ИНТЕРВЈУ предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића за "Фокус" објављен 19.12.2011. године 

 19.12.2011 

 “ Циљ фис­кал­но ста­бил­на и еко­ном­ски ја­ка Република Српске ” , интервју предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића за дневне новине ФОКУС, 19.12.2011. године

“Осно­вни фис­кал­ни ри­зик у бу­дућем пе­ри­оду јес­те не­ра­ци­онал­на по­трош­ња и стал­но по­већање за­хва­та­ња За­је­дничких ин­сти­ту­ци­ја БиХ с Је­дин­стве­ног рачуна УИО. Због то­га су нам по­тре­бна чврста фис­кал­на пра­ви­ла, ко­ја неће до­зво­ли­ти ра­си­па­ње ре­сур­са у не­про­ду­кти­вне сврхе”, по­ручио Џом­бић

Ци­ље­ви еко­ном­ске по­ли­ти­ке РС за идућу го­ди­ну су по­зи­ти­ван при­вре­дни раст, сма­ње­ње не­за­по­сле­нос­ти, јачање акти­внос­ти државе на пла­ну по­дршке при­вре­ди, по­кре­та­ње значај­них ин­вес­ти­ци­оних про­је­ка­та и европ­ске ин­те­гра­ци­је

Они ко­ји тврде да при­вре­ме­ног фи­нан­си­ра­ња ин­сти­ту­ци­ја БиХ не може би­ти идуће го­ди­не, по­гре­шно ту­маче за­кон­ске про­пи­се. Ове го­ди­не на сна­зи је би­ло при­вре­ме­но фи­нан­си­ра­ње, па ни­је би­ло ни­ка­квих про­бле­ма у из­врше­њу буџета ин­сти­ту­ци­ја, и неће их би­ти ни идуће го­ди­не, ре­као је Але­ксан­дар Џом­бић, пред­сје­дник Вла­де Ре­пу­бил­ке Српске.

У ин­тер­вјуу "Фо­ку­су", Џом­бић је ре­као да ће по­те­зи Ре­пу­бли­ке Српске у на­ре­дном пе­ри­оду би­ти ус­мје­ре­ни ка зах­тје­ву за уки­да­њем не­ефи­ка­сних ин­сти­ту­ци­ја на ни­воу БиХ.

- Ко­рист од то­га имаће оба ен­ти­те­та, јер ће њи­хо­во уки­да­ње значити ра­ци­она­ли­за­ци­ју буџета и сма­њи­ва­ње тро­шко­ва, а то значи и ви­ше нов­ца за но­ва ра­дна мјес­та, као и фи­нан­сиј­ску и со­ци­јал­ну ста­бил­ност - ре­као је Џом­бић и на­ја­вио да би за­хва­љу­јући са­ра­дњи вла­да РС и Срби­је с ба­њо­лучког аеро­дро­ма ус­ко­ро мо­гли по­ле­тје­ти ави­они пре­ма Бечу. Пре­ми­јер РС ре­као је да је Вла­да РС до­ни­је­ла Одлу­ку о при­хва­та­њу кре­ди­та Европ­ске бан­ке за обно­ву и ра­звој у изно­су од 150 ми­ли­она евра за про­је­кат из­гра­дње ауто­пу­та Ба­ња­лу­ка - До­бој, одно­сно ди­они­це од Прња­во­ра до До­бо­ја уку­пне дужине 36,6 ки­ло­ме­та­ра.

- Почињемо с про­це­ду­ром ко­ја би тре­ба­ло да буде за­врше­на до мар­та на­ре­дне го­ди­не, ка­ко би грађевин­ски ра­до­ви мо­гли почети на про­љеће - ис­та­као је Џом­бић.

ФО­КУС: По­сље­дњих мје­се­ци акту­ел­но је пи­та­ње буџета БиХ с об­зи­ром на то да не пос­то­ји са­гла­сност око ви­си­не за­хва­та с Је­дин­стве­ног рачуна.

Да ли би по­већање од ре­ци­мо 50 ми­ли­она ма­ра­ка или 100 ми­ли­она ма­ра­ка, ко­ли­ко се тражи, за­ис­та угро­зи­ло по­зи­ци­ју ен­ти­те­та?

ЏОМ­БИЋ: Би­ло ка­кво по­већање буџета БиХ за Ре­пу­бли­ку Српску је не­при­хва­тљи­во и то је наш ја­сан став, по­се­бно ка­да има­мо у ви­ду еко­ном­ску кри­зу ко­ја је за­хва­ти­ла ци­је­ли сви­јет. Буџет за­је­дничких ин­сти­ту­ци­ја је пре­ди­мен­зи­они­ран. Рас­тао је енор­мно од не­ких 330 ми­ли­она КМ до са­даш­њих ми­ли­јар­ду и 40 ми­ли­она. Крај­ње је ври­је­ме да сви схва­те да за­је­дничке ин­сти­ту­ци­је мо­ра­ју пра­ви­ти уште­де и то је оно што РС кроз рад у Фис­кал­ном са­вје­ту кон­стан­тно по­нов­ља. Прет­хо­дних го­ди­на су ен­ти­те­ти ште­дје­ли, а за­је­дничке ин­сти­ту­ци­је ни­су и са­да је ред на њих. Ми смо пре­дложили да те уште­де бу­ду од 100 ми­ли­она до 150 ми­ли­она КМ. Уко­ли­ко жели­мо брзо да до­го­во­ри­мо буџет за на­ре­дну го­ди­ну ве­ома ла­ко га можемо усво­ји­ти. Кон­кре­тно, пре­дложили смо уште­де на пла­та­ма од не­ких 20 ми­ли­она КМ, не­ма­те­ри­јал­ним тро­шко­ви­ма 30 ми­ли­она КМ, 50 ми­ли­она на ка­пи­тал­ној по­трош­њи и сма­тра­мо да ни­је ра­ци­онал­но у овом пе­ри­оду по­већање ка­пи­тал­них тро­шко­ва. Су­шти­на је да ми не до­зво­ља­ва­мо да се за­хва­та­ње с Је­дин­стве­ног рачуна по­већа не­го ка­ко је то би­ло 2009. го­ди­не, а то је износ од 689 ми­ли­она КМ. Ни на по­сље­дњој сје­дни­ци Фис­кал­ног са­вје­та ни­је пос­ти­гнут до­го­вор и ка­ко ства­ри сто­је, ни­сам си­гу­ран ко­ли­ко брзо ћемо га моћи пос­тићи.

ФО­КУС: Уко­ли­ко не бу­де до­го­во­ра о буџету БиХ, што је при­лично из­вјес­тан сце­на­рио, да ли је мо­гуће при­вре­ме­но фи­нан­си­ра­ње дви­је го­ди­не за­ре­дом? У за­је­дничким ин­сти­ту­ци­ја­ма тврде да је то не­мо­гуће и да ће сис­тем би­ти па­ра­ли­сан.

ЏОМ­БИЋ: Мо­гуће је. Рје­ше­ње за ову си­ту­аци­ју је да при­вре­ме­но фи­нан­си­ра­ње ин­сти­ту­ци­ја БиХ из ове го­ди­не бу­де про­дужено и на 2012. го­ди­ну. Ове го­ди­не ни­је би­ло ни­ка­квих про­бле­ма у из­врше­њу буџета ин­сти­ту­ци­ја и га­ран­ту­јем да их не би би­ло ни идуће го­ди­не. Они ко­ји тврде да при­вре­ме­ног фи­нан­си­ра­ња не може би­ти и идуће го­ди­не по­гре­шно ту­маче за­кон.

ФО­КУС: Чес­то се чују оцје­не да изос­та­ју ефе­кти на­длежнос­ти пре­не­се­них са РС на БиХ. Да ли су за­је­дничке ин­сти­ту­ци­је БиХ по ва­ма оправ­да­ле сво­је пос­то­ја­ње?

ЏОМ­БИЋ: Пи­та­ње ефе­кта пре­не­се­них на­длежнос­ти, ко­је су под маском ства­ра­ња фун­кци­онал­не државе, ра­зни ви­со­ки пред­ста­вни­ци оти­ма­ли од ен­ти­те­та и пре­но­си­ли на држа­вни ни­во је уви­јек акту­ел­но. Ако се ма­ло ду­бље уђе у ана­ли­зу свих до­са­даш­њих по­ли­тичких кри­за у БиХ може се ја­сно ви­дје­ти да све оне свој ко­ри­јен има­ју у пра­во у тој, за ци­ви­ли­зо­ва­ни де­мо­крат­ски сви­јет, не­при­хва­тљи­вој пра­кси на­сил­ног оти­ма­ња на­длежнос­ти. Под­сје­тићу вас да је, пре­ма Деј­тон­ском ми­ро­вном спо­ра­зу­му, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на уређена као ла­ба­ва држа­вна за­је­дни­ца ко­јој је га­ран­то­ван са­мо међуна­ро­дни ка­па­ци­тет и те­ри­то­ри­јал­ни кон­ти­ну­итет.

С дру­ге стра­не, ен­ти­те­ти су има­ли ско­ро сва оби­љежја су­ве­ре­не, са­мос­тал­не и међуна­ро­дно при­зна­те државе. Ше­сна­ест го­ди­на на­кон Деј­то­на, си­ту­аци­ја је по­тпу­но дру­гачија. Од де­сет на­длежнос­ти ко­је су Ус­та­вом да­те ин­сти­ту­ци­ја­ма БиХ, ин­тер­вен­ци­онис­тичком по­ли­ти­ком и акти­ма ви­со­ког пред­ста­вни­ка, пре­не­се­но је уку­пно 68 на­длежнос­ти. Од то­га, са­мо три на­длежнос­ти пре­не­се­не су у скла­ду са Ус­та­вом. На ис­ти начин, под при­тис­ком са­ра­јев­ског бош­њачког кру­га и њи­хо­ве жеље за уни­та­ри­за­ци­јом ко­ју је отво­ре­но подржавао и још уви­јек подржава, ОХР, али и до­бар дио међуна­ро­дне за­је­дни­це, од све­га 6 ин­сти­ту­ци­ја ко­је је БиХ има­ла одмах на­кон ра­та, до­шло се до 87 за­је­дничких ин­сти­ту­ци­ја с 22.000 за­по­сле­них. Пре­ма то­ме, чиње­ни­ца је да мно­ги за­је­днички ор­га­ни прес­ку­по ко­шта­ју грађане ко­ји од њих не­ма­ју ни­ка­кве ко­рис­ти, већ са­мо ште­ту. Сва­ки пут ка­да је Ре­пу­бли­ка Српска сво­јим тру­дом и по­ли­тичком во­љом ула­зи­ла у еко­ном­ске ре­фор­ме, нас­то­јећи да на­ме­тне еко­ном­ску ута­кми­цу у БиХ, као од­го­вор бош­њачких пред­ста­вни­ка до­би­ли смо но­ве зах­тје­ве за цен­тра­ли­за­ци­јом фун­кци­ја и одлучива­ња на ни­воу БиХ ра­ди кон­тро­ле цје­ло­ку­пног еко­ном­ског бо­гат­ства. На­ши по­те­зи у на­ре­дном пе­ри­оду биће ус­мје­ре­ни ка зах­тје­ву за уки­да­њем не­ефи­ка­сних ин­сти­ту­ци­ја на ни­воу БиХ. Ко­рист од то­га имаће оба ен­ти­те­та, јер ће њи­хо­во уки­да­ње значити ра­ци­она­ли­за­ци­ју буџета и сма­њи­ва­ње тро­шко­ва, а то значи и ви­ше нов­ца за но­ва ра­дна мјес­та, као и фи­нан­сиј­ску и со­ци­јал­ну ста­бил­ност.

ФО­КУС: Буџет Ре­пу­бли­ке Српске за на­ре­дну го­ди­ну већи је не­ко­ли­ко про­це­на­та у одно­су на 2011. го­ди­ну. Опо­зи­ци­ја тврди да стижу кре­ди­ти на на­пла­ту и да ће 2012. го­ди­на би­ти ве­ома те­шка. Ка­кву на­ре­дну го­ди­ну очеку­је­те?

ЏОМ­БИЋ: Вла­да РС је усво­ји­ла буџет за 2012. го­ди­ну у изно­су од  1,825 ми­ли­јар­ди ма­ра­ка и за чети­ри од­сто је већи од ре­ба­лан­си­ра­ног ово­го­диш­њег. Нај­већи при­хо­ди у буџету су од ин­ди­рек­тних по­ре­за и изно­се 1,16 ми­ли­јар­ди КМ, док на рас­хо­до­вној стра­ни нај­већу став­ку чине лична при­ма­ња - 699 ми­ли­онаКМ. Усво­ји­ли смо и Еко­ном­ску по­ли­ти­ку за 2012. го­ди­ну с ве­ома ја­сно пре­ци­зи­ра­ним ци­ље­ви­ма, и ма шта опо­зи­ци­ја го­во­ри­ла, од­го­вор­но тврдим да ће и на­ре­дна го­ди­на би­ти со­ци­јал­но и фис­кал­но ста­бил­на. Изра­ди буџета и Еко­ном­ске по­ли­ти­ке прет­хо­ди­ле су и овог пу­та ја­сне ана­ли­зе и про­цје­не та­ко да ли­кви­дност буџета ни у је­дном тре­нут­ку неће би­ти упи­тна. Ци­ље­ви еко­ном­ске по­ли­ти­ке РС за идућу го­ди­ну су по­зи­ти­ван при­вре­дни раст, сма­ње­ње не­за­по­сле­нос­ти, јачање акти­внос­ти државе на пла­ну по­дршке при­вре­ди, по­кре­та­ње значај­них ин­вес­ти­ци­оних про­је­ка­та и европ­ске ин­те­гра­ци­је. Та­кође има­мо за циљ да очува­мо и ојачамо со­ци­јал­ну ста­бил­ност, уз до­да­тну со­ци­јал­ну пра­ве­дност, ре­фор­ми­ше­мо ја­вну упра­ву и нас­та­ви­мо бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла.

ФО­КУС: Можете ли да­ти кра­так пре­сјек и по­ру­ку око два не­да­вно усво­је­на ре­фор­мска за­ко­на, тачни­је За­ко­ну о пра­ви­ма бо­ра­ца и За­ко­ну о ПИО?

ЏОМ­БИЋ: Не­ма ра­зло­га за не­за­до­вољ­ство у би­ло ко­јем по­гле­ду, јер оба  за­ко­на ну­де ква­ли­те­тни­ја рје­ше­ња ко­ја омо­гућују пра­ве­дни­ју ра­спо­дје­лу сред­ста­ва. Вла­да је за ове до­ку­мен­те отво­ри­ла врло ши­ро­ку и ква­ли­те­тну ја­вну рас­пра­ву кроз ко­ју је све оно што се сма­тра­ло би­тним про­вје­ре­но са со­ци­јал­ним пар­тне­ри­ма и дру­гим за­ин­те­ре­со­ва­ним за по­је­ди­не облас­ти ко­је ова акта тре­ти­ра­ју. То­ком ја­вних рас­пра­ва мо­гао се чути низ су­гес­ти­ја и при­је­дло­га ко­ји су по­бољ­ша­ли на­црте ових до­ку­ме­на­та. Ми вје­ру­је­мо да има­мо ре­сур­се и мо­гућнос­ти да ре­али­зу­је­мо оно што пре­длажемо. Ови за­ко­ни је­су ре­зул­тат кључних опре­дје­ље­ња садржаних у Стра­те­ги­ји за ре­фор­му пен­зи­оног сис­те­ма, а ко­ју је На­ро­дна скуп­шти­на РС усво­ји­ла про­шле го­ди­не.

ФО­КУС: Ауто­пут Ба­ња Лу­ка - Гра­ди­шка је за­вршен. Ка­да се може очеки­ва­ти ви­ше по­да­та­ка о ауто­пу­ту Ба­ња Лу­ка - До­бој?

ЏОМ­БИЋ: На не­да­вно одржаној сје­дни­ци Вла­де смо до­ни­је­ли Одлу­ку о при­хва­та­њу кре­ди­та Европ­ске бан­ке за обно­ву и ра­звој у изно­су од 150 ми­ли­она евра за про­је­кат из­гра­дње ауто­пу­та Ба­ња лу­ка - До­бој, одно­сно ди­они­це од Прња­во­ра до До­бо­ја, уку­пне дужине 36,6 ки­ло­ме­та­ра. Крећемо у про­це­ду­ру ко­ја би тре­ба­ла би­ти за­врше­на не­гдје до мар­та мје­се­ца, ка­ко би грађевин­ски ра­до­ви мо­гли почети на про­љеће. Та­кође смо до­ни­је­ли Одлу­ку да ра­спи­ше­мо кон­це­си­ју за ди­они­цу Ко­ри­до­ра 5Ц и да по­кре­не­мо пре­го­во­ре Ми­нис­тар­ства фи­нан­си­ја, Ми­нис­тар­ства сао­браћаја и ве­за с Европ­ском-ин­вес­ти­ци­оном бан­ком ко­ја је већ ис­ти­ца­ла да је за­ин­те­ре­со­ва­на за фи­нан­си­ра­ње ди­они­це Ба­ња Лу­ка - Прња­вор.

ФО­КУС: У ко­јој су фа­зи про­је­кти из­гра­дње хи­дро­елек­тра­на на ри­је­ци Дри­ни и ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те не­го­до­ва­ње по­је­ди­на­ца из ло­кал­не за­је­дни­це у ве­зи с тим про­је­ктом?

ЏОМ­БИЋ: У то­ку је избор стра­те­шког пар­тне­ра ко­ји би тре­бао да бу­де окончан до кра­ја првог квар­та­ла 2012. го­ди­не. На ја­вни по­зив за дос­тав­ља­ње пи­са­ма о за­ин­те­ре­со­ва­нос­ти при­ја­ви­ле су се три изу­зе­тно ре­спе­кта­бил­не енер­гет­ске ком­па­ни­је: ње­мачки РWЕ, "Пу­блиц поwер цо­по­ра­ти­он" из Грчке и "Цхи­на ин­тер­на­ти­онал wатер анд елец­триц цор­по­ра­ти­он" из Ки­не, а про­цје­ње­на ври­је­дност про­је­кта је око 450 ми­ли­она евра. До­ла­зак моћних енер­гет­ских ком­па­ни­ја на прос­тор Ре­пу­бли­ке Српске може да бу­де са­мо ве­ли­ки плус и по­ти­цај и дру­гим ин­вес­ти­то­ри­ма да сво­ја сред­ства уложе на на­шем прос­то­ру. Ри­го­ро­зни усло­ви ко­ји су пос­тав­ље­ни пред кан­ди­да­те за стра­те­шког пар­тне­ра у стар­ту су ели­ми­ни­са­ли све ко­ји би кроз ова­кав про­је­кат жеље­ли да зло­упо­тре­бе свој по­ложај и нео­зби­љно прис­ту­пе са­мом про­је­кту и ње­го­вој ре­али­за­ци­ји. Ин­те­рес ло­кал­не за­је­дни­це тре­ба­ло би да бу­ду но­ва ра­дна мјес­та, пу­ње­ње оп­штин­ског буџета, при­вре­дни ра­звој, а све то ће омо­гућити ре­али­за­ци­ја ХЕТ Гор­ња Дри­на. Ре­али­за­ци­ја овог про­је­кта ће си­гур­но обе­зби­је­ди­ти ра­вно­мјер­ни­ји ра­звој Ре­пу­бли­ке Српске,  то јест, обез­бије­диће кон­ти­ну­ира­ни при­вре­дни ра­звој фочан­ске ре­ги­је кроз отва­ра­ње но­вих ра­дних мјес­та, ан­гажова­ње ло­кал­них и до­маћих пре­ду­зећа на извођењу ра­зличитих ра­до­ва и пра­тећих акти­внос­ти, биће ос­тва­ре­ни и дру­ги ди­рек­тни и ин­ди­рек­тни ефе­кти кроз по­ре­зе, до­при­но­се, кон­це­си­оне на­кна­де и дру­га да­ва­ња. По­зи­ти­вни ути­цај из­гра­дње ових обје­ка­та нај­значај­ни­ји ће би­ти за ста­но­вниш­тво оп­шти­не Фоча и По­дри­ња кроз за­пош­ља­ва­ње не­ква­ли­фи­ко­ва­не и ква­ли­фи­ко­ва­не ра­дне сна­ге у то­ку из­гра­дње и у то­ку ек­спло­ата­ци­је, за­тим кроз ра­зне во­дне и дру­ге до­при­но­се и по­ре­зе и та­ко да­ље.

Ло­кал­на за­је­дни­ца тре­ба пре­вла­да­ти личне по­бу­де и ре­ал­но са­гле­да­ти си­ту­аци­ју. Мо­ра пре­по­зна­ти све по­зи­ти­вне ефе­кте ко­је ће ре­али­за­ци­ја овог про­је­кта има­ти не са­мо на ову ло­кал­ну за­је­дни­цу већ и ци­је­ло По­дри­ње и Ре­пу­бли­ку Српску.

ФО­КУС: Је­дно од пи­та­ња о ко­јем се раз­го­ва­ра­ло на за­је­дничкој сје­дни­ци Вла­де РС и Вла­де Срби­је јес­те и успос­та­ва ваз­ду­шне ли­ни­је Ба­ња Лу­ка - Беч. Шта је око то­га до­го­во­ре­но и о чему се још раз­го­ва­ра­ло на за­је­дничкој сје­дни­ци дви­је вла­де?

ЏОМ­БИЋ: Мо­гућнос­ти да ЈАТ омо­гући лет Бео­град - Ба­ња Лу­ка - Беч је би­ла је­дна од те­ма о ко­јој је раз­го­ва­ра­но на за­је­дничкој сје­дни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске и Вла­де Срби­је ко­ја је одржана у пе­так у Бео­гра­ду. И на овој сје­дни­ци је кон­ста­то­ва­но да између дви­је вла­де пос­то­ји ве­ли­ка са­гла­сност у свим кључним пи­та­њи­ма. За­је­дничка сје­дни­ца је би­ла ефи­ка­сна, раз­го­ва­ра­но је о свим про­је­кти­ма ко­ји су од ве­ли­ког значаја за Ре­пу­бли­ку Српску, али и за Ре­пу­бли­ку Срби­ју. На овој  сје­дни­ци до­го­во­ре­но је да се изра­ди сту­ди­ја о ком­пле­мен­тар­нос­ти при­вре­да Ре­пу­бли­ке Српске и Срби­је, јер ће се на тај начин из­бјећи ду­пли­ра­ње ка­па­ци­те­та при­вре­да Ре­пу­бли­ке Српске и Срби­је.

До­го­во­ре­но је да Срби­ја обе­зби­је­ди Ре­пу­бли­ци Српској по­зај­ми­цу 20.000 то­на пше­ни­це из ро­бних ре­зер­ви, а да­та је по­дршка осни­ва­њу ин­сти­ту­та "Иво Ан­дрић", чије ће осно­вне дје­ла­тнос­ти би­ти је­зик и књиже­вност, ис­то­ри­ја, по­ли­ти­ку, пра­во, еко­но­ми­ја, со­ци­јал­на пи­та­ња, на­ука, еду­ка­ци­ја, кул­ту­ра и ме­ди­ји. Са­ра­дња вла­да Срби­је и Ре­пу­бли­ке Српске ни­ка­да ни­је би­ла бо­ља, има­мо ди­рек­тну ко­му­ни­ка­ци­ју између свих ми­нис­та­ра и иза се­бе има­мо ре­зул­та­те. Сље­дећа за­је­дничка сје­дни­ца Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске и Вла­де Срби­је би­ти одржана у на­ре­дних по­ла го­ди­не у Ба­њој Лу­ци или у не­ком ма­њем гра­ду као што је на примјер, Тре­би­ње. До­го­во­ре­но је и да Срби­ја, до кра­ја го­ди­не, обе­зби­је­ди 850.000 евра за шко­лу "Срби­ја" у Па­ла­ма, те да је у то­ку про­је­кат кре­ди­ти­ра­ња на­бав­ке рачуна­ра за шко­ле у Ре­пу­бли­ци Српској ври­је­дан 4,5 ми­ли­она евра. На сје­дни­ци је раз­го­ва­ра­но је и о фи­нан­си­ра­њу ком­пле­кса До­ња Гра­ди­на - је­дног од нај­већих стра­ти­шта из Дру­гог свјет­ског ра­та. Између дви­је вла­де пос­то­ји ве­ли­ка са­гла­сност у свим кључним пи­та­њи­ма и има­мо одличне би­ла­те­рал­не одно­се.

ФО­КУС: Не­да­вно су у по­сје­ти би­ли при­вре­дни­ци из Ки­не. Ка­ква је са­ра­дња Вла­де РС с том зе­мљом?

ЏОМ­БИЋ: Ки­на је је­дна од нај­ра­зви­је­ни­јих свјет­ских при­вре­да и сва­ка­ко да је за Ре­пу­бли­ку Српску од ве­ли­ког значаја са­ра­дња ко­ју има­мо и чес­те уз­вра­тне по­сје­те. Кон­кре­тно, и при­је са­мо не­ко­ли­ко да­на су нам до­ла­зи­ли при­вре­дни­ци из ки­нес­ког гра­да Шенжен гдје пос­то­ји не­ко­ли­ко хи­ља­да про­из­во­дних ком­па­ни­ја у ко­ји­ма  је за­по­сле­но око 5 ми­ли­она ра­дни­ка. Ра­ди се о по­сје­ти де­ле­га­ци­је из ком­па­ни­је "Сан­лајт" ко­ја се ба­ви прои­зво­дњом рас­вје­тних ти­је­ла, ЛЕД рас­вје­те и па­тен­та ко­ји про­дужава­ју ви­јек рас­вје­тним ти­је­ли­ма и врше уште­ду елек­тричне енер­ги­је. Паз­го­ва­ра­ли смо о мо­гућнос­ти да се на­пра­ви не­ки ко­опе­ран­тски однос с не­ком од на­ших ком­па­ни­ја, да се ов­де у Ре­пу­бли­ци Српској прои­зво­де њи­хо­ви ви­со­ко те­хно­ло­шки прои­зво­ди и пла­си­ра­ју на ово тржи­ште и ус­мје­ре пре­ма тржи­шту ЕУ. Та­кође, очеку­је­мо ус­ко­ро по­сје­ту и ки­нес­ке ком­па­ни­је "Тонг Фанг" и мно­гих дру­гих. До­би­ли смо и по­зив ки­нес­ке вла­де да се на нај­већем ки­нес­ком уво­зном сај­му прои­зво­да из ци­је­лог сви­је­та у мар­ту 2012. го­ди­не пред­ста­ве при­вре­дни по­тен­ци­ја­ли и при­вре­дни­ци из Ре­пу­бли­ке Српске.

Има­мо за­је­днички ин­те­рес да ре­али­зу­је­мо све што смо за­ми­сли­ли и има­мо ус­пје­шну бу­дућу са­ра­дњу с ки­нес­ким ком­па­ни­ја­ма по­се­бно у нас­тав­ку за­почетих раз­го­во­ра о ра­зличитим про­је­кти­ма и ви­до­ви­ма са­ра­дње те ин­вес­ти­ра­ња.

Те­рет ре­фор­ми сви мо­ра­мо да по­дне­се­мо

ФО­КУС: Можете ли на­пра­ви­ти кра­так ос­врт на го­ди­ну на изма­ку?

ЏОМ­БИЋ: Као озби­љан чо­вјек, и по­тпу­но свјес­тан од­го­вор­нос­ти и фун­кци­је ко­ју обав­љам, тврдим да је Ре­пу­бли­ка Српска, и по­ред ути­ца­ја свјет­ске еко­ном­ске кри­зе, ко­ја је по­го­ди­ла све зе­мље сви­је­та, и ко­ја је знат­но успо­ри­ла тренд рас­та и ра­зво­ја ко­ји је Ре­пу­бли­ка Српска има­ла при­је кри­зе, у по­тпу­нос­ти ус­пје­ла да сачува сво­ју еко­ном­ску и фис­кал­ну ста­бил­нос­ту го­ди­ни ко­ја је на изма­ку. Осно­вни за­да­так ко­ји је Вла­да Ре­пу­бли­ке Српске пре­узе­ла да за­врши већ у 2011. го­ди­ни је­су ре­фор­ме со­ци­јал­ног се­кто­ра, при­је све­га ре­фор­ма пен­зиј­ског сис­те­ма и ре­фор­ма бо­рачких пра­ва, са ци­љем успос­тав­ља­ња пра­ве­дног и ду­го­рочно одрживог сис­те­ма. Пре­ма то­ме, стру­кту­рал­не ре­фор­ме ко­је смо за­почели до­каз су опре­ди­је­ље­нос­ти Вла­де да до­да­тно јача еко­ном­ску, фис­кал­ну и со­ци­јал­ну по­зи­ци­ју Ре­пу­бли­ке Српске. На том пу­ту, тре­ба­мо пар­тне­ре. Тре­ба­мо да сви за­је­днички схва­ти­мо и бу­де­мо свје­сни по­зи­ци­је у ко­јој се на­ла­зи­мо и у ко­јој се можемо наћи су­тра уко­ли­ко се не бу­де­мо од­го­вор­но по­на­ша­ли. Те­рет ре­фор­ми мо­ра­ју да по­дне­су по­дје­дна­ко све ка­те­го­ри­је друш­тва, на чему ћемо по­ка­за­ти сво­ју со­ци­јал­ну од­го­вор­ност, а што ће ује­дно би­ти и га­ран­ци­ја ду­го­рочног ра­зво­ја Ре­пу­бли­ке Српске. Поп­ту­но је ја­сно да буџет Ре­пу­бли­ке ко­ли­ки год да јес­те ни­кад не може би­ти до­во­љан да ри­је­ши све про­бле­ме и да сви бу­ду за­до­во­љни. Због то­га по­зи­ва­мо све ка­те­го­ри­је друш­тва на са­ра­дњу, ком­про­мис и за­је­дничку акци­ју, уз је­дан је­ди­ни циљ – фис­кал­но ста­бил­на и еко­ном­ски ја­ка Ре­пу­бли­ка Српска.

Међутим, осно­вни фис­кал­ни ри­зик у бу­дућем пе­ри­оду јес­те не­ра­ци­онал­на по­трош­ња и стал­но по­већање за­хва­та­ња за­је­дничких ин­сти­ту­ци­ја БиХ с Је­дин­стве­ног рачуна УИО. Због то­га су нам по­тре­бна чврста фис­кал­на пра­ви­ла, ко­ја неће до­зво­ли­ти ра­си­па­ње ре­сур­са у не­про­ду­кти­вне сврхе.

Аутор М. Кременовић