Католичка црква недавно је поновно објавила податке о нестајању Хрвата католика. Потврђени су драматични подаци о стању у Републици Српској. Може ли се зауставити тај тренд?
Стање о којем говорите траје од 1992. и 1995. године. У првом периоду повратка било је великих опструкција, па повратак почиње тек 1999. и 2000.г и иде јако споро. Полазећи од тих чињеница данас су увјети много бољи, а посебно радује жеља младих људи да остану на својим огњиштима. Вријеме је највећи проблем повратку, али њихове жеље нам буде наду и подижу љествицу одговорности да им у томе помогнемо и пружимо сву могућу потпору.
Бискуп бањолучки Фрањо Комарица посебно је упозорио да су странци најмање новца издвајали управо за повратак Хрвата. Може ли се очекивати заокрет након предстојеће донаторске конференције у Сарајеву?
Клише неповратка и причу да се Хрвати не желе враћати често су користиле и међународне организације, тако да су хрватске обитељи углавном биле ускраћене за помоћ у повратку и обнови.
Од предстојеће Донаторске конференције очекујемо нови замах у повратку, али треба нагласити да се ради о регионалном пројекту и повратку избјеглица из четири земље (Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија и Црна Гора), те да није ријеч о донаторској конференцији за Босну и Херцеговину. Предвиђа се да ће бити прикупљено укупно 580 милијуна еура, од чега БиХ припада око 100 милијуна еура, Хрватској око 120, Србији 330 и Црној Гори око 28 милијуна еура.
Из средстава намијењених за БиХ, трајна рјешења ће бити осигурана за 5.400 обитељи.
У Републици Српској осигураће се повратак за 1.800 хрватских и 1.200 бошњачких обитељи, а 1.200 српских обитељи трајно ће ријешити своје стамбено питање у РС.
У Федерацији БиХ бит ће интегрирано 600 бошњачких обитељи и осигураће се повратак 600 српских обитељи у ФБиХ.
Велики је број пријава за повратак Хрвата католика у РС, о чему свједочи и бискуп Комарица, но колико је таквих људи спремно остати?
Пријаве о којима говорите, односно, број пријава за обнову имовине су подаци Министарства за људска права и избјеглице БиХ и нашег Министарства и из њих је видљиво да је закључно са 10. травња 2012. године 7.246 хрватских обитељи (25.182 особе) поднијело пријаву за повратак, а сматрамо да је тај број и већи.
Што се тиче спремности за останак најважније је учинити први корак – вратити се, а тада се мијењају све друге околности.
Је ли касно помало за повратак о чему се често говори у јавности?
За повратак никад није касно, а најбољи примјер су нам палестинско-жидовски сукоби од прије 40 година гдје је и данас основни и највећи проблем колико се људи и гдје треба вратити. Онај ко стварно воли завичај о њему ће размишљати и увијек тежити повратку.
Колико је ваше министарство у двије године издвојила за повратак, напосе за потрбе хрватске заједнице?
Прошле године Министарство за избјеглице и расељена лица РС из прорачунских средстава утрошило је 3.216.207 КМ за повратак у РС, од чега 2.030.320 КМ за повратак Хрвата. Успоредбе ради, у протеклом мандату од 2006. до 2010. године, за четири године Хрватима у РС је укупно припало 2,8 милијуна КМ и поред много већег прорачуна који је Министарство тада имало. Ове године прорачуном је предвиђено 4.348.500 КМ за повратак у Републику Српску и значајан дио тих средстава биће усмјерен за повратак Хрвата.
Овдје још морам напоменути да је и Повјеренство за избјеглице БиХ, на челу са Славком Марином, за повратак Хрвата у РС издвојило непуних 9 милијуна КМ.
Постоје ли сигурносне пријетње за повратак, недавни случај у Брчком поновно је потакнуо то питање?
Сигурносних препрека нема и неупоредиво је стање у односу на прије десетак година. Појединачни случајеви, као овај у Брчком, не смију било кога обесхрабрити за повратак. Сличан случај од прије неколико година у Бањалуци био је мотивиран искључиво финанцијским интересима, а не националном нетрпељивошћу или намјером за прогоном Хрвата.
Постоји ли довољно изражена солидарност Хрвата из других подручја БиХ са својим сународњацима у Републици Српској и опћенито прогнаницима?
Тај појам код нас скоро да не постоји јер се већина Хрвата у БиХ окренула својим мукама и проблемима којих није мало, а ми смо остали „тамо далеко“. Солидарност се углавном осјетила од каритативних организација које дјелују и на овом простору.
Како ће се улазак Хрватске у Еуропску унију одразити на стварно занимање за повратак, а с друге стране бити можда психолошка баријера за тај процес?
Поновно слична прича. Све зависи од нас и како ћемо гледати на тај процес. Улазак Хрватске у Еуропску унију управо је шанса за повратак. Могућност измјештања појединих фирми, које неће моћи задовољити еуропске увјете, из Хрватске у БиХ, је шанса да повратници добију посао код нас и да се врате на своја огњишта. Вјерујемо да ће и БиХ једног дана у Еуропску унију, тако да је то, ако гледамо у будућност, дупла шанса за повратак.
Хоће ли на предстојећим опћинским изборима хрватске странке наступити заједно и што би то евентуално значило за њихов положај у РС-у?
На прошле опћинске изборе све хрватске странке су изашле у коалицији и постигли смо доста добар резултат. Тако су Хрвати добили 4 предсједника опћинских вијећа у Модричи, Дервенти, Вукосављу и Пелагићеву, а вијећнике у Броду, Шамцу и Котор Варошу, што је врло значајан помак. Подјела хрватске политичке сцене у БиХ на странке ХНС-а и остале засигурно ће имати утјецаја на предстојећим опћинским изборима на подручју РС-а. За сада је сигурно да ће странке из ХНС-а на изборе ићи заједно, а било би добро да се придруже и сви остали, иако смо свјесни да циљеви појединих странака нису интереси Хрвата у РС него њихови особни интереси.
Јесте ли задовољни радом садашње Владе РС-а, има ли назнака о могућој реконструкцији о чему се у медијима спекулирало?
Особно сам задовољан радом Владе РС на челу са премијером Џомбићем који је показао велику сензибилност према проблематици и ресору који ја водим, а уједно су биле испуњене све прорачунске обвезе из прошле године, што показује озбиљност и снагу ове Владе.
Што се тиче реконструкције Владе РС ријеч је о министрима који преузимају нове дужности, тако да мислим да неће бити већих промјена, осим именовања нових људи на њихова мјеста.