Насупрот ламентима о спутавању повратка у РС, са најпозванијег мјеста, као сународник, ресорни министар у Влади РС објашњава за ЕКСТРА поријекло ових оптужби и аргументује стварно стање у коме је РС и најискренији финансијски ослонац

РАЗГОВАРАО - ДРАГАН ЧОЛИЋ    

Иако је предсједник Додик отворено позвао све Хрвате да се врате, а прошле године из буџета од 3,2 милиона - два је дато управо за повратак Хрвата у РС, многи међу хрватским политичарима још су склони ламентирању да 'РС не стимулише повратак Хрвата'. Ове године буџет за ове намјене је преко четири милиона марака, од чега ће опет већи дио припасти Хрватима.
И из буџета БиХ за повратак Хрвата у РС издвојено је девет милиона марака. Проистичуће интересовање за одговор од министра за избјегла и расељена лица, Давора Чордаша, гласи: Ако је безбједност повратника апсолутна, по чему је то онда, уз поменута средства и вољу, угрожен повратак Хрвата у РС?
Чордаш: Када се створе одређени стереотипи, онда је тешко било шта урадити, а камоли рећи да би се та прича на било који начин измијенила. И у праву сте када питате како се та негативна слика може прекинути. Јако тешко. Јер, ријеч је о слици од Дејтона до 2000. када је било доста опструкција за повратак, неразумијевања на терену. Ово није била карактеристика само простора РС, него цијеле БиХ. Дата су обећања људима који су ушли у туђе куће и станове да је то 'сада њихова имовина'. И није се било лако ријешити такве ситуације. Међутим, од 2000.године ствара се позитивнија слика о повратку. Када је ријеч о повратку Хрвата у РС, или неповратку, према неким службеним подацима Римокатоличке цркве у БиХ, из РС је протјерано 140.000 Хрвата. Истовремено, готово више нико и не помиње да у ФБиХ недостаје 230.000 Хрвата. Слична ситуација је и са Србима у ФБиХ. Нешто боља слика је код повратка Бошњака у ФБиХ и РС.
Данас нема препрека у повратку. Међутим, морамо схватити да је након 20 година од сукоба у БиХ средстава све мање, а и вријеме је постало повратницима непријатељ број један. Једна је прича да је сигурност повратника максимална и да су остали услови исти за све, али гдје те повратнике запослити? У институцијама је друга прича и ту би се стање требало поправити. Али и ту постоји проблем, обзиром да је структура повратника таква да међу њима има врло мало високообразованих људи.
Када је у питању повратак у РС, за Хрвате се издвајало 4 одсто, иако је интерес био знатно већи. Средства су недовољна, али ми их распоређујемо на правичан начин: у процесу повратка и Срба и Хрвата и Бошњака.

Екстра: Зашто хрватске странке у РС на изборима не наступе заједно и остваре већи политички, а тиме и сваки други интерес?

Чордаш: Хрватске политичке странке у РС су пронашле заједнички интерес на изборима 2006. и 2008.године. Нажалост, на посљедњим изборима то се није догодило. Подијелиле су се на двије-три коалиције и добили смо резултат такав какав јест. Хрвати нису изабрали потпредсједника РС, нисмо добили посланике у НСРС из хрватских станака. Међутим, задржали смо континуитет у Вијећу народа. То не значи да су Хрвати у другим странкама мањи или лошији Хрвати. Ти људи се често знају и боље изборити за интересе свог народа.
Еxпрес: Према ЦИК-у, за локалне изборе у БиХ регистровано је 180.000 бирача више него за претходне, парламентарне. Откуд толико новорегистрованих бирача?
Чордаш: Ако се ова бројка односи и на повратнике, онда могу да будем задовољан. А нисам увијек сигуран у те пописе који се раде у Изборним комисијама. Ако је у питању повратничка популација која је регистрована из вана, поштом и на разне друге начине, да су извадили документе, а ми не располажемо таквим податком, онда би то за нас било похвално. Све друго спада у домен спекулације и, искрено, не знам на који начин су у Изборној комисији дошли до овог броја.
Екстра: Бискуп Комарица је отворено говорио да су странци најмање издвојили новца за повратак Хрвата у РС. Шта очекујете послије Донаторске конференције у Сарајеву, која за повратнике издваја 580 милиона еура?
Чордаш: Бискуп отворено говори, али нисам сигуран колико га сви у датом моменту желе чути. Када говори о улагањима на просторима БиХ, тада се спомињу силне милијарде, а по свим нашим показатељима, и показатељима вјерских заједница, најмање је улагано у повратак Хрвата. У таквој ситуацији створен је клише по коме се политичари не могу договорити, а да се Хрвати не желе вратити у РС. И у таквом клишеу се једноставно дошло у ситуацију да се могло манипулисати средствима. Са притисцима, у смислу да су само једни страдали, што је у почетку било једино мјерило расподјеле средстава за повратнике у БиХ, да би се касније показало да у овом рату није само један народ страдао него је, нажалост, великих жртава било на свим странама. Данас је ситуација другачија, али више нема средстава за обнову. А што се тиче Донаторске конференције, БиХ би припало стотину милиона, с тим да би са 15 милиона учествовале локалне заједнице са инфраструктуром, а 85 би требало бити прикупљено не само за повратнике, већ и за људе који су избјегли из других земаља. У првом реду ту мислим на Србе избјегле из Хрватске. Искрено, не очекујем много. Ми у овој години за повратак у РС практично рачунамо само на средства из буџета РС, које ће издвојити Влада. Од донаторских средстава у овој години, у то сам више него убијеђен, неће бити ништа.

Екстра: Како тумачите то што ће се од ових средстава у РС трајно обезбиједити повратак за 1.800 хрватских и 1.200 бошњачких породица, а у ФБиХ тек за 600 српских?

Чордаш: Пошао бих од чињенице да је на нивоу БиХ поднијето око 50.000 захтјева. Овим средствима би се требало ријешити питање 5.400 породица. И први пут, занимљиво, у тај пројекат је укључено 1.800 хрватских, 1.800 бошњачких и 1.800 српских породица.
Превладали су различити интереси и ми смо уважили све, тако да би 1.800 хрватских по-
родица било уврштено за повратак у РС, 1.200 бошњачких такође у РС и 600 у ФБиХ, а 600 српских породица у ФБиХ, а 1200 у РС. Половина ове бројке односи се на Србе избјегле из Хрватске који трајно желе остати на простору РС.

Екстра: Колико породица, према вашој евиденцији, жели да се врати у РС. Наводно, та цифра премашује 25.000 особа?

Чордаш: Према подацима који се прикупљају, 22.000 породица су поднијеле захтјев за обнову имовине. Тај број је вјероватно и већи, али људи не желе по стоти пут да попуњавају обрасце да би их неко само унио као дио статистике. Ако нешто мало више од 10 одсто тих захтјева рјешавамо, људи се једноставно засите евиденција.

Екстра: Колико је Хрватска из свог буџета издвојила, или издваја, за повратак Хрвата у РС?

Чордаш: Хрватска је једина од земаља у окружењу која се још бави питањем повратка и помоци повратницима у БиХ. Не знам колики су ти износи на нивоу ове године, али знам да имамо проблем када је у питању сам проток те помоћи. Ту су се испријечиле одређене царинске процедуре и ПДВ, али вјерујем да ће се тај проблем убрзо ријешити. Вољели би да та сарадња буде боља, са министарством, не улазећи у њихове процедуре нити избор корисника. Али, да нам се не догоди да значајан дио помоћи добијају људи којима није урађена инфраструктура, а тамо гдје је већ имамо не добије нико.

Екстра: Педи Ешдаун је тврдио да је у БиХ уложено више средстава него у Њемачку након Другог свјетског рата. Гдје је толики новац завршио, ако повратак још није завршен?

Чордаш: Нисам од оних који воле да коментаришу одлуке високог представника јер ми се не свиђа систем протектората. Наметнут нам је и дуго већ траје. То су људи само са правима, без икаквих обавеза - све што они кажу је истина, а све што ми кажемо није. Тако да и ову истину коју је један од њих изнио не желим да коментаришем. Оно што ми можемо да испитамо је како су утрошена буџетска средства. Врло је тешко утврдити колика су средства дошла, јер она нису стизала само преко рачуна, него и на пуно других начина. И та су знатно већа. Али код средстава које смо добили на нивоу Владе РС и њених институција, тачно се зна гдје су утрошена.

Екстра: Мислите ли да ће улазак Хрватске у ЕУ утицати на повратак Хрвата у БиХ. И, је ли то предност или мана?
Чордаш: Улазак Хрватске у ЕУ може само да да подстрек процесу повратка свих, па и Хрвата на простор БиХ. То гледам на другачији начин у односу на већину: поједине фирме неће успјети испунити одређене услове и стандарде ЕУ, и једина шанса им је да фирме преселе у БиХ. Уласком тих фирми ушао би и капитал, чиме би питање повратка добило нову, позитивну димензију. Јер, кључни проблем за све повратнике је рјешавање егзистенцијалног питања.

Екстра: Колико је утемељено очекивање да ће се до краја 2014. проблем расељених и избјеглих лица у БиХ потпуно ријешити. Јесте ли, као министар, оптимиста?

Чордаш: Опет је то још само једна игра бројева. Неће се 2014. ријешити проблем избјеглица у БиХ и то је јасно свима који желе озбиљно да говоре о овоме. Ево, 40 година од израелско-палестинских ратова још је велики проблем питање људи који су протјерани. Питање повратка у БиХ моћи ће се сматрати ријешеним када сви они који су поднијели захтјев да им се обнове куће то и ураде и када им се омогући живот достојан човјека.

Екстра: Обзиром да сте члан Предсједништва ХДЗ БиХ, колико је промјена власти у Хрватској утицала на прилике у БиХ?

Чордаш: И БиХ, а и Хрвати из БиХ, нису већ дуже под директним утицајем било чије политике, па и Хрватске. Дакле, није се догодило ништа посебно промјеном власти у Хрватској. Чак, у посљедње вријеме је та сарадња и побољшана од стране предсједника Јосиповића, који је својим доласком на ове просторе направио један сасвим нов приступ према БиХ, али и према Хрватима - не вријеђајући никога, а поштујући све. А заузимајући се отворено за права Хрвата у БиХ, својим доласцима је, на неки начин и нама дао нову снагу, да устрајемо у тој борби. Влада Хрватске, осим ове приче о донаторској конференцији, није учестовала у другим догађајима у БиХ. Осим што је премијер Милановић посјетио БиХ, мада их волио да је том приликом дошао и у Бања Луку.

Екстра: Да ли ће се турбуленције у ХДЗ-у, избор новог предсједника и суђење Иви Санадеру, одразити на снагу ХДЗ у БиХ?

Чордаш: ХДЗ БиХ је самостална странка, са сестринским односима са ХДЗ Хрватске. Истина, дијелимо одређене проблеме, али мислим да се сам избор предсједника, или процеси који се догађају у Хрватској, неће директно одразити на снагу ХДЗ БиХ. Снага ХДЗ БиХ су људи који чине ту странку, симпатизери и они који вјерују нашим пројектима. Наша снага ће се огледати у томе да ли ћемо имати снаге да те пројекте спроведемо.

Екстра: Живите и у ФБиХ и у РС. Како би сте упоредили ова два ентитета?

Чордаш: Заправо, највише живим на точковима. Крецем се и простором ФБиХ и РС и тешко је упоредити ова два ентитета. Једно вријеме, послије Дејтона, то се могло. Јер је један простор ушао у оно што се зове обнова, док су други то чекали, мислећи да ће тај посао за њих неко други да уради. Данас је та ситуација доста слична, иако ни у свим дијеловима ФБиХ и свим дијеловима РС ситуација није потпуно иста. Тако имате средине попут Сарајева, Бања Луке, Мостара... које су више живнуле јер ту долазе фирме. Међутим, с друге стране, имате један Витез који је феномен у БиХ јер нема ниједног незапосленог.

Екстра: Откуд ви у политици?

Чордаш: Томе је претходио сплет околности. Моја животна преокупација је била наука, али са догађањима 90-тих једноставно сам ушао у политику. Мада сам још 1990. ушао у ХДЗ, тада ми ни на крај памети није падало да ћу се трајније бавити политиком. Једноставно, околности су биле такве да се нисам могао вратити на факултет, а онда више и године нису дозвољавале да започињем нешто што сам као млад човјек започео, а нисам завршио. Тако сам завршио у политици.

Екстра: Посао политичара је пун стеса. Како му се одупирете?

Чордаш: Стрес је постао свакодневица, не само политичара. Посао политичара јесте јако стресан, јер у одређеним тренуцима човјек осјети задовољство оним што уради, а онда у једном моменту то све падне у воду.
Међутим, имам навику да гледам позитивно на ствари. Једноставно, одем на терен па их сам пронађем, кад их нема у институцијама или медијима. И то је начин одупирања стресу. Наравно, задовољан сам оним што у датим условима можемо урадити. Када бих пошао од онога шта бих све желио да урадим, могао бих се свакога дана само трести.

Екстра: Јесте ли задовољни сарадњом са премијером Џомбићем?

Чордаш: Ово је потпуно јасан одговор, али не само ради јасноће, то могу потврдити посве искрен начин. У врло тешкој економској години, без формираног Савјета министара, као министарство смо извршили све своје обавезе које смо имали у складу са буџетом. А то је исто учинила и Влада РС. Ово су показатељи зашто сам задовољан премијером Џомбићем. Оно што ме позитивно изненадило код премијера је његов интерес за социјалну сферу, обзиром да долази из финансијског миљеа. То је на практичан начин доказао више пута, а поготово онда када је примио људе који су дошли по киши из Братунца и када им је понудио рјешења у које ни они сами нису вјеровали да су могућа.

Екстра: Када одете у пензију, гдје ћемо вас прије срести: у Мостару или Броду?

Чордаш: Независно гдје живио или радио, моје почивалиште ће бити гробље у Броду. Ако, наравно, ја будем о томе одлучивао. А то значи да ћу и пензионерске кафе, ако будем жив и здрав, пити у Броду.

Екстра: С обзиром да сте политичар са највише дјеце, можете ли све постићи од министарске плате, или имате додатне изворе прихода?
Чордаш: Министарска плата није мала у односу на стање у БиХ и окружењу, и може се добро живјети од ње, независно колико имали дјеце. Јер, дјеца нису само извор трошка већ велике радости. Када имате чим да храните двоје дјеце, онда сигурно има и за четворо. Додатних финансијских прихода немам. Међутим, у посљедње вријеме нам умиру преци, и са моје и са супругине стране, па нам и од њих нешто остане, ако се то може рачунати као приход.

Екстра: У који би посао уложили сто хиљада марака?

Чордаш: Да се не бавим политиком, сигурно бих се бавио некаквим бизнисом. А не бих никад пошао са великим улагањима, увијек би ишао са мањим износима, па и од овога
који помињете. Бавио бих се заштитом околине, то је једна врло занимљива тема и посао од кога се може добро зарадити. А с обзиром на искуство, можда бих се мало
заиграо и са дионицама, иако је то тржиште врло, врло нестабилно. Међутим, и у таквим
ситуацијама можете добро зарадити, ако имате добар слух.

Екстра: Шта би сте поручили Славену Билићу?

Чордаш: Мада сам одрастао у Тулеку (насеље у Броду, оп. а.), поред фудбалског  игралишта, данас нисам активан судионик фудбалских догађања, али пратим фудбал, поготово Лигу шампиона. Славену је паметна одлука да након Европског првенства пронађе други посао. Немам ништа посебно да му поручим, осим да испуни зацртани циљ – да Хрватска уђе међу прве четири екипе.

Екстра: На чији концерт од хрватских пјевача никада не бисте отишли?

Чордаш: Занимљиво питање... Немам никаквих оптерећења када су у питању пјевачи, не само хрватски. Некада сам волио ићи на концерте, сада не идем ни на један, па тако не могу ни издвојити неког пјевача.

Екстра: Која су вам најомиљенија мјеста у Бања Луци. С ким најрадије ручате?

Чордаш: Моје најомиљеније мјесто за излазак, нажалост, више не ради. То је био ресторан Језеро и тамо сам се најприродније осјећао. А има неколико мјеста у граду гдје волим попити кафу. На ручак најчешће одлазим са људима који долазе са стране. Најрадије ручам са породицом, али је то и најрјеђе.