Нотаријат је једна од најстаријих правничких професија и представља важан сегмент правног система једне државе.
Латински тип нотаријата уведен је Законом о јавним бележницима 1930. године у Краљевини Југославији, укинут одлуком АВНОЈ-а, а у новим државама насталим од бивше Југославије поново је уведен доношењем Закона о нотарима. Прописи о нотарској служби у Републици Српској, ФБиХ и Брчко Дистрикту БиХ донесени су као реформски прописи на препоруку институција Европске уније да се у земљама у транзицији повећа степен правне сигурности, растерети правосуђе и органи јавне управе путем успостављања одређених служби, међу којима посебно мјесто заузима нотарска служба која у Европи има статус превентивног правосуђа.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закона о нотарима у септембру 2004. године, који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 86/04, а нотари су званично почели са радом 11. марта 2008. године.
НОТАРСКА СЛУЖБА
Нотарска служба је јавна служба, коју обављају нотари као самостални и независни носиоци те службе. Нотари обављају правне послове утврђене Законом о нотарима које је држава пренијела на нотаре у циљу јачања правне сигурности, али и растерећења државних органа у дијелу послова који су пренијети на нотаре. Служба нотара је професионална, самостална, независна, неутрална и нотари могу вршити посао нотара искључиво као занимање током периода за који су именовани.
У Републици Српској, нотарска служба је у великој мјери испунила циљеве које је пред њу поставио законодавц. Спријечене су многе негативне појаве у области промета некретнина и уписа права на непокретностима у јавним књигама, а путем нотарске службе успјешно се води и борба против прања новца у оним областима за које су надлежни нотари.
Исправе сачињене од стране нотара имају карактер јавних исправа и важе на територији цијеле Републике Српске код свих органа власти, правних лица и других институција, независно од тога код којег су нотара на територији БиХ издати, из разлога што се нотарске исправе доносе у строго прописаној форми која је прецизно и детаљно утврђена Законом о нотарима, и искључено је било какво произвољно понашање нотара.
СЛУЖБЕНО СЈЕДИШТЕ НОТАРА
Влада Републике Српске на бази критеријума утврђених Законом о нотарима одређује број нотара у Републици Српској и њихово службено сједиште. У Републици Српској службену дјелатност нотара обавља 51 нотар у 23 службена сједишта. Министарство правде у Влади Републике Српске има одређена овлаштења у погледу надзора над радом нотара као и примјене Закона о нотарима. Нотар може службену дјелатност обављати само у службеном сједишту за које је именован, док се нотару могу обраћати и странке мимо његовог сједишта и нотар је дужан да на захтјев странака сачини одговарајућу исправу.
ОБАВЕЗНА НОТАРСКА ОБРАДА ИСПРАВА
Нотар у оквиру својих надлежности издаје нотарски обрађене исправе, нотарске овјере и нотарске потврде. Нотарска обрада исправе значи да је исправа у цјелости сачињена од стране нотара, у складу са одредбама Закона о нотарима и тиме доказује у исправи записане изјаве које су странке дале пред нотаром и које су оне својим потписом одобриле.
Законом о нотарима децидно је наведено које исправе подлијежу обавезној нотарској обради, а то су:
правни послови о регулисању имовинских односа између брачних другова, као и између лица која живе у ванбрачној животној заједници,
располагање имовином малољетних и пословно неспособних лица,
правни послови којима се обећава неко чињење као поклон, с тим што се недостатак нотарске форме у овом случају надомјешта извршењем обећаног чињења,
правни послови чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама,
оснивачка акта привредних друштава.
Сви наведени правни послови подлијежу обавезној нотарској обради и уколико нису нотарски обрађени, такви правни послови у ништавни и не производе правно дејство.
Изузетно када се ради о правним пословима чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама и оснивачким актима привредних друштава нотарској обради не подлијежу правни послови које међусобно закључују Република Српска и јединице локалне самоупрaве, као и уговори између јединица локалне само управе, чији је предмет стицање права власништва и других стварних права и оснивачки акти привредних друштава, ако је оснивач Република Српска или јединица локалне само управе. Обавезе нотарске обраде исправа могу бити предвиђене и у другим законима. Странке имају право захтијевати нотарску обраду исправа и за друге правне послове који нису наведени као обавезни.
НОТАРСКЕ ОВЈЕРЕ И НОТАРСКЕ ПОТВРДЕ
Поред нотарске обраде, нотари у оквиру своје надлежности издају и нотарске овјере, као што су: овјера потписа, овјера преписа, овјера извода из трговачких или пословних књига, као и нотарске потврде, и то: потврда о времену предочавања писмена, потврда о животу неког лица, потврда о овлаштењу за заступање, потврда о другим чињеницама из регистра, потврђивање закључка органа правног лица и потврда других чињеница.
НЕПРИСТРАСНОСТ НОТАРА
Нотар мора да штити интересе свих уговорних страна, да њихове изјаве воље сачини у облику који одговара свим уговорним странама, да упозори на све могуће посљедице и ризике правног посла, те да те констатације о упозорењима унесе у сам уговор.
Нотар мора одбити вршење радње ако се радња односи на питање које не спада у надлежност нотара, ако је радња неспојива са његовом службом, нарочито ако се његово учешће захтијева ради постизања очигледно недопуштеног или непоштеног циља, ако утврди да је радња према закону недопуштена, за коју сумња да је странка предузима привидно или да би избјегла законске обавезе или да би противправно оштетила треће лице, aко утврди да странка нема пословну способност или из другог законског разлога не може пуноважно закључивати правне послове, или ако законски заступник или пуномоћник странке нема пословну способност или овлашћење за предузимање конкретног правног посла, aко располаже чињеницама да странка нема озбиљну и слободну вољу да закључи одређени посао и aко из околности случаја и чињеница којима располаже утврди да конкретан правни посао неће произвести правно дејство, да није допуштен или да је у супротности са принудним прописима, јавним поретком или добрим обичајима.
Улога нотара као носиоца функција с јавним овлаштењима јесте јачање правне државе и правне сигурности грађана. Нотаријат је изузетно значајан институт и његова корист за правни систем огледа се у превентивном дјеловању и заштити, као и ефикасности и економичности правног промета у оквиру нотарске дјелатности за грађане и државу.
Сви нотари са територије Републике Српске обавезно се организују у Нотарску комору Републике Српске, која има својство правног лица и представља нотаре код надлежних органа власти, чува углед, част и права нотара и стара се да нотари савјесно и одговорно и у складу са законом обављају службу нотара.
НОТАР КАО ПОВЈЕРЕНИК СУДА
Посљедњим измјенама и допунама Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник Републике Српске" број 91/16) утврђено је да се оставински предмети, по правилу повјеравају нотарима на провођење. Ипак суд неће повјерити нотару на провођење оставинског поступка у случају када неки од насљедника захтијева искључиво да се поступак проведе пред судом, а други случај када ће суд проводити оставински поступак је када ниједан нотар нема сједиште на подручју тог суда.
Повјеравањем провођења оставинских поступака нотарима, доћи ће до растерећења судова, на начин да ће судови рјешавати само спорне ствари, односно судити, док ће неспорне ванпарничне ствари, какве су оставине углавном проводити и рјешавати нотари. Оставински поступци ће се знатно брже проводити.
НАГРАДА И НАКНАДА ЗА РАД НОТАРА
Нотари имају право на награду и накнаду за свој рад у висини и на начин утврђен Уредбом о одређивању награда и накнада нотарима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске", број 83/21), којом се одређује начин вредновања нотарског посла и обрачунавање награде за рад нотара и накнаде трошкова у вези са обављеним радом нотара.