Права незапослених лица прописана су и регулисана Законом о запошљавању („Службени гласник Републике Српске“, број: 54/05, Пречишћени текст и 64/06).

Свако лице које се пријави Заводу ради тражења запосења, има право на иформисање о могућностима и условима запошљавања, на посредовање у запошљавању, на савјетовање о избору занимања и на стручно оспособљавање и припрему за запошљавање. Поред наведених права, незапослено лице, које је било у радном односу, те му је исти престао, без његовог захтјева и кривице има право и на: новчану накнаду; здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање (члан 23. Закона о запошљавању).  Ова права незапослено лице може остварити под условом да је за вријеме прописаног минимума стажа осигурања послодавац уплаћивао допринос за осигурање од незапослености за све запослене раднике или да су ти доприноси из буџета, односно намјенских фондова.

Права по основу незапослености има лице од првог дана престанка радног односа уколико се у року од 30 дана од дана престанка радног односа пријави Заводу, а по истеку наведеног рока, права му почињу тећи од дана пријављивања Заводу умањена за период кашњења.

Дужина трајања права по основу незапослености зависи од дужине стажа осигурања незапосленог лица (члан 26. Закона о запошљавању).

Ако незапослено лице прије истека рока на који му је утврђено коришћење права по основу незапослености, заснује радни однос или оствари право на накнаду плате по било комо основу, обуставља му се исплата новчане накнаде за случај незапослености.  Уколико незапосленом лицу престану разлози због којих је обустављена исплата новчане накнаде, прије рока на који је иста утврђена, поново му се успоставља исплата новчане накнаде и траје до рока који је установљен приликом утврђивања права незапосленог лица на новчану накнаду.