„ Радник, као и лице  које тражи запослење, не може бити стављен у неравноправан положај код остваривања права на запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији, тјелесног и душевног здравља и других  обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа“. Дискриминација лица из члана 5. Закона о раду може бити посредна и непосредна.

Дискриминација није дозвољена у односу на: услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла; услове рада и сва права из радног односа; образовање, оспособљавање и усавршавање; напредовање у послу и отказ уговора о раду.

Није дозвољено узнемиравање и сексуално узнемиравање, насиље по основу пола, као и систематско злостављање радника од послодаваца и других запослених. Оваква врста дискриминације назива се мобинг. То је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више лица систематски, у дужем временском периоду, психички злоставља или понижава друго лице с циљем угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.

Послодавац је дужан предузети ефикасне мјере с циљем спречавања дискриминације радника, те не смије предузимати никакве мјере према раднику који се жалио на насиље, дискриминацију, узнемиравање, сексуално узнемиравање и мобинг.