Sign In

Одржана 53. сједница Владе: Донесена Одлука о усвајању Приједлога Програма јавних инвестиција Републике Српске за период 2024-2026. година

Објављено:

Влада Републике Српске донијела је данас, на 53. сједници у Бањалуци, Одлуку о утврђивању основице и коефицијента висине исплате мјесечних примања за 2024. годину предвиђених законом о заштити цивилних жртава рата у износу од 655,64 КМ.

Обрачун примања по наведеној основици у 2024. години ће се вршити за 2.173 корисника, од чега је 967 корисника личне цивилне инвалиднине и 1.206 корисника породичне цивилне инвалиднинe.
Oсновица која се утврђује овом одлуком у складу је са висином расположивих средстава планираних за цивилне инвалиднине за текућу годину, те је у висини основице из децембра 2023. године, која је увећана за 10% у односу на основицу за период јануар-октобар 2023. године.
Одредбом члана 10. став 3. и члана  24. став 4. Закона заштити цивилних жртава рата, прописано је да Влада Републике Српске доноси одлуку о усклађивању и утврђивању основице и коефицијента исплате мјесечних примања за одређену буџетску годину, а у складу са расположивим средствима у буџету, планираним за ове намјене.

Такође, Влада је донијела и Одлуку о висини основице за обрачун примања за 2024. годину предвиђених Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.
Износ средстава у Буџету за 2024. годину планираних за исплату примања прописаних Законом, омогућава да се основица за обрачун примања за 2024. годину утврди у износу од 874,30 KM.
Обрачун примања по наведеној основици у 2024. години ће се вршити за 45.150 корисника, од чега за 28.966 корисника личне инвалиднине и 16.184 корисника породичне инвалиднине.
Oсновица која се утврђује овом одлуком у складу је са висином расположивих средстава планираних за војне инвалиднине за текућу годину, те је у висини основице из децембра 2023. године, која је увећана за 10 % у односу на основицу за период јануар-октобар 2023. године.
Одредбом члана 16. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске прописано је да се основица за обрачун примања прописаних Законом утврђује у проценту од просјечне нето плате запослених у Републици Српској у претходној години, а ставом 4. истог члана да одлуку о утврђивању основице доноси Влада Републике Српске почетком сваке године у складу са висином расположивих средстава планираних у буџету за ту годину, водећи рачуна о нивоу достигнутих права. 

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о висини основице за обрачун годишњег борачког додатка за 2023. годину.
Број корисника који има право на годишњи борачки додатак за 2023. годину (борци прве и друге категорије), са стањем на дан 31.12.2023. године је 6.849. 
Основица за обрачун годишњег борачког додатка утврђена је у висини од 4,43 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава. 
Чланом 7. Уредбе о борачком додатку прописано је да се годишњи борачки додатак обрачунава по основици коју утврђује Влада Републике Српске у складу са расположивим буџетским средствима за ту намјену и бројем корисника евидентираним у години за коју се врши исплата, те да се ова одлука доноси у првом кварталу текуће за претходну годину.

Такође, Влада је донијела и Одлуку о висини основице за обрачун мјесечног борачког додатка за 2024. годину, чиме се извршава обавеза утврђена Законом и Уредбом о борачком додатку.
Због доношења Уредбе о измјенама Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ број: 87/23), којом је омогућено свим категорисаним борцима да остваре право на мјесечни борачки додатак по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава, повећан је број корисника мјесечног борачког додатка, који са стањем на дан 31.12.2023. године, износи 158.334.                  
Износ средстава у Буџету за 2024. годину планираних за исплату мјесечног борачког додатка, омогућава да се основица за обрачун утврди у износу од 3,00 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава, што је увећање од 36,36364 % у односу на основицу из 2023. године, која је износила 2,20 КМ.             
Одредбом члана 4. став 3. Уредбе о борачком додатку прописано је да се висина основице за обрачун борачког додатка одређује у проценту од основице из члана 16. став 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, а чланом 5. Уредбе прописано је да Влада Републике Српске утврђује основицу за обрачун мјесечног борачког додатка у складу са расположивим буџетским средствима за ту намјену и евидентираним бројем корисника.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усвајању Приједлога Програма јавних инвестиција Републике Српске за период 2024-2026. година. 
У овом евиденционом документу садржан је преглед инвестиционих пројеката у току, пројеката за које су обезбијеђени или извјесни извори финансирања, као и преглед кандидованих приоритетних пројеката који још немају обезбијеђене изворе финансирања.
У периоду 2024-2026. година у Републици Српској су уговорене инвестиције у износу од 2,8 милијарде КМ, док је за исказане приоритетне потребе, до седам пројеката по институцији, исказана потреба за додатне инвестиције у износу од 3,4 милијарде КМ (пројекти без обезбјеђених извора финансирања). 
Укупна вриједност свих кандидованих пројеката министарстава и институција износи 9,3 милијарде КМ. Анализа секторске структуре инвестиција у периоду 2024-2026. година показује да се највеће инвестиције (94,09%) реализују у секторима енергетике, саобраћаја, здравства и  пољопривреде.
У периоду 2024-2026. година у области енергетике обухваћени су пројекти укупно вриједни 2,1 милијарде КМ. Највећа улагања планирана су за пројекат Изградња ХЕ Бук Бијела у оквиру "Хидроелектроенергетског система Горња Дрина", укупно вриједан 570 милиона КМ. За њега ће у периоду 2024-2026. година бити издвојено 375 милиона КМ. 
Слиједи пројекат Изградња хидоелектране Дабар у који ће бити уложено 328 милиона КМ. Укупна вриједност овог пројекта износи 661 милион КМ.
За пројекат Изградње хидроелектрана на ријеци Бистрици (Б-1, Б-2а и Б-3) од 2024-2026. године биће уложено 177 милиона КМ. Укупна вриједност пројекта је 287 милиона КМ.
Укупна вриједност улагања у пројекте из области транспорта износи 1,2 милијарде КМ, а највриједнији пројекат за који ће од 2024-2026. године бити уложено око 500 милиона КМ односе се на Изградњу мреже аутопутева-дионица Брчко-Вукосавље. Планирано је и финансирање, пројектовање и изградња аутопута Бијељина-Рача. Укупна вриједност овог пројекта је 258 милиона КМ.
Укупна вриједност пројеката у области здравства износи 740 милиона КМ, а у периоду од 2024-2026. године планирана су улагања 337 милиона КМ. Највећи износ улагања 96,3 милиона КМ у периоду 2024-2026. планиран је по пројекту Изградња и опремање новог објекта ЈЗУ Болница Требиње. Укупна вриједност пројекта је 128,5 милиона КМ. 
Програмом јавних инвестиција обухваћено је и финансирање по пројектима Финансирање политике програмског развоја здравства БиХ- ДПФ 1 за који је у периоду 2024-2026. планирано уложити 72,2 милиона КМ, као и Пројекат унапређења здравственог система у БиХ – ХСИП у износу од 56,3 милиона КМ у периоду 2024-2026. година.
Планирана улагања у област пољопривреде у периоду 2024-2026. година износе 67,5 милиона КМ. Финансијски најзахтјевнији је Пројекат отпорности и конкурентности сектора пољопривреде чија је укупна вриједност 60 милиона КМ.
Укупна вриједност пројеката у оквиру одјељка заштита животне средине износи 102 милиона КМ. Највећи износ улагања у периоду 2024-2026. година је по пројекту Програм интегрисаног –развоја коридора ријеке Саве и Дрине примјеном вишефазног програмског приступа у износу46,8 милиона КМ.
Од приоритетних пројеката без обезбијеђених извора финансирања (посматрајући до 7 најприоритетнијих) у периоду 2024-2026. година финансијски најзахтјевнији пројекти су из енергетике – 942,6 милиона КМ или 39,17%, из области саобраћаја и веза – 509,7 милиона КМ или 21,18%,  и здравства – 224,4 милиона КМ или 9,33%.
У израду Приједлога програма јавних инвестиција су укључене и све јединице локалне самоуправе у Републици Српској које су пријавиле укупно 112 пројеката у имплементацији, у која ће у периоду 2024-2026. година бити укупно уложено 68,38 милиона КМ. У овом периоду је кандидовано 328 пројеката без обезбијеђених извора финансирања, чија укупна вриједност је 1,1 милијарду КМ.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о годишњем извјештају спровођења Стратегије развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања за период 2022-2030. године и задужила је Министарство просвјете и културе да настави са спровођењем активности утврђених Акционим планом за период 2022-2024. године, као и да припреми нови Акциони план за реализацију Стратегије за период 2025 - 2027. година.
У Информацији је наведено да је проценат обухвата дјеце организованим предшколским васпитањем и образовањем узраста од шест мјесеци до поласка у основну школу у радној 2023/24. години 34,7% што је повећање за 4% у односу на радну 2022/23. годину. Реконструисане и адаптиране су учионице у три основне школе за потребе предшколских установа што је такође дало допринос повећању обухвата дјеце предшколским васпитањем и образовањем. Програмом за дјецу у години пред полазак у школу било је обухваћено око 41,40% укупне популације дјеце која су у школској 2023/24. години уписана у први разред. 
На основу споразума са Министарством Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске издвојио је средства за суфинансирање боравка у предшколској установи 132 дјеце којима је утврђен статус дјетета без родитељског старања као и дјеци која имају налаз и мишљење комисије о процјени потреба и усмјеравању дјеце и омладине са сметњама у развоју.  Реализован је и пројекат „Да то сам ја“ са циљем раног учења и укључивања дјеце Рома у предшколске установе и основне школе.
Усвојен је Програм мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима. 
Ученицима основних школа доступно је 35 дигитализованих садржаја од којих је седам нових објављено у току претходне школске године. 
Министарство просвјете и културе је у протеклом периоду испоручило 250 лаптопа за средње школе за потребе вођења електронске педагошке документације – еДневника, 475 лаптопa и 475 пројектора за подручна одјељења основних школа за потребе вођења електронске педагошке документације – еДневника и реализацију наставних и ваннаставних активности у школама, 2.370 рачунара за нове кабинете информатике у свим средњим школама. 
Имплементиран је еУпис ученика у први разред основне школе, а креирана су и Упутства за наставнике за употребу еДневник апликације и Office 365 алата. 
На иницијативу Министарства просвјете и културе усвојене су измјене Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак. Наведеним измјенама, кроз повећање обухвата ученика који практичну наставу похађају код послодавца, значајно ће се мотивисати послодавци за сарадњу са средњим стручним и техничким школама и унаприједити практична настава код послодавца.
У примјени су нови наставни планови и програми за укупно 106 занимања у 14 струка, а у 2023. години одобрени су наставни програми за четврти разред средњих стручних и техничких школа, те за трећи разред за занимања у струци Култура и умјетност, као и за занимања златар, оптичар и часовничар у струци Остале дјелатности.
Одобрени су наставни планови и програми за огледна занимања која су уписана у актуелној школској години и то: техничар за роботику, CNC оператери, стоматолошки техничар. Уз сагласност министра Министарства унутрашњих послова донесен је наставни план и програм за средњу школу унутрашњих послова.
У току 2023. године Привредна комора је обучила, односно сертификовала 71 ментора у 38 предузећа који су дужни да пружају подршку ученику који похађа практичну наставу код послодавца, а успостављена је сарадња између 55 средњих стручних и средњих стручних и техничких школа и 1021 привредног субјекта, односно предузетника, код којих практичну наставу похађа око 4.500 ученика. 
У сарадњи са Заводом за запошљавање школама су достављене информације које су потребне за упознавање ученика о стању на тржишту рада, као и друге информације значајне при избору занимања, намијењена за примјену у завршним разредима основних и средњих школа. У поступку је доношење Упутства о начину рада, активностима и саставу Тима за каријерно вођење и савјетовање у средњој школи.

Влада Српске донијела је Одлуку о одобравању средстава за социјално збрињавање радника, у износу од 423.976,06 КМ за потпуну и дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и осигурање од незапослености за 119 радника из 19 предузећа, који су процесом стечаја или ликвидације предузећа остали без запослења.
Средства ће се дозначити: 
1) Фонду ПИО Републике Српске у износу од 415.080,00 КМ, од чега је износ од 131.893,03 КМ предвиђен за дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 45 радника предузећа Центар за медицинска истраживања и развој здравствене заштите д.о.о. из Бања Луке, а износ од 129.906,29 КМ предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 30 радника два предузећа: ЈП Радио и телевизија Источно Сарајево из Источног Сарајева и ЗЗ „Пелагићево“ п.о. из Пелагићева. Износ од 153.280,68 КМ предвиђен је за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 17 радника из 14 предузећа који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО Републике Српске, отворен до 31.12.2023. године, у складу са Рјешењем Владе Републике Српске, број: 04/1-012-2-175/23 од 18. јануара 2023. године („Службени гласник Републике Српске“, број 9/23), а који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.
2) ЈУ „Завод за запошљавање Републике Српске“ у износу од 8.896,06 КМ, за уплату доприноса за осигурање од незапослености за 27 радника два предузећа: ЈЗУ „Апотека“ из Билеће и А.Д. „Нова творница пречистача“ из Рогатице.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о дјелатностима за чије обављање не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. Полазећи од техничких и функционалних карактеристика електронских фискалних уређаја и специфичности одређене дјелатности, дјелатности за чије обављање не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја су:
1) ваздухопловни превоз путника, у дијелу који се односи на међународни саобраћај,
2) пружање банкарских услуга и услуга осигурања, осим дјелатности мјењачница,
3) дјелатности адвоката који су чланови Адвокатске коморе Републике Српске,
4) дјелатности коцкања и клађења, које су већ обухваћене Рачунарским системом
Министарства финансија и на тај начин се евидентира њихов промет и врши надзор,
5) дјелатности вјерских организација,
6) продајa пољопривредних производа произведених на сопственим породичним
пољопривредним газдинствима директно крајњем потрошачу у производним објектима сеоских и породичних газдинстава, те продаја сопствених пољопривредних производа на тезгама на тржницама, на тезгама ван тржница и отвореним просторима. 
Ослобађања у уредби сe односе само за оне дјелатности код којих је начин њиховог обављања специфичан, те је веома тешко провести евидентирање путем нових фискалних уређаја, што не значи да у овом областима не постоји обавеза издавања рачуна дефинисаних материјалним прописима и евидентирања свих прихода у пореском смислу.

Влада се упознала са Информацијом о реализацији пројекта за конкурентну и иновативну домаћу економију EU4Business Recovery у 2023. години. 
Циљ пројекта је подршкa развоју приватног сектора у БиХ и ублажавање негативних ефеката COVID-19 у металном и дрвном сектору, производњи текстила, одјеће, коже и обуће те пољопривреди и руралном развоју. У реализацији пројектних активности учествовале су релевантне институције Републике Српске у координацији Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу. 
До сада је одобрен 171 пројекат од чега су апликанти из Републике Српске реализовали 66 (39%).  Укупна вриједност реализованих пројеката из Републике Српске је 7.928.098,00 евра од чега 5.406.041,00 евра грант средстава.

На данашњој сједници, Влада Српске упознала се и са Информацијом о реализацији програма територијалне сарадње у 2023. години.
Програми европске територијалне сарадње су расположиви земљама чланицама и земљама у процесу приступања ЕУ, а ради се о програмима прекограничне, транснационалне и међурегионалне сарадње. Учешће републичких институција у раду оперативних структура је ограничено и за сада учествујемо само у програмима прекограничне сарадње. 
Потребно је укључење и у програме транснационалне и међурегионалне сарадње што је и предложено у закључку који ће бити достављен и институцијама на нивоу БиХ. Укључењем републичких институција у структуре ових програма могуће је повећати апсорпцију средстава из фондова ЕУ за апликанте из Републике Српске и обезбиједити подршку за републичке институције.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.