Sign In

Експозе мандатарке за састав Владе Републике Српске Жељке Цвијановић

Објављено:

​Програм рада Владе Републике Српске
у мандатном периоду 2014 – 2018.год.

 

Бања Лука, 17. децембар 2014.

 
/ЕКСПОЗЕ/


Поштовани Предсједниче Републике Српске,
Потпредсједници Републике Српске,
Поштовани Предсједниче и руководство Народне скупштине,
Предсједавајући Предсједништва БиХ и представници заједничких органа БиХ из Републике Српске
Уважени народни посланици,
Уважени вјерски  великодостојници,
Ваше екселенције амбасадори,
Уважени гости,
Поштовани грађани Републике Српске,
Даме и господо,

Велика је част, привилегија, али и велика одговорност стајати други пут у својству мандатара у Народној скупштини Републике Српске и тражити подршку од вас, уважених народних посланика, за састав нове Владе Републике Српске и за њен програм рада у наредном четворогодишњем периоду. 

И овог пута то чиним  с посебним осјећајем одговорности, имајући у виду да ће у наредном периоду Влада морати одговорити на бројне изазове, рјешавати многе проблеме, радити паралелно на институционалном јачању Републике Српске и њене политичке и економске позиције.

Наш циљ и наш задатак је јака, стабилна, просперитетна, демократска Република Српска, са очуваним надлежностима, које су јој дате Дејтонским споразумом, и са институционалним капацитетом који ће моћи да одговори на потребе свих њених грађана.

Приликом састављања претходне владе, рекла сам да ћемо системске мјере комбиновати са краткорочним, што смо  чинили како у области пољопривреде стварајући услове за стимулисање домаће производње, откупа домаћих производа и прерађивачке активности, тако и у области привреде у ширем смислу, у циљу очувања постојећих или отварања нових радних мјеста.

Али, мало ко је помињао да смо једини у регији смањили незапосленост и повећали запосленост. Знамо да то није довољно, али знамо и колико је важан сваки помак, ма како се малим чинио. Мало ко је помињао и да смо, за разлику од нашег окружења, свели давања у пољопривреди на текуће обавезе, а измирили сва дуговања из претходних година.

И нова Влада ће наставити са таквом подршком, али ће она бити све више системског, а све мнање интервентног карактера.

Иако намјера данашњег обраћања није подношење извјештаја о учињеном, већ представљање програма за наредни период, сматрам корисним да се подсјетимо шта је Влада, коју сам водила, урадила у претходном периоду од 21-ог мјесеца.

Упркос економској кризи, наставили смо реализацију планираних и започетих пројеката, кроз изградњу саобраћајне инфраструктуре, енергетских објеката, студентских домова, вртића, школа, факултета, обезбиједили информатичку опрему за школе и боље материјалне услове за рад полиције кроз набавку нових возила, униформи и опреме, а такав ће бити однос и нове Владе.  

Обезбиједили смо повећање плата и пензија, а да при том нисмо угрозили функционисање буџета, ни ушли у групу високозадужених или ризично задужених земаља. Укупно повећање пензија коју је обезбиједила Влада коју сам водила износиће од јануарске пензије 10,5%, а повећање смо вршили у неколико корака, управо водећи рачуна да не угрозимо цјелокупан систем. Даље побољшање материјалног статуса пензионера остаје циљ и нове Владе.
 
Повећали смо породичне и личне инвалиднине и обезбиједили веће запошљавање дјеце погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца – њих 500 је запослено у протеклих годину и по дана, а то ће наставити и нова Влада. Успјели смо да, упркос кризи, приведемо крају и програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида.

Задржали смо најниже трошкове студирања у односу на регију, при чему су трошкови школарине, смјештаја и исхране студената у Републици Српској вишеструко нижи у односу на наше окружење, а то ће остати наше опредјељење и у наредном периоду.    

Почетком 2014. године обезбиједили смо растерећење привреде кроз увођење неопорезивог дијела дохотка, дефискализацију малих предузетника и сл., а додатно растерећење планирано је већ у 2015. години, о чему ће бити више ријечи у новој Економској политици, и у наставку овог излагања.

Интервенисали смо у привредној сфери и кад је ријеч о очувању или реактивирању радних мјеста, као шпо је то случај са фабриком Бирач-Алумина, РАОП, Технички ремонт Батунац или Фабрика дувана Бања Лука.

Успоставили смо најмодернију и најбржу регистрацију привредних субјеката у регији, а остаје да се ријеши питање отварања нових фирми у случајуу неизмирених обавеза у ранијем предузећу.

Иако смо у оквиру администрације значајно смањили број неријешених предмета, грађани и пословна заједница и даље указују да, и поред ових помака, њихови поднесени захтјеви и пословне иницијативе не наилазе на довољно добру проходност у институцијама, што ће остати важан задатак и нове Владе.

Били смо и прва влада у регији која је након катастрофалне поплаве, која нам је однијела један годишњи буџет, обезбиједила конкретну помоћ становништву и привреди. Преко 80 милиона КМ дато је поплављеним домаћинствима путем платних картица у оквиру програма Обнова Српске, а модел помоћи који је укључио Владу, односно Фонд солидарности, привредне субјекте, банке и поплављено становништво окакрактрисан је од многих као најбољи. Први смо донијели и сет мјера за помоћ привреди.

Прије него што представим програм рада нове Владе Републике Српске и њене приоритетне правце дјеловања, дозволите да се осврнем на одређене макроекономске показатеље:

Република Српска је у 2013. години забиљежила раст реалног БДП од 1,9%, а у 2014. години оствариће раст око 1% и поред катастрофалних поплава које смо имали у овој години. У 2013. години забиљежено је повећање физичког обима индустријске производње од 4,1%, а процјењује се да ће у 2014. години износити око 2%. Спољнотрговинска размјена има сталну тенденцију раста. Раст извоза у 2013. години износио је 9,7%, а за првих девет мјесеци 2014. године 4,9%, док је увоз растао по стопи 1,6 % у 2013. години, односно 9% у првих девет мјесеци 2014. године.
Незапосленост остаје велики проблем иако број незапослених има опадајући тренд. Анкетна стопа незапослености у 2014. години износи 25,7% што је за 1,3 п.п. мање у односу на 2013. годину, а према пројекцијама ММФ стопа незапослености наставиће да се смањује. Број незапослених лица у октобру 2014. мањи је за 4,1 % у односу на октобар 2013.године, а за 6% је мањи у односу на октобар 2012. године.
Анкетна стопа запослености у РС је повећана са 34,6% у 2013. години на 34,9 % у 2014.години.
Просјечна плата у РС у периоду јануар-септембар 2014. године већа је за 2 % у односу на просјечну нето плату исплаћену у 2013. години. Повећање плата забиљежено је у свим областима изузев грађевинарства, финансиjских  дјелатности и осигурања.

Јасно је да ови показатељи представљају и полазну основу за рад нове Владе.

Даме и господо,

Дозволите да представим кључне реформске области Владе Републике Српске у наредном периоду. То су:

1) ПОЛИТИКА ПОДРШКЕ ОПОРАВКУ ПРИВРЕДЕ И НОВОМ ПРИВРЕДНОМ РАСТУ
2) РЕФОРМА ЈАВНОГ СЕКТОРА
3) ФИСКАЛНА КОНСОЛИДАЦИЈА
4) ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Наш циљ је да реализацијом планираних политика и реформи, изградимо ефикаснију и ефективнију јавну управу, која ће пружати квалитетније и брже услуге грађанима, уз нижу „цијену коштања“. Уједно да додатном фискалном дисциплином, кроз унапређење процеса наплате свих јавних прихода и појачану контролу трошења јавних средстава, обезбиједимо уштеде у јавној потрошњи, а тиме и додатне изворе за подршку привреди. Обезбиједићемо додатну подршку привреди и повећање запослености у реалном сектору кроз растерећење привреде, укидањем парафискалних давања, те растерећењем рада на новозапослене раднике. Реформама на тржишту рада, желимо постићи већу флексибилност тржишта и повећање продуктивности рада у свим областима.

Борба против криминала и корупције биће свакако приоритет у раду Владе. Када је ријеч о европским интеграцијама, имамо јасан став у погледу провођења пресуде Европског суда за људска права у случају „Сејдић и Финци против БиХ“ и успостављања механизма координације, те уопште кретања БиХ ка ЕУ. Обезбиједићемо даље унапређење високог, али и средњег образовања, како бисмо планским образовањем и квалификацијама у складу са потребама тржишта рада дошли до извјеснијег запослења, а тиме и веће стопе запослености у РС. Популација омладине, пензионера, инвалида и борачке категорије су категорије становништва према којима ће се и будућа Влада односити са посебном пажњом и уважавањем.

Реализацијом планираних политика, желимо обезбиједити додатну економску, фискалну и финансијску стабилност Републике, а тиме и дугорочно побољшање положаја свих категорија друштва. Те реформске политике  подразумијевају фискално и структурно прилагођавање, и сигурно је да ће неке од њих, краткорочно посматрано, бити веома рестриктивне, а неке мјере непопуларне, али оне немају алтернативу и мораће се одлучно проводити ако желимо да створимо услове за бржи привредни раст, повећање запослености и стандарда становништва.

Даме и господо, уважени народни посланици,

Најважнији циљ нове Владе у наредном четворогодишњем периоду биће изградња стабилне економије са позитивном стопом привредног раста, који осигурава дугорочни раст животног стандарда наших грађана и повећање запослености. Стопа привредног раста биће мјера успјеха ове Владе.

Изградњу стабилне економије није могуће провести без реформе јавног сектора и фискалне консолидације.

1. ПОЛИТИКА ПОДРШКЕ ОПОРАВКУ ПРИВРЕДЕ И НОВОМ ПРИВРЕДНОМ РАСТУ

Политика подршке привреди има за циљ растерећење привреде, стварање повољнијих услова за пословање, те реформу тржишта рада, што ће омогућити веће запошљавање и већи привредни раст, који, наравно, није циљ сам по себи, већ основа за бољи животни стандард грађана. Стопе привредног раста које смо остваривали у годинама кризе нису биле довољне да би то имало позитиван ефекат на све грађане и привреду Српске.

Свјесни смо да ће провођење мјера за опоравак и нови раст привреде бити најважнији и најтежи задатак нове Владе. Без привредног раста дугорочно нећемо успјети у потпуности консолидовати јавне финансије, нити провести реформу јавног сектора.

Предвидјели смо да основне мјере за опоравак привреде и подстицај привредног раста буду реализоване кроз сљедеће политике:

1) Стимулативна пореска политика, кроз растерећење и побољшање ликвидности привреде
2) Јавне инвестиције
3) Реформа тржишта рада и побољшање економског и социјалног положаја радника
4) Унапређење стечајног поступка
5) Политике у пољопривреди

Стимулативна пореска политика, кроз растерећење и побољшање ликвидности привреде

У оквиру подршке привреди, Влада ће и у 2015. години задржати стимулативну пореску политику, тј. најниже пореске стопе у домену директног опорезивања имовине и доходака грађана и привредних субјеката.

Растерећење привреде провешћемо првенствено кроз растерећење обавеза за рад за новозапослене раднике на одређени временски период. Очекујемо да ће ово мотивисати предузећа да запосле нове раднике, уз смањење обавеза према Републици за новозапослене.

Поред тога, у 2015. години Влада ће реализовати пројекат  успостављања регистра свих ''парафискалних'' давања, који је започет у 2014.години, а обустављен због поплава. У регистру ћемо евидентирати сва давања која су регулисана законима и другим прописима, а представљају приход буџета Републике, општина и градова, фондова и других корисника јавних прихода. Након успостављања регистра, неће бити могуће увести додатне обавезе без сагласности Владе, а уједно, радићемо и на укидању или смањењу појединих врста парафискалних намета.

У домену опорезивања непокретности (имовине) у 2015. години, у сарадњи са Савезом општина и градова РС, с обзиром на неконзистентне политике локалних заједница приликом утврђивања поресих стопа на годишњем нивоу, размотрићемо могућност увођења јединствене пореске стопе за порез на непокретности за све локалне заједнице. Осим тога, размотриће се могућност повољнијег пореског третмана непокретности које се користе директно у производне сврхе, као и повољнијег пореског третмана непокретности које су намијењене за даљу продају, односно непокретности које се у пословним књигама воде као залихе, у ограниченом временском периоду, те дефинисати начин утврђивања почетне вриједности непокретности приликом утврђивања пореске основице.
 
Обзиром да је значајан број привредних субјеката у 2014. години поднио захтјев за измирење укупног пореског дуга до краја ове године, уз законску могућност отписа обрачунате камате, измијенићемо Закон о посебним начинима измирења пореског дуга како бисмо привредним субјектима оставили ову могућност и у првом полугодишту 2015. године.

Донијећемо и Закон о роковима измирења новчаних обавеза, у коме ћемо јасно прецизирати рокове плаћања обавеза, како би побољшали ликвидност привреде. Са истим циљем, проводићемо и Закон о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије, чија је примјена због захтјевних припремних активности изостала у 2014. години.

Влада РС ће преко Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ покренути иницијативу за измјене Закона о порезу на додату вриједност, с циљем продужења рока за плаћање ПДВ-а, у складу са захтјевима пословне заједнице

Јавне инвестиције

Када је ријеч о политикама новог привредног раста, инвестиционе активности у привреди биће основни замајац. Енергетски сектор ће наставити да буде једна од кључних полуга економско-привредног развоја Републике Српске. Стога ће Влада пружати континурану подршку реализацији започетих енергетских пројеката. Изградња ТЕ Станари, и планирана изградња ТЕ Угљевик 3 тренутно представљају највеће инвестиције у региону. Наставиће се и  реализација започетих пројеката у области хидроенергетике, попут изградње ХЕ Мрсово, ХЕ Дабар, ХЕ Улог, те ХЕ Бочац 2. Само у 2015. години реално је очекивати завршетак изградње око 12 малих хидроелектрана, и почетак изградње још најмање њих 10. У сфери осталих обновљивих извора енергије, у наредном периоду, пустићемо у функцију први вјетропарк у Републици Српкој - Вјетропарк Трусина.

У области саобраћајне инфрструктуре, уз изграђени аутопут Бања Лука – Градишка, завршићемо и изградњу аутопута Бањалука – Добој. То су два приоритетна правца у оквиру пројекта „Изградње мреже аутопутева у Републици Српској“ који нас повезују са европским коридорима, односно са западом и југоистоком Европе. Наш циљ остаје изградња моста на ријеци Сави код Градишке, али тај пројекат зависи од Хрватске, односно њене упућености на средства ЕУ. Поред тога, радићемо на изградњи аутопута на Коридору Vc, који је један од најважнијих пројеката саобраћајне инфраструктуре у Југоисточној Европи. У оквиру пројекта изградње мреже аутопутева у Републици Српској, воде се преговори са кинеским партнерима за изградњу аутопута на дионици Гламочани - Бања Лука - Мркоњић Град – Млиниште чиме се обезбјеђује наставак аутопута Градишка – Бања Лука у правцу југа.

У оквиру кључних капиталних инвестиција у здравственом сектору наставићемо пројекат Реконструкције и опремања Универзитетске болнице клиничког центра Бањалука, и обезбједити средстава за реализацију пројекта Изградње болнице у Добоју и Источном Сарајеву, те реконструкцију и санацију болница у Зворнику, Приједору и Требињу. Ови пројекти ће донијети низ позитивних ефеката у смислу отварања нових радних мјеста, ангажовања домаће радне снаге, грађевинске оперативе и пратећих услужних дјелатности, те пуњења буџетских и ванбуџетских фондова.

Реформа тржишта рада

У области рада и запошљавања Влада ће кроз дијалог и сарадњу са социјалним партнерима радити на стварању повољног амбијента за привређивање, унапређење колективног преговарања, остваривање и заштиту права запослених конвенционалним и алтернативним методама рјешавања спорова. Влада ће „водити битку“ за свако радно мјесто кроз програме подршке привреди или креативније програме запошљавања како би средства намијењена за ову сврху имала јасно прецизиран циљ, а резултати давања имали мјерљив резултат.

Уједно, Влада ће у сарадњи са Савезом синдиката РС и Унијом удружења послодаваца РС активно радити на повећању најниже цијене рада, с циљем побољшања економског и социјалног положаја радника.

Када говоримо о реформама на тржишту рада извршићемо реформисање и иновирање правног оквира уређења области рада. Израдићемо и нови Закона о државним службеницима, како би се постигла већа ефикасност и одговорност адмнистрације, али и већа флексибилност, између oсталог, и кад је ријеч о премјештају и мобилности кадрова.
 
Увешћемо и институт бруто плате, како би мотивисали и подстакли раднике да се брину за своју бруто плату, односно, да буду заинтересовани и за уплату доприноса, јер ће им то бити основица за обрачун пензије, када испуне услове за пензионисање.

У циљу утврђивања реалне понуде радне снаге на тржишту рада, обезбиједићемо да се евиденције незапослених лица из Завода за запошљавање РС, који су на евиденцији због здравственог осигурања, воде у Фонду здравственог осигурања, јер не чине активну понуду радне снаге.

Унапређење стечајног поступка

Донијећемо нови Закон о стечајном поступку, којим ће се на другачији и ефикаснији начин уредити контрола и надзор над радом стечајних управника, а у циљу обезбјеђења услова за стварање доброг пословног амбијента и ефикасније спровођење стечајног поступка, као и ефикасније реорганизације привредних друштава и транспарентнијег намирења стечајних повјерилаца. Уједно, пооштрићемо питање одговорности за све оне који својом неодговорношћу или неадекватним дјеловањем доведу предузеће пред стечај.

Политике у пољопривреди

У оквиру секторских политика Владе, пољопривреда ће бити у врху приоритета и биће у функцији развоја привреде, због могућности да се кроз пољопривредну производњу најбрже и најефикасније искористе расположиви природни ресурси, створи нова вриједност и сировинска основа за развој индустрије и других привредних грана, али и зато што се кроз развој пољопривреде доприноси развоју руралних подручја.
Развој сектора пољопривреде видимо кроз обезбјеђење стабилности дохотка и повећање обима, продуктивности, степена тржишности и финализације пољопривредне производње, ослањање на одрживо коришћење природних ресурса, и уравнотежен рурални развој.

Наставићемо пружати системску подршку развоју пољопривреде и руралних подручја кроз реорганизацију и јачање институција аграрног система и кроз реформе регулативе. Сви субјекти у сектору пољопривреде морају бити повезани у јединствен аграрни систем кога чини јавни, пословни и цивилни сектор. Породична пољопривредна газдинства ће се развијати као производне, односно пословне јединице у пољопривреди. Кад је ријеч о подршци овим газдинствима, социјалну политику ћемо раздвојити од развојне тако да ће она газдинства која производе и пласирају своје производе за тржиште, тј. комерцијална газдинства, бити наглашеније подржана, а остала газдинства кроз политику руралног развоја, социјалну и друге политике.

У току 2015. године у складу са будућим Планом развоја пољопривреде и руралних подручја РС 2015-2020. године, дефинисаћемо и вишегодишњи буџетски оквир за реализацију мјера финансијске подршке аграрном и руралном развоју доношењем Закона о подстицајима, којим се утврђују главни правци усмјеравања средстава подршке. У циљу подстицања развоја пољопривреде и села, фокус у пружању подстицаја пољопривреди и руралном развоју биће на подстицању тржишно орјентисане примарне пољопривредне производње и преради пољопривредних сировина, да би се осигурао позитиван ефекат и привредни раст.

2. РЕФОРМА ЈАВНОГ СЕКТОРА

Потребно је значајно побољшати ефикасност рада јавног сектора, а  проблеми су нарочито изражени у правосуђу и другим институцијама које се баве имовинским и уговорним односима у привреди. Дугорочни привредни напредак није могућ ни без подизања квалитета образовања, од основне школе до докторских студија. Висок степен неефикасности постоји у раду појединих јавних предузећа. Реформа јавног сектора подразумијева успостављање ефикасније и ефективније јавне управе, што доводи до уштеда у јавној потрошњи, а тиме и боље алокације јавних средстава.

Ефикасност јавног сектора може се побољшати или смањењем трошкова или повећањем квалитета и обима јавних услуга, а обоје је важно за успјех фискалне консолидације у свакој земљи. Од реформе јавног сектора зависи унапређење привредног амбијента, јер без ефикасних административних и правосудних органа и доброг образовања, није могућ ни привредни, ни друштвени напредак.

Реформа јавног сектора обухватиће слиједеће области:

1) Реформа Владе и републичке управе,
2) Реформа локалне самоуправе,
3) Реформа јавних предузећа,
4) Реформа здравственог сектора
5) Реформа финансијског сектора
6) Реформа правосуђа и борба против криминала и корупције
7) Реформа образовања
8) Политике у области пензијског и инвалидског осигурања
9) Политике у области борачко-инвалидске заштите.

Реформа Владе и републичке управе

Наш циљ је реформа Владе и републичке управе и боље  позиционирање ресора који ће ефикасније и брже реаговати и дјеловати у појединим областима. Тиме ће се извршити боља алокација ресурса у јавном сектору, укинути нефункционалне агенције и управне организације, а уједно формирати ресори Владе који ће бити директније везани за области које су приоритет њеног дјеловања. Циљ је смањење трошкова јавне управе и успостављање ефикасне и професионалне администрације, која је у служби грађана и привреде.

Стога ћемо израдити анализу и извршити класификацију радних мјеста у структурама држвне службе, сачинити стандардизоване описе послова сваког радног мјеста и са тим ускладити систематизацију, ојачати капацитете за управљање људским потенцијалима у свим органима, модернизовати процес рада, јачати одговорности запослених у органима републичке управе, те унапредити рад управне инспекције.

Реформа локалне самоуправе

У 2015. години приступићемо изради новог стратешког развојног документа који ће дефинисати правце развоја локалне самоуправе у Републици Српској у периоду 2016-2020. година. Визија развоја подразумијеваће успостављање вишетипског концепта локалне самоуправе, испитивање могућности за даљњу функционалну децентрализацију, развијање механизама међуопштинске сарадње, те јачање улоге мјесних заједница у локалној самоуправи. Израдићемо и свеобухватну анализу територијалне организације РС, а нарочито имајући у виду резултате пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године и иницијативе за оснивање нових јединица локалне самоуправе.

Реформа јавних предузећа

Реформом јавних предузећа жели се успоставити профитабилни субјекти, уз пуну одговорност органа управљања за постигнуте резултате. Уштедама кроз свођење броја запослених на оптималан ниво и изједначавањем плата са платама запослених у јавној управи, отвориће се простор за додатна улагања и ефикасније и профитабилно пословање. Циљ је ефикасно управљање и успјешно пословање јавних предузећа, како би остварили значајнију добит, која би била стављена у пуну функцију развоја привреде и РС.

Реформа здравственог сектора

Реформом у здравственом сектору успоставиће се далеко јачи систем одговорности у свакој здравственој установи, гдје сваки оснивач установе и њен руководилац сносе пуну одговорност за њено пословање, не умањујући квалитет услуге осигураника. Када је ријеч о примарној здравственој заштити, јасно је да Фонд здравственог осигурања само „купује“ услуге од Домова здравља, чији су оснивачи и управљачи јединице локалне самоуправе, те да одговорност за нерационално запошљавање морају да сносе јединице локалане самоуправе. Такође, говорећи о болничком сектору, ресорно министарсво ће имати активнију улогу у контроли рада овог сектора, дајући сагласност на запошљавање само оног броја кадрова колике су потребе становништва који живи на територији којој болница гравитира, док ће директори болница морати да постану свјесни да средства могу да добију само у оноликом износу колико су услуга извршили, не пребацујући терет на друге установе.

У циљу обезбјеђења додатних средстава за финансирање здравствене заштите, Влада РС је дала подршку издвајању дијела средстава из акциза на дуван и алкохол, као штетних производа који вишеструко повећавају ризик здравственог осигурања, на чему ће инсистирати и у 2015. години, јер је доношење ових законских рјешења у надлежности заједничких институција БиХ. Уједно, инсистираћемо на повећању обухвата становништва обавезним здравственим осигурањем, првенствено кроз стављање у везу субвенција у пољопривреди са уплатом доприноса.

Израдићемо детаљну анализу обавеза здравствених установа, извршити реструктуирање њихових кредитних задужења и репрограмирати доспјеле обавезе гдје је то могуће, радити на усклађивању броја запослених здравствених радника и сарадника са стандардима и нормативима у здравству, ефектима рада и исказаним потребама, ускладити број немедицинског кадра, појачати контролу и управљање трошковима, извршити мјере штедње и рационализације у свим здравственим установама на свим нивоима.

Након тога, приступићемо реформи мреже здравствених установа у примарној здравственој заштити. У 2015. години циљ је увођење трезорског система пословања у здравствени сектор, да би се омогућила боља контрола трошења средстава. Болнички сектор ће бити уведен у трезорски систем преко ресорног министарства, а домови здравља биће увезани преко трезора јединица локалне самоуправе, да би сваки ниво власти преузео пуну одговорност за фискалну одрживост система којим управља.

Такође, реформа Фонда здравственог осигурања, те реструктурирање његових обавеза, уз изналажење начина за додатне уштеде, биће политика Владе у 2015. години.

Реформа финансијског сектора

У оквиру реформе финансијског сектора размотриће се  обједињавање надзора финансијског сектора, са циљем ефикаснијих контрола од стране једног надзорног органа  умјесто садашња три на укупном финансијском сектору, те радити на побољшање прописа.

Израдићемо нови Закона о банкама, користећи препоруке Базелског комитета и међународних финансијских институција, те директиве ЕУ. У изради прописа, посебну пажњу ћемо усмјерити на управљање ризицима банкарског пословања, јачање контролне функције Агенције за банкарство РС, са акцентом на развијање посебног режима системске и консолидоване супервизије.

У циљу рјешавања лоше активе, радићемо на стварању законске претпоставке за реструктурирање проблематичних кредита, те продају и пренос потраживања по кредитима на друга правна лица.

Комитет за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске пратиће стање у банкарском систему и осталим сегментима финансијског сектора, предлагати мјере за очување његове стабилности, јачање надзора над учесницима финансијског сектора и раног откривања ризика на финансијском тржишту и друго.

Радићемо на усвајању измјена Закона о инвестиционим фондовима, који ће обезбиједити предуслове за трансформацију затворених инвестиционих фондова и афирмисање индустрије инвестиционих фондова у складу са међународном праксом.

Додатно ћемо развијати сектор осигурања и израдити прописе за постепену либерализацију цијена у обавезним осигурањима у саобраћају и измијенити Закон о друштвима за осигурање, прописујући мјере за ефикаснији надзор слободног одређивања премије, те ускладити минимални ниво капиталних захтјева са директивама ЕУ. Развијаћемо и свијест о предностима осигурања имовине од природних непогода, и анализирати могућности подстицања тражње за овом врстом осигурања у Републици Српској.

У 2015. години дефинисаћемо Стратегију развоја Инвестиционо-развојне банке РС и Стратегију развоја Гарантног фонда РС како бисмо ове институције још јасније позиционирали као главне ослонце привредног развоја Републике Српске.

Реформа правосуђа и борба против криминала и корупције

Због незадовољства радом правосудних инситуција на нивоу БиХ, као и начина њиховог успостављања, те рада Високог судског и тужилачког савјета, а уважавајући чињеницу да је Уставом Републике Српске судска власт утврђена као заокружена цјелина чија је организација и надлежност регулисана законом, Република Српска  учествује у Структуралном дијалогу у области правосуђа на основу споразума постигнутог између највиших представника власти из Републике Српске и ЕУ.
Влада Републике Српске ће у оквиру Структуралног дијалога и у наредном периоду инсистирати на редефинисању мјеста и улоге Суда и Тужилаштва БиХ као и Високог судског и тужилачког савјета посебно водећи рачуна о уставном уређењу и надлежностима Републике Српске. У том смислу Република Српска ће инсистирати на реорганизацији избора тужилаца имајући у виду искуства земаља из окружења.

Република Српска је исказала јасно опредјељење за борбу против организованог криминала и корупције оснивањем Специјалног тужилаштва, Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције, Агенције за управљање одузетом имовином, те усвајањем Стратегије за борбу против корупције као и проведбеног Акционог плана. Тиме је Република Српска, у складу са поглављем 23 и 24 Споразума о стабилизацији и придруживању и потребе за јачањем институција које се баве борбом против корупције, унаприједила и заокружила законодавни и институционални оквир за борбу против организованог криминала и корупције.

У циљу успостављања и јачања владавине права у наредном периоду, борба против организованог криминала и корупције имаће примарну улогу, јачањем претпоставки за несметан рад тужилаштва и свих институција задужених за борбу против организованог криминала и корупције. Од надлежних институција захтијеваћемо ангажовање у пуном капацитету како би се ниво организованог криминала и корупције свели на што нижи ниво. Такође предузимаћемо и активности на превенцији наведених појава као и на подизињу свијести и едукације грађана о њиховој штетности.

Реформа образовања

Образовање има кључну улогу у развоју сваког друштва и зато ће имати посебно истакнуто мјесто у раду Владе Републике Српске. Треба га посматрати као цјелину, тако да само цјеловита реформа образовног система може донијети успјешне резултате. Међутим, за такву реформу није довољан само ангажман Владе, већ шире друштвене заједнице.

Када је ријеч о предшколском образовању, Влада Републике Српске ће наставити да обезбјеђује средства за укључивање што више дјеце у програм припреме пред полазак у школу, и стварати претпоставке да предшколско образовање буде истински дио цјеловитог образовног система.

Основно и средње образовање најзначајнији су период у развоју дјетета и младог човјека и основа су успјешне припреме за рад и даље школовање. Образовни процес мора одговорити захтјевима времена у којем живимо. Зато се морају осавременити циљеви образовања и васпитања, утврдити адекватни стандарди у образовању, и обезбиједити да стечено знање буде примјењиво. У овиру модернизације наставног процеса, Влада ће наставити да реализује пројекат увођења информатичке опреме у нашим школама.

Обезбиједићемо континуирану анализу Наставних програма у основним и средњим школама да би их прилагодили потребама савременог друштва и потребама будућих радника или студената, и у складу с тим обезбиједила адекватност броја предмета, обима градива, те изучаваних тема и области.

За успјешно високо образовање потребно је извршити читав низ интервенција у овој области, али и реформисати основно и средње образовање. Високо образовање мора пред студенте поставити циљеве у складу са савременим друштвеним кретањима, потребама тржишта и развоја друштва, а то подразумијева и редефинисану улогу професора, као и самог студија који ће студенте с једне стране припремити за успјешан рад, а с друге стране подстаћи их и да сами континуирано уче и усавршавају се.

Ове циљеве ћемо, између осталог, реализовати и доношењем новог Закона о високом образовању, који ће још више приближити наше високо образовање европском и вратити га на колосијек успјешних и провјерених вриједности. Закон ће унаприједити аутономију високошколских установа, али и повећати друштвену одговорност свих учесника у високом образовању, те ближе појаснити и унаприједити рјешења која се тичу тока студија и преноса ECTS бодова, руковођења високошколским установама и статуса академског особља, лиценцирања студијских програма, извођења докторских студија и избора у академска звања. Подстицаћемо и унапређење квалитета високог образовања, попут развоја критерија за рангирање високошколских установа у РС.

У циљу смањења стопе незапослености у РС биће неопходно, у области и средњег и високог образовања, креирати уписну политику у сарадњи са социјалним партнерима и пословном заједницом, односно према потребама тржишта рада.
 
Политике у области пензијског и инвалидског осигурања

Када је ријеч о области пензијског и инвалидског осигурања, стање се, након доношења новог закона, постепено побољшава, али и даље није задовољавајуће. Уочавају се позитивни трендови у структури пензија јер се повећава проценат корисника старосне, а смањењује проценат корисника инвалидске пензије, затим смањује број признатих права у једној години, нарочито број инвалидских пензија, и постепено се повећава ефективна старост корисника старосне пензије на дан остваривања права. Материјални положај пензионера се постепено побољшава, али недовољно. Иако су досадашње реформе имале позитивне ефекте у смислу успоравања раста броја корисника права, пензиони систем је и даље рањив јер најважнији индикатор система, тј. однос броја осигураника према броју корисника права и даље није на задовољавајућем нивоу, првенствено као посљедица демографских кретања, те сиве економије и рада на црно. Влада ће овом питању у наредном периоду посветити посебну пажњу. Позитиван ефекат се очекује и кроз растерећење привреде чиме ће се привредним субјектима олакшати пословање, а тиме редовније измирење ове обавезе. И у наредном периоду обезбиједиће се редовност ипслата пензије, а Влада ће радити на њиховом даљем повећању.

Политике у области борачко-инвалидске заштите

У области борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних жртава рата, Влада ће као и до сада обезбиједити редовност исплате личних и породичних инвалиднина, годишњег и мјесечног борачког додатка, те накнаде одликованом борцу, и у складу са расположивим средствима, обезбиједити раст основице за обрачун личних и породичних инвалиднина.

У циљу окончања Програма потпуног стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, према којем се стамбено збрињава 5.606 породица, до краја ове године Влада ће извршити исплату преосталих неповратних новчаних средстава, а у првој половини 2015. године завршити збрињавање кроз додјелу стамбених јединица. Након тога, Влада ће, у складу са финансијским могућностима, и на основу договора са овим категоријама, наставити активности на њиховом стамбеном збрињавању, што се односи на оне који нису били обухваћени овим Програмом, а испуњавају потребне услове.

Влада ће и даље пружати подршку запошљавању и само-запошљавању дјеце погинулих бораца, РВИ и демобилисаних бораца, а ове активности треба интензивирати и на нивоу локалних заједница. Наставиће се и пројекат бањске рехабилитације најтежих ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, те обезбиједити средства за здравствену заштиту борачких категорија.

Укратко, борачка популација и цивилне жртве рата, уживаће и даље пуну подршку Владе, кад је ријеч о законом предвиђеним давањима, стамбеном збрињавању или њиховим програмским активностима.

Влада ће, у сарадњи са Борачком организацијом и удружењима проистеклим из одбрамбено-отаџбинског рата, радити на изради програма за запошљавање борачких категорија. 

3. ФИСКАЛНА КОНСОЛИДАЦИЈА

Поштовани народни посланици,

Провођење фискалне конолидације је велики изазов који се налази пред овом Владом. Фискална консолидација је једна од кључних претпоставки за развој стабилне и одрживе економије. Да би се избјегла финансијска криза и осигурао ниво буџетског дефицита и јавног дуга у оквирима правила ЕУ потребно је обезбиједити избалансиран буџет.

Све земље у свијету су од почетка свјетске економске кризе проводиле различите облике фискалне консолидације, а већина њих је то чинила комбинацијом повећања пореза, те смањења расхода, укључујући и смањење плата, уз провођење структуралних реформи. Студија која је рађена на примјеру 13 земаља ЕУ показала је да је чак 11 од 13 земаља замрзло запошљавање у јавном сектору и ишло на смањивање броја запослених. Плате су смањене у 6, а замрзнуте у 11 земаља. Скоро све земље провеле су реформу јавног сектора. Чак 11 земаља извршило је повећање ПДВ-а и акциза, њих 9 извршило је повећање пореза на доходак, док је 5 земаља повећало порез на добит предузећа. Модели фискалне консолидације су веома слични у већини земаља, али резултати значајно варирају и у највећој мјери су зависили од успјеха у провођењу реформи у јавном сектору.

Република Српска је у претходном периоду проводила мјере фискалне консолидације комбинацијом структуралних реформи и смањењем потрошње. Али, нисмо користили једну од најчешће примјењиваних мјера, а то је повећање стопе ПДВ-а. Мјере фискалне консолидације у највећој мјери биће провођене смањењем јавних расхода, а у одређеној мјери и повећањем јавних прихода.

Унапређењем фискалне дисциплине уз смањење јавне потрошње појачаћемо контролу трошења јавних средстава, осварити додатне уштеде у потрошњи, и тако извршити бољу алокацију ресурса, усмјеравајући их у инвестициону потрошњу или подршку привредним активностима.

Унапређење фискалне дисциплине уз смањење јавне потрошње биће реализовано кроз сљедеће мјере:


1) Појачана контрола трошења јавних средстава
2) Нова политика задуживања
3) Смањење броја запослених у јавној управи
4) Унапређење процеса наплате свих јавних прихода
5) Програм сузбијања сиве економије.

Појачана контрола трошења јавних средстава

Усвајањем Закона о фискалној одговорности, те новим Законом о финансијском управљању и контроли у јавном сектору, појачаће се контрола трошења јавних средстава. На тај начин биће онемогућено стварање обавеза буџетских кориниска изнад нивоа средстава датих Буџетом, и уведена већа транспарентност и одговорност у трошењу јавних средстава, у циљу додатног фискалног јачања укупног буџетског система Републике Српске.

Поред тога, у процес реформе управљања јавним финансијама увођењем програмског буџетирања у наредном средњорочном периоду створиће се претпоставке за додатне уштеде.

Наставиће се и обуке са буџетским корисницима уз техничку подршку пројектног тима ЕУ у циљу јаснијег повезивања буџетских програма и стратешких докумената министарстава, како би се јавним средствима реализовали циљеви са  мјерљивим резултатима, те јасније препознала одговорност за извршавање или неизвршавање постављених циљева, као и одговорност о утрошеним јавним средствима.

Нова политика задуживања

Новом политиком задуживања јасно ћемо дефинисати приоритетне области које ће моћи да буду финансиране из кредитних средстава, односно задужењем Републике. Кључни критериј код одређивања приоритетних области биће утицај наведене инвестиције на привредни раст Републике Српске, те додатно запошљавање. На тај начин, могуће је и одустајање од неких пројеката за које се процијени да нам у овом моменту не доносе ефекте које смо првобитно очекивали или да нису довољно профитабилни.

Смањење броја запослених у јавној управи

Број запослених у јавном сектору, укључујући и јединице локалне самоуправе, је превелик у односу на величину Републике Српске и финансијски капацитет њене привреде, која треба да плаћа ту управу.

У циљу успостављања мање скупе, а ефикасне и продуктивне укупне јавне управе, тражићемо од свих институција јавног сектора да изврше оптимизацију броја запослених. На тај начин, кроз остварене уштеде, смањићемо потребна издвајања за плате запослених, смањити потенцијална задужења, створити простор за награђивање најбољих радника, мотивисати запослене за продуктивнији рад, а уједно и ослободити средства која могу бити искоришћена за додатне инвестиције или за подршку привреди.  Влада ће у најскорије вријеме дефинисати мјере за рационализацију јавне управе, укључујући и замрзавање запошљавања, ограничавање фонда плата, смањење броја запослених неувођењем нових радника након пензионисања оних који су за то испунили услове и сл.

Унапређење процеса наплате свих јавних прихода

Кроз провођење Закона о пореском поступку Републике Српске  посебна пажња надлежног органа биће посвећена активностима редовне и принудне наплате свих јавних прихода јер провођење принудне наплате није на потребном нивоу, као и активностима индиректног начина утврђивања пореских основица и „везаних контрола“, што је до сада недовољно експлоатисано, а може бити значајна полуга у пуњењу буџета и ванбуџетских фондова, као и сузбијању нелегалних активности у Републици.

Имјенама Закона о пореском поступку обавезаћемо Пореску управу да поред контроле уплате пореза и доприноса, контролише и начин обрачуна истих, како се не би дешавало да се порези и доприноси уплаћују само на најнижу плату.

Када је у питању додатно пуњење буџета, Влади остаје могућност да измјеном законских рјешења којима се уређује област концесија, односно висина концесионих накнада, барем у области необновљивих ресурса, обезбиједи додатна буџетска средства.

Нашу пореску политику у дијелу опорезивања добити привредних субјеката карактерише изразито ниска пореска стопа од 10%, али је у 2015. години неопходно имијенити одредбе закона којима су регулисана област повезаних лица, односно трансферне цијене, признавање резерви за лоше кредитне пласмане код банака, прецизније дефинисање опорезивања страних лица порезом по одбитку, прецизније дефинисање признавања расхода или умањења прихода у пореском билансу у односу на признате расходе у сврху финансијског извјештавања, те признавање курсних разлика у пореском билансу.

Програм сузбијања сиве економије

Борба против „сиве економије“ биће један од приоритета у раду Владе. Донијећемо Програм за сузбијање сиве економије како би се утицало на смањење учешћа неформалне економије у укупном бруто домаћем производу, и допринијело бољем пуњењу буџета и ванбуџетских фондова, те смањењу нелојалне конкуренције и неједнаких услова пословања. На тај начин, предузећемо и све активне мјере у циљу спрјечавања рада на црно.

У циљу ефикаснијег рада Инспектората Републике Српске донијећемо нови Закон о инспекцијама, а по потреби измјенити и друге законе којима ће се створити услови да контрола инспектора буде ефикасна.

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Европски пут остаје опредјељење и нове Владе Републике Српске и она ће наставити да јача своје институционалне и кадровске капацитете за провођење европских обавеза, и да постепено усклађује своје законодавство са прописима Европске уније. Република Српска ће наставити да буде лидер у овом процесу у оквиру БиХ, али и да заговара једнак ангажман осталих партнера како би збирни резултат био адекватан, јер ће га Европска унија збирно и оцјењивати. Да подсјетим, све што је у овом процесу захтијевано, а било је у складу са уставним надлежностима, Република Српска је то извршила прва, брже и боље од осталих нивоа власти у БиХ.

Укратко, Влада ће, као и до сада, тежити успостављању механизма координације између свих нивоа власти у БиХ, како би се обезбиједило њихово организовано, избалансирано и координисано кретање ка Европској унији, али и обезбиједила средства из фондова ЕУ. Заговарамо концепт координације у којем ће сваки ниво власти располагати својим уставним капацитетом и у складу с тим извршавати европске обавезе, умјесто да се у том процесу одриче својих уставних надлежности.
 
Што се тиче предмета Сејдић-Финци против БиХ, одлука Суда у Стразбуру је утврдила и колики треба да буде обим измјене Устава БиХ јер она тражи једино елиминацију дискриминације у погледу кандидовања за члана Предсједништва БиХ и представљања „осталих“ у Дому народа БиХ, али не задире и не тражи промјену надлежности, нити предвиђа успостављање мањина као четвртог конститутивног народа.  У складу с тим, политички субјекти из РС давно су усагласили формулу за рјешење овог питања и она ће бити обавезујућа за Владу.

Укратко, по питању механизма координације и провођења судске одлуке Сејдић-Финци, Влада ће поштовати донесене закључке Народна скупштина Републике Српске. Желим да подсјетим да је то обавеза и свих представника из Републике Српске у заједничким органима БиХ.
   
Регионална и међурегионална сарадња и добросусједски односи биће приоритет и нове Владе, и то не само зато што се то захтијева од свих држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, већ зато што је то потреба и интерес Републике Српске.

 Наставићемо да његујемо добре односе са европским и неевропским регијама, као и са нашим окружењем. Сарадња са Србијом остаје од највећег значаја – институцонална, привредна, секторска, као и кориштење свих могућности које нам пружа Споразум о специјалним и паралелним везама између Републике Србије и Републике Српске. Влада Републике Српске ће са Владом Србије наставити да ради на пројекту заједничког приступа дијаспори али и на свим другим започетим пројектима као што је и Програм развоја Подриња, у оквиру којег је отпочела реализуја појединачних инфраструктурних, туристичких, пољопривредних и других пројекти.

Бићемо отоврени према свијету и настојати да још активније промовишемо наше ставове и нашу инвестициону понуду, укључујући и ону у области туризма чиме би се допринијело   повећању привредних активности у Републици Српској кроз отварање нових радних мјеста и стварање конкурентнијег тржишта, али и афирмацији саме Републике.

Такође, у циљу подстицања привредне активности, комерцијализације знања и новог запошљавања наставићемо тренд повећаног издвајања за истраживање и развој у складу са циљевима постављеним у Стратегији научног и технолошког развоја. Интензивираћемо активности на успостављању иновационог система који треба да интегрише пословни сектор, научно-истраживачки сектор, иноваторе и јавни сектор у ефикасну цјелину.

Нову Владу чека и усвајање Приједлога Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године, чиме се стварају претпоставке за ефикаснију реализацију низа инфраструктурних пројеката, искориштавања нових енергетских потенцијала и ресурса, што такође може подстаћи привредне и инвестиционе активности.  

Даме и господо,

Очување уставне позиције Републике Српске и њених надлежности, стабилност, одговорност и функционалност њених институција, унапређење демократског амбијента, и паралелно с тим јачање економије и стварање услова за већи ниво запослености биће оквир за дјеловање Владе. 

Дакле, наш циљ је јака Република Српска са модерним и стабилним институцијама, одрживом економијом у којој ће бити више посла. Али наш циљ је и бројнија заједница – Република са више становника. У складу с тим, Влада ће популациону политику и демографске проблеме поставити на ниво од стратешког националног значаја. Ако будемо чекали идеално вријеме или идеалне околности за рјешавање негативних деморафских тенденција у РС, морамо знати да таква времена и такве околности не постоје, већ да је свако вријеме право вријеме да се на том плану дјелује проактивно.

Влада ће ојачати и институционализовати постојећи Савјет за популациону политику, и у сарадњи с њим дефинисати, проводити и подстицати потребне политике и мјере како на нивоу Републике, тако и на нивоу локалних заједница.

Однос према породици, према материнству, статусу и правима мајки са више дјеце  и све друго што је важно за демографско обнављање и циљану популациону политику мора имати далеко важније мјесто у наредном периоду.

Системска подршка је кључна, и она, наравно, уз опште побољшање економских прилика у друштву, а што се одражава и на материјално-финансијско стање породице, мора садржавати и одређене циљане мјере које ће бити подржане буџетским средствима.
Једна од таквих мјера биће и већи број бесплатних покушаја вантјелесне оплодње у односу на садашња два. Користим прилику да то најавим као једну од одлука нове Владе, као вид помоћи паровима да дођу до жељеног потомства. Захваљујући досадашњој подршци од два бесплатана покушаја, у претходних пар година у Републици Српској је рођено 420 беба. Поред 420 срећних породица, то значи и више васпитних група у нашим вртићима и више одјељења у нашим школама, а вртићи и школе су прва мјеста на којима се сагледава снага друштва и одакле се планирају активности које су релевантне за развој једне друштвене заједнице.   .  

Јасно је да су интервенције потребне у бројним областима, било да је ријеч о великим захватима и болним реформама, или оним мање проблематичним. Јасно је и да ће то бити задатак нове Владе. Програм рада који данас представљам садржи и стратешка опредјељења и веома конкретне мјере које ћемо проводити у наредном периоду  

Уважени народни посланици,

Дозволите да на крају излагања предложим чланове свог кабинета и затражим подршку за састав будуће Владе:

1. Министарство финансија - др Зоран Тегелтија
 
Рођен је 1961. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и Гимназију, а потом Економски факултет у Сарајеву.  Магистарске студије је завршио 2006. године, а звање доктора економских наука стекао 2008.године.
Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода БиХ, Републичкој управи јавних прихода Републике Српске, те Републичкој управи царина Републике Српске. Од 2000. до 2002. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Српске, а од 2004. године начелник општине Мркоњић Град. Министар финансија у Влади Републике Српске је од 2010. године. Од 2009. године је доцент на Универзитету за Пословни инжењеринг и менаџмент у Бањој Луци – област финансија, на предметима Јавне финансије и Монетарна економија.
Ожењен је и отац двоје дјеце.
Национална припадност: Србин.

2. Министарство унутрашњих послова – мр Драган Лукач

Рођен је 1968. године у Крњеуши, општина Б. Петровац, гдје је завршио основну школу, а средњу техничку школу у Бихаћу. У Бања Луци је завршио Вишу школу унутрашњих послова, затим и Високу школу унутрашњих послова, као и постдипломске студије и стекао звање магистра државно-правних наука.
Током 25 година радног искуства обављао је послове у СУП СРБиХ, ЦСБ Сарајево и ЦСБ Бихаћ, а од 1992. године у МУП РС све до 2005. године, када прелази у Градску управу Бања Лука гдје  обавља послове начелника Одјељења комуналне полиције.
 У МУП РС је радио на различитим захтјевним пословима, од полицајца до различитих руководних позиција. У току рата је командовао Специјалним јединицама полиције, више пута је рањаван у ратним дејствима, одликован је Орденом Милоша Обилића за храброст и Орденом Карађорђеве звијезде за успјешно командовање јединицама, и произведен у чин Пуковника полиције.
 Ожењен је и отац четворо дјеце.
Национална припадност: Србин.

3. Министарство просвјете и културе – др Дaне Малешевић

Рођен је 1952. године, у мјесту Чивчије, општина Прњавор. Након завршених основних студија, на којима стиче звање професора политехничког васпитања и образовања, одбранио је, 2011. године, докторску тезу која се односи на квалитет средњег стручног образовања.
Радио је као професор, а потом и директор Техничке школе у Градишци, савјетник у Министарству просвјете и културе, а тренутно  обавља функцију начелника Одјељења за друштвене дјелатности општине Градишка.
Као истакнути стручњак у области просвјете био је укључен, између осталог, у  израду номенклатуре занимања за средње стручно образовање, за институционални развој стручног образовања те развој наставних планова и програма за основну школу  и средње стручне школе у Републици Српској. Био је ангажован и у изради  бројних пројеката који се односе првенствено на стратегију средњег стручног образовања и његову реформу
Национална припадност: – Србин

4. Министарство рада и борачко - инвалидске заштите – Миленко Савановић

Рођен је  1955. године у Подрашници, општина Мркоњић Град, гдје је завршио основну школу. Средњу школу, Машински факултет и магистарске студије завршио је у Бањалуци.
У периоду од 1979 до 2000. године обављао је више руководећих позиција у Фабрици вијака у Мркоњић Граду, а од 2000. до 2004. године био је замјеник начелника општине Мркоњић Град. Од 2005. године ради у ЗП „Хидроелектране на Врбасу“ а.д. Мркоњић Град гдје обавља послове савјетника директора за техничка питања. У претходном четверогодишњем мандату био је предсједник синдикалне организације у предузећу „Хидроелектране на Врбасу“ и члан Главног одбора Синдиката електропривреде и енергетике РС. Биран је за одборника у Скупштини општине Мркоњић Град у више мандата. Учесник отаџбинског рата у периоду од 1992. до 1995. године. Борац је прве категорије и ратни војни инвалид седме категорије.
Ожењен је и отац је двије кћерке.
По националности је Србин.

4. Министарство индустрије, енергетике и рударства - Петар  Ђокић

Рођен 1961. год. у Брчком, гдје је завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова завршио је у Сарајеву, а Економски факултет у Београду.
Радио је у органима унутрашњих послова у Брчком и био је директор приватног трговачког предузећа Интермаркет из Брчког. Обављао је и дужност повјереника за избјегла и расељена лица у Брчком, те дужност инспектора у Комесаријату за избјеглице Републике Српске. У више мандата је биран за одборника Скупштине општине Брчко, као и народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, гдје је два пута биран за њеног предсједника, а у више сазива Народне скупштине обављао је и дужност предсједника Одбора за одбрану и безбједност.
Дужност министра рада и борачко инвалидске заштите у Влади Републике Стпске обаља од 2010.године.
Живи у Брчком и отац је једног дјетета.
Национална припадност: Србин

6. Министарство правде – Антон Касиповић

Рођен је 1956. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну и средњу школу, и дипломирао на Правном факултету.
Био је дугогодишњи новинар а потом и директор и главни и одговорни уредник дневног листа „Глас Српске“ у Бањој Луци. У богатој новинарској каријери радио је, између осталог, као дописник Радио-телевизије Сарајево, уредник у дневном листу „Независне новине“ те директор Маркетинга Јавног РТВ сервиса БиХ. Био је такође члан Управног одбора Радио телевизије Републике Српске.
Од 2006. до 2013. године обављао је функцију министра просвјете и културе у Влади Републике Српске.
Ожењен је, отац једног дјетета.
Национална припадност: Хрват

7. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – проф. др Стево Мирјанић

Рођен је 1945. године у Романовцима код Градишке. Пољопривредни факултет у Сарајеву завршио је 1971. године. Магистрирао је 1978. године, а докторирао 1984. године.
Био је члан Владе БиХ и министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду, затим генерални директор Комбината АИПК – Бања Лука, те члан Савезне Владе СФРЈ (СИВ) као министар без портфеља, те савезни министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду СФРЈ. Био је и предсједник Савјета за аграрну политику Савезне Владе СФРЈ, те директор у Пољопривредној банци Aгробанке у Београду. Од 2013. године у Влади Републике Српске обавља дужност министра пољопривреде, водопривреде и шумарства.  Професор Мирјанић је сенатор Републике Српске и редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци.
Национална припадност: Србин.

8. Министарство здравља и социјалне заштите – др Драган Богданић

Рођен је 1965. године у Теслићу, гдје је завршио основну и средњу медицинску школу. Медицински факултет и специјализацију из интерне медицине завршио је у Бањалуци, а субспецијализацију из кардиологије у Београду.
Као љекар радио је у Дому здравља Теслић и у Здравствено-туристичком центру Бања Врућица, а од 2003. као помоћник директора за здравство и члан Управног одбора ове бање. Од 2007. године био је предсједник Управног одбора Бање Врућице, а од 2010. генерални директор Здравственог центра Бања Врућица. Дужност министра здравља и социјалне заштете у Влади Републике Српске обавља од септембра 2013. године.
Ожењен је и отац једног сина.
Национална припадност: Србин.

9. Министарство науке и технологије – проф. др Јасмин Комић

Рођен је 1956. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Математичку гимназију. Дипломирао и  докторирао је на Економском факултету у Бањој Луци, гдје је изабран у звање редовног професора.
Био је на стручном усавршавању у Јапану, Шпанији и Данској.
Од 2004. године до именовања у састав Владе Републике Српске, обављао је функцију замјеника градоначелника Града Бања Лука. Од 2010. у Влади Републике Српске обавља дужност министра науке и технологије и поптредсједника Владе.

Ожењен је и отац двоје дјеце.
Национална припадност: Бошњак

10.  Министарство управе и локалне самоуправе – Лејла Решић
Рођена је 1981. године, у Приједору, гдје и данас живи.
Дипломирала је журналистику на Факултету политичких наука у Сарајеву, гдје је тренутно и магистрант на катедри за политологију.
Као новинар и уредник радила је 10 година, најдуже на Радио–телевизији Републике Српске.
Од 2010. године обавља функцију министра управе и локалне самоуправе РС.
Није удата.
Национална припадност: Бошњакиња.

11. Министарство трговине и туризма – Предраг Глухаковић

Рођен је 1954 године у Бијелој код Брчког гдје је завршио основну школу. Средњу техничку школу завршио је у Брчком, а Економски факултет у Новом Саду, гдје је и магистрирао економију. У времену прије сукоба у БиХ радио је у системима УНИС и СОКО.
Од 2001. до 2006. године радио је у Влади Дистрикта Брчко на руководећем мјесту у Одјељењу за комуналне послове. У мандату Владе Републике Српске од 2006. до 2010. обављао је функцију министра трговине и туризма, а у периоду од 2010. до 2014. изабран је на дужност потпредсједника Народне скупштине Републике Српске. 
Ожењен је и отац двоје дјеце.
По националности је Хрват.

12. Министарство продице, омладине и спорта – Јасмина Давидовић

Рођена је 1952. године у Подлуговима, општина Илијаш, гдје је завршила основну школу. Гимназију је завршила у Илијашу, а Медицински факултет у Сарајеву, као и специјализацију из гинекологије и акушерства.
1980. је запослена као љекар у Дому здравља Фоча, а од 1982. до 1992. на Гинекологији болнице Фоча, У ратном периоду је радила као љекар у Хитној служби Дома здравља Фоча гдје је наставила да ради  све до 2005.године, када стиче звање љекара породичне медицине. Данас води најбројни тим у Дому здравља Фоча са 2200 регистрованих пацијената. Поред специјализације др Давидовић има и бројне сертификате из области превентивне медицине и управљања промјенама у здравству.
Мајка је три кћерке.
По националности је Бошњакиња.

13. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију – Сребренка Голић

Рођена је 1958. године у Бањој Луци, гдје је завршила основну школу, Гимназију и Правни факултет. Радила је у Скупштини општине Челинац, предузећу „Шипад – Комерц“ Сарајево, у предузећу „Крајинапромет“ Бања Лука, затим као шеф Кабинета и савјетник предсједника Владе Републике Српске.
Била је и директор Јавне установе „Службени гласник Републике Српске“. Од 2010. године обавља дужност министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију у Влади Републике Српске.
Удата је и мајка једног дјетета.
Национална припадност: Бошњакиња.


14. Министарство саобраћаја и веза - Неђо Трнинић

Рођен је 1956. године у Рамићима, у општини Кључ. Машински факултет је завршио у Бањалуци. Радио је као професор у Средњошколском центру у Кључу, те имао руководеће позиције у привреди – као управник производње у Фабрици масивног намјештаја ''Превија'' у Кључу, технички руководилац електромашинског одржавања у Руднику олова и цинка ''Сасе'' Сребреница, а потом и технички директор у Фабрици за прераду лаких, обојених и племенитих метала ''11. март'' у Сребреници. Од 2000. године је генерални директор Фабрике за поцинчавање д.о.о. Сребреница.
Био је одборник у Скупштини општине Братунац а од 2010. до 2014. године и посланик у Народној скупштини РС.
Живи у Братунцу, ожењен је и отац два сина.
Национална припадност: Србин.

15.Министарство за економске односе и регионалну сарадњу
    Златан  Клокић

Рођен је 1983. у Прњавору, гдје је завршио основну и средњу школу, а потом Електротехнички факултет у Бањалуци, на одсјеку за електроенергетске и индустријске системе.

Од децембра 2009. запослен у ЗП “Електрокрајина” а.д. Бања Лука РЈ “Електродистрибуција” Прњавор гдје је обављао послове руководиоца радне јединице.
Ожењен, отац једног дјетета.
Национална припадност: Бoшњак

16. Министарство за избјеглице и расељена лица – Давор Чордаш

Рођен је 1959. године у Славонском Броду. Основну школу је завршио у Броду, Гимназију у Славонском Броду, а Природно-математички факултет у Сарајеву.
Радио је као средњошколски професор у Маглају, асистент на Пољопривредном и Природно¬-математичком факултету у Сарајеву, посланик у Парламенту Федерације БиХ, замјеник министра социјалне политике и избјеглица у Влади Федерације БиХ, те савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ.
Од 2006. до 2010. године био је потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа. Од 2010. обавља дужност министра за избјеглице и расељена лица у Влади Републике Српске.
Ожењен је и отац шесторо дјеце.
Национална припадност: Хрват.



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.