Press
INTERVJU, Radivoje Bratić, ministar poljoprivrede, Šumarstva i vodoprivrede RS
Srpska pred potopom
Ako hitno ne obnovimo sistem zaštite od poplava, celom severnom delu RS, koji se nalazi u slivu Save, prete poplave katastrofalnih razmera
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Radivoje Bratić tvrdi da je obnova sistema odbrane od poplava daleko najvažniji zadatak za Republiku Srpsku. Bratić ističe da taj posao mora da se završi do kraja naredne godine jer severnom delu Srpske, koji se nalazi u slivu Save, preti realna opasnost od katastrofe nesagledivih razmera.
- Duže od 30 godina nema nikakvih ulaganja u sistem odbrane od poplava i stalno ponavljam da je krajnje vreme da se nešto učini. I u vreme kada nisam bio ministar apelovao sam da se ovo pitanje konačno reši, makar i podizanjem kredita. Međutim, problem je u tome što strane banke za ovakve namene teško odobravaju kredite - kaže Bratić u intervjuu za Press RS.
Otkud to da se vi sada toliko zalažete za odbranu od poplava kada je poznato da je opozicija posle velikih poplava u februaru tražila vašu ostavku jer niste uradili ništa da se ta katastrofa izbegne?
- Pozivam vas da pregledate stenograme sa sednica Vlade i uverite se da svi ministri zajedno nisu isticali važnost ulaganja u sistem odbrane od poplava kao što sam to činio ja.
Pa ko je onda kriv?
- U izveštaju nadležnih komisija za procenu štete možete da vidite da se u februaru dogodilo nešto nesvakidašnje. Naime, mesečne količine padavina premašile su vrednosti uobičajene za celu godinu. To su stvari koje se dešavaju jednom u 10 ili 20 godina. Osim toga, u sistem odbrane od poplava ništa nije ulagano 35 godina, zbog čega je i ministar Puhalac nedavno izjavio da za RS u ovom trenutku nema značajnijeg pitanja, sa čime sam potpuno saglasan.
Nedostaje nam skoro 100 radnika!
Koliko zaposlenih ima u vašem ministarstvu?
- Toliko malo da čak ne ispunjavamo ni propise Narodne skupštine RS! Naime, skupština je na predlog Vlade RS pre više od dve godine odobrila da ovo ministarstvo zapošljava 158 ljudi. Danas, skoro dve i po godine kasnije, ovo ministarstvo ima 64 zaposlena radnika, iako je najviši zakonodavni organ procenio da nam za normalno funkcionisanje treba 158. S druge strane, u Vladi danas imamo primer ministarstava koja su poslednjih godina utrostručila broj zaposlenih. Izuzetno sam razočaran zbog ovakvih stvari.
Koliko novca treba za rekonstrukciju sistema?
- Potrebno je oko 60 miliona evra da sistem dovedemo u dobro stanje. Međutim, iz dobro poznatih ekonomskih razloga nedavno smo potpisali protokol s jednom italijanskom kompanijom koja je spremna da nam odobri kredit od nekih 35 miliona. Ta cifra je donja granica ispod koje ne bismo smeli ići. Ponuda Italijana nalazi se na stolu ministra finansija i još čekamo njegovo odobrenje.
Da li je RS već mogla da reši vlastitim sredstvima ovaj problem?
- Nijedna vlada RS nije raspolagala s dovoljno novca za realizaciju ovog projekta. Jedina mogućnost se otvorila putem odobravanja sredstava od strane Investiciono-razvojne banke RS.
Da li je nekom palo na pamet da se za pomoć obrati IRB-u?
- I te kako je padalo na pamet, i to baš ministru s kojim sada razgovarate.
Pa?
- Iz IRB-a nismo dobili saglasnost. To je sve što mogu da vam kažem.
Koliko ste novca tražili?
- Prvo 15 miliona KM, a potom smo tu cifru smanjili na devet miliona.
I opet ništa?
- Ništa.
Odlučili ste da ne isplatite podsticaje za pšenicu mlinarima koji nemaju dokaze da su pšenicu otkupili od domaćih proizvođača. U bijeljinskom „Žitoproduktu" vas optužuju da na taj način želite da prikrijete nedostatak novca u državnoj kasi.
- Ovde nije reč o tome da li ima ili nema novca. Problem postoji u tome što su pojedini mlinovi, pa i taj koji ste pomenuli, falsifikujući podatke pokušali da uzmu novac namenjen poljoprivrednim proizvođačima. Mi ćemo ovo pitanje isterati do kraja! Jedino što tražimo jeste dokaz da je pšenica zaista otkupljena od domaćih poljoprivrednika, a ne uvezena iz Srbije ili Hrvatske.
Na visinu podsticaja u toku prošle godine žalili su se i brojni drugi poljoprivrednici. Kako komentarišete optužbe svinjara da podsticaje dajete uvoznicima tovnih svinja na uštrb domaćih proizvođača?
- Nije tačno da smo davali podsticaje za uvezene tovne svinje i to možete proveriti i u Pravilniku o podsticajima. Uvek smo nagrađivali isključivo domaće proizvođače. Ove godine smo u tom delu malo popustili, jer jednostavno nemamo dovoljno domaćih prasića. Ne proizvode se!
Zašto je došlo do pada domaće proizvodnje svinja?
- Problemi leže u nedovoljnoj kontroli uvoza, ali ni Vlada RS, ni moje ministarstvo nisu nadležni za izdavanje dozvola za uvoz. Najveći problem predstavlja tzv. reeksport i već imamo određena saznanja da Makedonija uvozi meso iz Argentine, prepakuje ga i posle prodaje na tržištu BiH, koristeći pogodnosti sporazuma CEFTA. Članom 23 tog sporazuma predviđene su oštre kazne za sve države koje se bave reeksportom. Ako se dokaže da se Makedonija služi takvim stvarima, lično ću insistirati kod ministra spoljne trgovine BiH Mladena Zirojevića da kao član Saveta CEFTA traži kažnjavanje zemlje koja je grubo prekršila sporazum.
B. KNEŽEVIĆ