Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“, број: 55/07, Пречишћени текст) прописана су права и обавезе радника у случају привремене спријечености за рад (боловања).
Обавезе радника су, да најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спријечености за рад, о томе послодавцу достави потврду надлежног љекара. У случају теже болести, ту обавезу за радника могу извршити чланови његове уже породице или друга лица са којима живи у заједничком домаћинству. У случају да радник живи сам, у обавези је да у року од три дана од дана престанка разлога привремене спријечености за рад, послодавцу достави потврду од надлежног љекара.
Послодавац може, уколико посумња у оправданост разлога за привремену спријеченост за рад, да поднесе захтјев надлежном органу установе ради утврђивања здравствене способности радника.
Радник, за вријеме привремене спријечености за рад има право на накнаду плате.
Накнада плате за вријеме привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем претходном периоду, или од плате коју би остварио да је радник био на раду.
Трајање права на накнаду, као и висина и начин остваривања права на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад због болести и повреде, регулисано је прописима о здравственом осигурању.