Социјалном потребом сматра се стање у којем је грађанину или породици неопходна помоћ у циљу савладавања социјалних тешкоћа и задовољавања животних потреба.
Социјална заштита је организована дјелатност усмјерена на сузбијање и отклањање узрока и посљедица стања социјалне потребе у свим областима друштвеног живота и рада и пружања помоћи грађанима и њиховим породицама када се нађу у таквом стању.
Корисници социјалне заштите у смислу наведеног закона су лица која се налазе у стању социјалне потребе, а нарочито:
1. малољетници:
- без родитељског старања,
- ометени у физичком и психичком развоју,
- чији је развој ометен породичним приликама,
- васпитно занемарени и запуштени.
2. пунољетна лица:
- материјално необезбијеђени и за рад неспособна лица,
- стара лица без породичног старања,
- инвалидна лица,
- лица са друштвено негативним понашањем,
- лица којима је због посебних околности потребна социјална заштита.
Права у социјалној заштити у смислу овог закона су:
- материјално обезбјеђење,
- додатак за помоћ и његу другог лица,
- помоћ за оспособљавање за рад дјеце и омладине,
- смјештај у установу социјалне заштите или смјештај у другу породицу,
- услуге социјалног рада.
Захтјев за остваривање свих права подноси се у мјесно надлежном центру за социјални рад или служби социјалне заштите.