Разговарала: Верица Чалић 24.12.2008. С Р Н А
1. Како оцјењујете рад Министарства током 2008. године која је на измаку и како су се те активности, по Вашем мишљењу, рефлектовале на рад и унапређење области које су у надлежности Вашег Министарства?
Могу да кажем да нисам у потпуности задовољан резултатима у 2008. години јер ћемо морати поштовати закључак Народне скупштине Републике Српске да се из буџета за 2009. годину, који је као и у овој години, 80 000 000 КМ, изврши исплата преосталих, у року запримљених захтјева, из 2008. године, који испуњавају услове предвиђене правилником о подстицајима. Овај дуг услиједио је због издвајања из буџета министарства средстава која нису била предвиђена планом коришћења новчаних средстава у 2008. години. Ту мислим на бруцелозу и откуп пшенице, регрес камата на кредите у пољопривреди, премије за откуп дувана и рибу. Да их није било Министарство би ову годину завршило испратило без проблема и били би реализовани сви наши зацртани циљеви.
У вези са јесењом сјетвом морам истаћи да ћемо направити озбиљан заокрет у смислу озбиљне контроле засијаних површина. Према посљедњим подацима стигли су захтјеви за 54 000 хектара засијаних стрним житима и уљаном репицом. За то треба издвојити око 13 500 000 КМ. Али, већ сада кажем, то нису реалне површине. Из неких локалних заједница чак нам се јављају високо позиционирани функционери који гарантују да на подручју њихових општина нису засијане површине које се наводе у захтјевима. Прво ћемо контролисати веће произвођаче, то јест, правна лица, а потом и физичка лица. Имамо лоше искуство са контролом прољетне сјетве и нисмо задовољни резултатима инспекције које смо добили од пољопривредне инспекције. Позваћемо све да учествују у контролама. Осим инспекције, биће ту и фармери, па и Министарство. Нажалост ми ћемо сада морати бити и контролни орган, јер ћемо у паузи између обраде захтјева, наши људи ће ићи у контроле засијаних површина. Жао ми је што ће неки који су стварно засијали морати да чекају због контрола, али то је нешто што мора да се уради.
2. Шта је, по Вашој оцјени, обиљежило 2008. годину, у позитивном смислу, а шта се негативно одразило на Ваше, планом очекиване резултате?
Када је ријеч о позитивним и негативним догађањима у овој години морам да, осим овога што сам малоприје рекао, да истакнем жаљење што касни доношење документа Основи уређења коришћења и заштите земљишта јер није завршена рејонизација Републике Српске. С тим документом имали би много јаснију слику о томе која су подручја најпогоднија за гајење одређених култура или бављење одређеном производњом и тиме би у та подручја пласирали финансијска средства, у смислу њиховог бржег развоја. Осим тога тај документ био би основа за измјене Закона о пољопривредном земљишту. Тим измјенама била би предвиђено обавезно обрађивање земљишта, било да је обрађује власник или да се даје у закуп. Притом, питање власништва је неупитно. То је уставна категорија. Ако неко изда неком другом земљу, у закуп, на краћи или дужи период, не мора значити да ће тај други имати право на његову земљу по истеку уговора. Нама је важно да се земља, на бикло који начин, обрађује. И оно што је врло важно јесте питање уситњености парцела. Ми са просјечном величином од 3 хектара не можемо у Европу. Ми смо све припремили да се тај проблем ријеши, било је и бројних позива за комасацију и уређење земљишта, али једноставно нема новца за то.
3. Које најзначајније активности сте планирали у 2009. години и којим областима из Ваше надлежности ћете дати приоритет и због чега?
Од активности које намјеравамо да предузмемо у 2009. години поменућу доношење новог Правилника о подстицајима којим ћемо настојати да направимо скок од некомерцијалне ка комерцијалној производњи. Нас буџет је у великој мјери социјалног карактера. Много људи на селу, посредством подстицаја, прима помоћ од министарства. Али то није рјешење. Ако тај терет социјалних издавајања пређе на терет државе, ако Влада РС буде спремна да прихвати ту обавезу, у смислу повећаног издвајања за социјалне категорије, онда имамо шансу да направимо значајан искорак. У сљедећој години највјероватније ћемо увести лимите. Нпр. када је ријеч о засијаним површинама. Они који су засијали више стотина хектара или држе више стотина, или хиљада грла, неће добијати подстицајна средства у оном капацитету у којем сада добијају. То се односи и на оне који су концесијом или закупом добили веће комплексе земљишта. На њих одлази много средстава из буџета, а они нису наша циљна група. Приоритет министарства су комерцијални фармери, они који имају одређен ниво производње и којима би подстицаји министарства омогућили повећање капацитета, чиме би повећали производњу и били конкурентнији на тржишту. Једино тако наши произвођачи могу стати „ уз бок “ са колегама из европских земаља. 70% површине РС је рурално подручје. Више од половине становништва живи на селу. Село је наша шанса, поготово што Европска унија својим предприступним фондовима фаворизује само одрживи развој сеоских подручја.
4. Шта бисте, уз новогодишње честитке, поручили пољопривредницима Српске, али и грађанима Републике Српске који су, у великој мјери, оријентисани према овој привредој грани и као потрошачи и као произвођачи?
Ја позивам све произвођаче да ce сви заједно ангажујемо да припремимо план коришћења средстава у наредној години. Другим ријечима да се договоримо како да их потрошимо на најпаметнији начин. Ситуација је таква каква јесте, морамо збити редове и више него икада потребно нам је јединство. Свим пољопривредним произвођачима желим срећну и успјешну 2009. годину, божићне празнике, добро здравље и прије свега родну годину.