиона КМ или 4% више од оквира Ребаланса Буџета Републике Српске за 2023. годину.

Порески приходи у Приједлогу буџета за 2024. годину износе 4,2 милијарде и већи су за 10% у односу на овогодишњи Ребаланс, док су непорески приходи већи за 16% у односу на Ребаланс.

Када су у питању буџетска издвајања, планирано је да за пензије буде издвојено милијарда 785 милиона КМ, што је за 11% више у односу на Ребаланс за 2023. годину.

Дознаке по основу пензијског осигурања су планиране према досадашњем кретању броја корисника пензија и очекиваног броја корисника у наредном периоду, те редовном усклађивању пензија у 2024. години за 9,0%.

Износ средстава која се издвајају за борачка давања биће већи за 38% у односу на Ребаланс и износиће укупно 467,5 мииона КМ.

Приједлогом буџета Републике Српске за 2024. годину планирана су средства за усклађивање платних кофицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе, а који имају платни коефицијент нижи од платног коефицијента пете платне групе (виши стручни сарадник са високом стручном спремом) дефинисаног Законом о платама запослених у органима управе. Поменуто усклађивање је дефинисано Споразумом о динамици усклађивања платних кофицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, потписаног између Министарства просвјете и културе, Министарства за научно технолошки развој и високо образовање и Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске. Такође, у складу са Законом о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској су приједлогом буџета планирана средства за повећање плата судија и тужилаца у износу од 4,1 милиона КМ.

Приједлогом буџета расходи по основу коришћења роба и услуга износе 200,3 милиона КМ, а најзначајнија средства са ове ставке се издвајају за трошкове електричне енергије, комуналних, комуникационих и транспортних услуга, те за стручне услуге.

У оквиру ове ставке планирана је и подршка хуманитарним и друштвено корисним акцијама, као  и средства за Пројекат изградње, адаптације и опремање објеката за дјецу и омладину, у укупном износу 50 милиона КМ.

Дознаке на име социјалне заштите личне, породичне и цивилне инвалиднине, социјалну заштиту, борачки додатак, за рјешавање проблема избјеглица и расељених лица, стипендије и за превоз ученика које се исплаћују из буџета износиће 512,5 милиона КМ, што представља увећање од 136,3 милиона КМ, односно 36% у односу на средства планирана Ребалансом.

Увећање ове групе расхода је у највећој мјери резултат увећања дознака за мјесечни борачки додатак, у износу од 126,6 милиона КМ. Од јануара 2024. године планирано је да се мјесечни борачки додатак обрачунава по основици од 3 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава.

Увећане су и дознаке за породичне, личне и цивилне инвалиднине, у укупном износу од 15,4 милиона КМ.

У оквиру ове групе расхода планирана су средства за пружање финансијске помоћи незапосленом родитељу четворо и више дјеце у Републици Српској, у износу од 60 милиона КМ, што је у складу са бројем корисника овог права.

Приједлогом буџета, издвајања за Фонд здравственог осигурања биће 246 милиона КМ, док ће за Фонд дјечије заштите бити 40 милиона КМ.

Када је у питању подршка привреди, за увођење нових технологија планиран је износ од 14,6 милиона КМ, за повећање плата радника 15,6 милиона, а за поврат пореза и доприноса за ново запошљавање радника је планирано 5 милиона КМ.

Средства намијењена за програм социјалног збрињавања радника планирана су у износу 6 милиона КМ.

Приједлогом буџета Републике Српске за 2024. годину, планиран је буџетски дефицит у износу од 200,7 милиона КМ, што у односу на износ буџетског дефицита од 255,4 милиона КМ, дефинисаног Ребалансом буџета Републике Српске за 2023. годину, представља умањење за 54,6 милиона КМ.

На 47. сједници Владе утврђен је и Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2024-2026. година који је израђен на основу стратешких докумената Владе Републике Српске и уз допринос социјалних партнера, а у складу са смјерницама Европске комисије.

У предстојећем периоду биће настављене иницијативе и вишегодишњи реформски процеси  дефинисани кроз реформске стубове чија је реализација започета у претходном периоду, а односе се на економски раст, дигитализацију, реформу јавних предузећа, здравствену и социјалну политику и демографску обнову Републике Српске.

У наредне двије године, предложена је реализација седам структурних реформи које су подијељене у три уже области: конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике. Планирано је унапређење конкурентности привреде кроз подршку технолошком развоју и јачању ланаца вриједности и снабдијевања, повећање ефикасности пословања јавних предузећа и њихово реструктурисање, енергетска транзиција, убрзана дигитална трансформација, модернизација и обнова транспортне инфраструктуре у складу са циљевима Зелене агенде. Такође, планирано је веће запошљавање путем боље усклађености образовања и развој практичних знања и вјештина на тржишту рада, као и унапрешење квалитета и ефикасности институционалних механизама за пружање услуга социјалне и здравствене заштите.

Према пројекцијама Програма економских реформи, стопе привредног раста Републике Српске у периоду 2024–2026. година износиће 3,0%, 3,2% и 3,5% респективно.

Влада је утврдила и Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2024. годину којом се одобрава дугорочно задуживање у максималном износу до 951.700.000 КМ. План је да се у 2024. години Република Српска дугорочно задужи на домаћем и међународном финансијском тржишту, и то: на домаћем тржишту 141.700.000 КМ и на међународном тржишту 810.000.000 КМ.

Средства прибављена дугорочним задуживањем биће употријебљена у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске за финансирање капиталних инвестиција, рефинансирање укупног дуга или дијела дуга Републике Српске, плаћање условних обавеза по основу гаранција Републике Српске, у цијелости или дјелимично, у случају када дужник не измири своје финансијске обавезе, те за финансирање буџетског дефицита у случајевима када Министарство финансија процијени да ће планирани расходи бити већи од износа планираних прихода.

Такође, утврђен је и Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2024. годину. У складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, краткорочни дуг Републике не може бити виши од 8% износа редовних прихода остварених у претходној фискалној години. Према плану прихода из Ребаланса буџета за 2023. годину, максималан износ стања краткорочног дуга у 2024. години не може бити виши од 337,85 милиона КМ.

Влада је утврдила и Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2024. години. Овом одлуком одобрава се издавање гаранција Републике Српске за задужења у 2024. години до износа од 500.000.000 КМ, с тим да укупна изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама не може бити виша од ограничења дефинисаног Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, које износи 15% БДП-а у тој години.

Влада Републике Српске о задужењима за које је издала гаранције Републике Српске једном годишње информише Народну скупштину Републике Српске путем информације о дугу Републике Српске.

Влада Републике Српске је на данашњој 47. сједници утврдила Приједлог закона о допунама Закона о доприносима, који ће одмах по усвајању бити упућен у хитну процедуру разматрања и усвајања у Народној скупштини Републике Српске.

Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби смањења оптерећења образовних установа по основу обавезе уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за ученике за вријеме практичне наставе, односно током обављања стручне праксе код послодавца.

Предложеним законом за ученике и студенте за вријеме практичне наставе, односно током обављања стручне праксе код послодавца се смањује основица доприноса са 50% на 20% просјечне бруто плате у Републици за претходну годину. Примјеном предложеног закона, образовне установе би имале 90.000 КМ мању обавезу да обрачунавају и уплате доприносе.

Влада Републике Српске је на данашњој сједници утврдила и Приједлог Закона о допунама Закона о порезу на доходак. Разлози за допуне су дијелом садржани у потреби ослобађања пореза на доходак накнаде ученицима на практичној настави која се обавља код послодавца. Измјене ова два закона требало би да отворе могућност ангажовања већег броја ученика на практичној настави код послодаваца и повећање ефикасности образовног процеса.

Предложене допуне Закона о порезу на доходак за други циљ имају увођење у порески систем посебног обвезника пореза од самосталне дјелатности – малог пољопривредника који има приход мањи од 50.000 КМ годишње. Тиме се прави разлика малог пољопривредника од лица које обавља пољопривредну дјелатност у форми предузетника.

Предложено је да породична газдинства са приходом мањим од 50.000 КМ годишње плаћају порез на доходак у три годишња износа, према три прага опорезивања. Они који имају мање од 12.000 КМ према овом приједлогу не би плаћали порез, а они између 12.000 КМ и 25.000 КМ годишње плаћали би годишње 200 КМ. Према овом приједлогу, они чији је приход од 25.000 КМ и 50.000 КМ плаћали би порез у износу од 400 КМ годишње.

Такође, предложено је да порески обвезници не морају водити пословне књиге, већ се њихова обавеза утврђује на основу изјаве о приходима. Административна обавезе пољопривредника ће бити једном годишње изјава о приходима како би Пореска управа рјешењем одредила који износ су дужни платити на годишњем нивоу.

На сједници Владе је утврђен и Приједлог закона о измјени Закон о отпису потраживања којим се успостављају правне претпоставке за ефикаснију наплату пореских обавеза, а којима би се олакшао финансијски положај привредних друштава и побољшала њихова текућа ликвидност, имајући у виду тренутну кризу на глобалном тржишту.

Овим приједлогом ствара се правни оквир да се пореским обвезницима који имају неизмирене пореске обавезе доспјеле до 31. децембра 2022. године, измирењем цјелокупног износа главног дуга и трошкова поступка принудне наплате, отпишу потраживања камата, под условом да се главни дуг измири до 1. јула 2024. године.

Влада је на 47. сједници утврдила и Уредбу о измјенама уредбе о критеријумима за утврђивање корисника и начину расподјеле средстава од игара на срећу којом су измијењени корисници накнаде, јер се предлаже да се 7% од укупних накнада од игара на срећу расподијели и Фонду солидарности. Министарству здравља и социјалне заштите било би усмјерено 37% укупних средстава, Министарству породице, омладине и спорта 25%, Министарству просвјете и културе 25%, Министарству рада и борачко инвалидске заштите 13%, док се 4% расподјељује на  ресорна министарства. Намјена утрошка средстава ових средстава је за пројекте и програме који се баве социјалном заштитом и хуманитарном дјелатношћу, проблемима и задовољавањем потреба лица са инвалидитетом, проблемима запошљавања борачких категорија, пронаталитетном политиком, културом, ванинституционалним образовањем и васпитањем дјеце и омладине и развојем цивилног друштва, те оних који доприносе развоју спорта и борби против дроге и свих облика зависности.

Извршење прихода од накнада за приређивање игара на срећу у буџету Републике Српске закључно са 22. новембром 2023. године износи 95,6 милиона КМ, а очекује се да ће тај износ за достићи око 105 милиона КМ за цијелу 2023. годину. Сходно томе, приликом планирања расподјеле средстава од игара на срећу у буџету Републике Српске за 2024. годину коришћена је процјена извршења прихода из 2023. године, односно 105 милиона КМ.

Влaдa je утврдилa Приједлог Зaкoна o измjeнaмa и дoпунaмa Зaкoнa o плaтaмa запослених у основним  и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, кao и Приједлог закона о измјени Закона о платама запослених у области културе Републике Српске.

Разлог за доношење ових закона је усклађивање платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, а који имају платни коефицијент нижи од платног коефицијента пете платне групе дефинисаног законом којим се уређују плате запослених у органима управе, с циљем побољшања материјалног положаја ове категорије радника. Такође, према важећем Закону о платама за запослене у области културе Републике Српске одређена радна мјеста у установама културе нису била предвиђена те је извршена корекција и додати су у одговарајуће платне разреде.

Предложени закони су дио сета мјера за повећање плата запослених у Републици Српској, а све у  складу са Споразумом о динамици усклађивања  платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, који је потписан 21. августа 2023. године од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање и Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске.

Измјене ових закона представљају још једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима.

Закони  ступају на снагу 1. јануара 2024. године.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у области високог образовања и студентског стандарда Републике Српске, по хитном поступку.

Разлог за доношење овог закона је усклађивање платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области високог образовања и студентског стандарда Републике Српске са платним коефицијентима запослених у органима управе, с циљем побољшања материјалног положаја ове категорије радника. У питању је усклађивање коефицијената запослених у високом образовању и студентском стадарду који имају платни коефицијент нижи од платног коефицијента пете платне групе дефинисаног законом којим се уређују плате запослених у органима управе.

Предложени закон је дио сета мјера за повећање плата запослених у Републици Српској, а све у складу са Споразумом о динамици усклађивања платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, који је потписан 21. августа 2023. године од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање и Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске.

Влaдa je утврдилa Приједлог зaкoна o измjeнaмa и дoпунaмa Зaкoнa o плaтaмa запослених у основним  и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, кao и Приједлог закона о измјени Закона о платама запослених у области културе Републике Српске.

Разлог за доношење ових закона је усклађивање платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, а који имају платни коефицијент нижи од платног коефицијента пете платне групе дефинисаног законом којим се уређују плате запослених у органима управе, с циљем побољшања материјалног положаја ове категорије радника. Такође, према важећем Закону о платама за запослене у области културе Републике Српске одређена радна мјеста у установама културе нису била предвиђена те је извршена корекција и додати су у одговарајуће платне разреде.

Предложени закони су дио сета мјера за повећање плата запослених у Републици Српској, а све у  складу са Споразумом о динамици усклађивања  платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, који је потписан 21. августа 2023. године од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање и Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске.

Измјене ових закона представљају још једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима.

Влада Републике Српске утврдила је на данашњој сједници Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о угоститељству, којим се успоставља Централни информациони систем у области угоститељства у Републици Српској.

Централни информациони систем у области угоститељства је јединствен и централизован електронски информациони систем који садржи све релевантне податке о пружаоцима услуге смјештаја, објектима за смјештај и гостима, преко кога се врши њихова евиденција и уносе други подаци проистекли из обављања угоститељске, односно туристичке дјелатности.

Усвојеним приједлогом Закона мијењају се и услови у погледу стручне спреме лица која у угоститељским објектима за смјештај врсте хотел и у угоститељском објекту за исхрану и пиће врсте ресторан, непосредно услужују госте (конобар), припремају топла и хладна јела за госте (кувар), припремају и декоришу топле, хладне и суве посластице (посластичар) и рецепционер, на начин да ова лица у односу на претходне законске одредбе којима је прописана обавезна средња стручна спрема у занимањима из струке Угоститељство и туризам, према усвојеном рјешењу могу да имају и неку другу средњу стручну спрему.

Такође, предложеним законом дефинише се појам „угоститељске услуге", којим се омогућава угоститељима да у случају када гост користи више услуга у истом угоститељском објекту, по окончању пружања услуга госту изда један прописан рачун за све пружене услуге.

Овим законом предвиђено је да јединице локалне самоуправе на чијој територији се угоститељски објекат налази врши категоризацију хостела и објеката сеоског туризма. Наиме, имајући у виду да је сеоски туризам једна од водећих грана развоја туристичког сектора, неопходно је да се постигну одређени стандарди у пружању тих услуга и тиме постигне боља понуда у овој области. Такође, с циљем даљег повећања броја пружалаца услуга на селу у објекту сеоског туризма, укинуто је ограничење по питању броја гостију којима се истовремено могу пружати услуге смјештаја, односно исхране и пића.

Влада Републике Српске утврдила је на данашњој сједници Нацрт Закона о измјенама и допунама закона посебном режиму извршења казне затвора.

Овим законом уређује се поступак распоређивања затвореника који се налазе на извршењу казне затвора у Одјељење са посебним режимом извршења казне затвора, његова организација, положај затвореника, дисциплинска и материјална одговорност затвореника, као и поступање према затвореницима на извршењу казне доживотног затвора.

Основни разлог измјена и допуна овог закона је усклађивање одредаба са одредбама Кривичног законика Републике Српске и одредбама Закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске, те терминолошко усклађивање са одредбама Породичног закона.

Измјенама и допунама детаљније је прописан начин извршења казне доживотног затвора и поступање са затвореницима осуђеним на ову врсту кривичне санкције, која ће се извршавати у Одјељењима посебног режима извршења казне затвора.

На овај начин употпуњен је правни оквир за извршење казне доживотног затвора и отклоњена је могућност постојања правних празнина.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Законa о геолошким истраживањима.

Поједине одредбе закона су измијењене и допуњене с циљем подстицања привредног развоја Републике Српске кроз стварање стимулативног правог оквира за извођење детаљних геолошких истраживања.

Влада Републике Српске на данашњој сједници прихватила је Информацију о значају трансплантације матичних ћелија хематопоезе и активностима на успостављању регистра доборовољних давалаца коштане сржи у ЈЗУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске.

Влада Републике Српске задужила је Министарство здравља и социјалне заштите да ради на проширивању сарадње у области трансплантације матичних ћелија те припреми споразум са надлежним институцијама из Републике Србије, којим би се ближе уредио начин поступања приликом спровођења неопходних дијагностичких процедура које подразумијевају припрему давалаца за давање матичних ћелија у складу са процедурама Регистра и стандардима Свјетске асоцијације давалаца матичних ћелија хематопоезе (WMDA), као и сам начин на који би се регулисали трошкови ХЛА типизације давалаца при приступању у Регистар Србије.

Истовремено, задужује се ЈЗУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске да настави са развојем капацитета и ресурса у области ХЛА типизације ткива, односно матичних ћелија а у циљу успостављања Лабораторије за ХЛА типизацију ткива и Регистра добровољних давалаца коштане сржи.

Влада републике Српске донијела је данас План одбране од поплава у Републици Српској у 2024. години, План активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од шумских и других пожара на отвореном простору у Републици Српској у 2024. години, План активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од земљотреса у Републици Српској за период 2024 – 2027. година, те План активности на спровођењу мјера заштите и спасавања од већих сњежних падавина и снијега од интереса за Републику Српску за период 2024 – 2027. година.






Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.