Влада Републике Српске утврдила је данас, на 59. редовној сједници, одржаној у Бањој Луци, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству у Републици Српској.
Циљ доношења овог закона је отклањање административно‐техничких баријера и стварање повољнијег пословног амбијента у привлачењу страних и домаћих инвеститора у реализацији капиталних пројеката за задовољење јавних потреба. Овим законом, као новина, проширен је круг лица која могу бити приватни партнери, тако што је прописано да у поступку избора приватног партнера могу учествовати домаћа и страна, физичка и правна лица. Предлагањем оваквих рјешења превазиђена су ограничења која су била прописана Законом који је на снази.
Јавно‐приватно партнерство се може реализовати у свим областима у којима јавни партнер пружа услуге или су у оквиру надлежности јавног партнера.
Важна измјена се односи на право јединица локалне самоуправе да одлучују о пројектима јавно-приватног партнерства, односно да дају сагласност на приједлог пројекта и закључивање уговора, ако је јавни партнер јединица локалне самоуправе. Такође, битно је нагласити да је поједностављен и убрзан поступак одобравања пројекта и смањен број фаза потребних за реализацију пројекта путем јавно-приватног партнерства. Овим измјенама Закона, процедура реализације пројеката моделом јавно‐приватног партнерства би се поједноставила, првенствено кроз процедуре одобравања пројеката и закључивања уговора.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Републике Српске.
Предложененим измјенама и допунама побољшава се процесни положај оштећеног у кривичном поступку ради ефикасније заштите његових права, а то укључује и право да преузме кривично гоњење ако тужилац одустане од оптужнице након њеног потврђивања.
Измијењене су процесне одредбе, које су у функцији вишег нивоа заштите права осумњичених, односно оптужених лица и права оштећених.
Смањена је функционална надлежност судије појединца, пренесена надлежност за подношење захтјева за заштиту законитости са окружног на републичког тужиоца, скраћена дужина трајања притвора у истрази, осигуран додатни степен заштите интереса дјетета као непосредно оштећеног/жртве, кривичног дјела и оштећеног у сексуалним деликтима кроз начин испитивања.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске.
Измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске било је неопходно приступити из разлога што је Одлуком Уставног суда Републике Српске, број У-69/17 („Службени гласник РС“, бр.: 104/18), неуставним проглашене одредбе члана 2. став 2. и члана 56. тачка 2) Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник РС“, број 64/17), као и ступања на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици („Службени гласник РС“, бр.:84/19).
Предложеним нацртом закона врши се прецизирање начела законитости, замјена казне дуготрајног затвора казном доживотног затвора, увођење института изузетности краткотрајне казне затвора која супституише институт правоснажно изречене казне затвора до шест мјесеци.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о плану расподјеле средстава за спровођење Програма за дјецу у години пред полазак у школу.
Влада је задужила Министарство просвјете и културе и Министарство финансија да обезбиједе средства за спровођење предшколског програма припреме за дјецу у години пред полазак у школу у укупном износу од 404,611.00 КМ.
Програм ће се реализовати од 2. марта до 29. маја ове године у 40 предшколских установа, и то у 37 јавних и три приватне предшколске установе, те у 78 основних школа. Поред тога, у програм ће бити укључено двоје дјеце предшколског узраста која се налазе на болничком лијечењу у Бањој Луци, а програм ће бити организован и у Родитељској кући за дјецу која бораве у овој установи. У овај тромјесечни предшколски програм биће укључено 4.279 или 45 одсто дјеце од укупног броја дјеце која у септембру треба да крену у први разред.
Програм за дјецу у години пред полазак у школу представља подршку дјетету у погледу физичког здравља и физичке зрелости, когнитивног развоја, социјалне зрелости и емоционалне стабилности, кроз пружање основних знања која ће се надограђивати у школи, стицање радних навика, развијање љубави према учењу, оспособљавање за самосталан и креативан рад, развијање осјећаја одговорности, међусобне толеранције и учење правила понашања у групи. Овај програм представља значајан допринос стварању повољнијих услова за велики број дјеце којима је ускраћено стимулативно и повољно окружење за развој и учење и да, као посебна мјера, поред тога што подстиче квалитетан развој дјетета и што олакшава почетак обавезног школовања, пружа родитељима подршку у њиховој родитељској улози. Програм за дјецу у години пред полазак у школу је посебно значајан у руралним, мање приступачним срединама, али и у урбаним срединама које немају предшколску установу.
Од 2011. године Програмом за дјецу у години пред полазак у школу обухваћено је 37.629 дјеце у 1.628 васпитних група.
Влада Републике Српске усвојила је „Информацију о обавезама које за БиХ и Републику Српску проистичу из процеса придруживања Европској унији са прегледом мјера и активности реализованих током 2019. године, те о оствареним резултатима у приближавању прописа Републике Српске прописима Европске уније“.
Циљ ове информације је пружање Влади и Народној скупштини Републике Српске свеобухватног прегледа остварених резултата, али и наступајућих обавеза у свим сегментима процеса придруживања БиХ ЕУ, почевши од политике интегрисања, односно провођења непосредних обавеза из ССП-а, те других релевантних докумената, преко усклађивања законодавства Републике Српске са правном тековином ЕУ и праксом и стандардима Савјета Европе, до процеса спровођења пројеката финансираних из средстава помоћи ЕУ у оквиру 1. и 2. компоненте и других донаторских средстава која су на располагању БиХ и Републици Српској, те спроведеним припремама за спровођење програма претприступне помоћи у периоду 2021–2027. године (ИПА 3) и одржаним обукама и едукацијама у области европских интеграција.
У информацији је дат приказ активности које су се спроводиле у дијелу израде и техничке финализације одговора на додатна питања из Упитника Европске комисије за израду Мишљења о захтјеву за чланство БиХ у ЕУ.
Информација садржи и преглед реализованих активности и оцјену Европске комисије по питању обезбјеђења неопходних стандарда у контексту очувања безвизног режима за држављане БиХ у шенгенском простору током 2019. године; преглед статусa резолуцијa Европског парламента из 2019. године које су се односиле на БиХ; податке о усклађивању законодавства Републике Српске са правном тековином ЕУ; преглед активности које су спроведене у области реализације фондова ЕУ; информације о процесу језичке, стручне и правне редактуре прописа Републике Српске за потребе процеса европских интеграција и преглед реализације обука у области европских интеграција у 2019. години.
Влада Републике Српске на данашњој сједници усвојила је и Извјештај о реализацији Програма рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица за 2019. годину.
Од укупно планираних намјенских средстава Републичком секретаријату за расељена лица и миграције је дозначено 5.741.535,10 КМ, а реализовано је кроз извршење Програма 5.671.249,81 КМ или 98,78%.
Средства су утрошена за сљедеће намјене: здравствено осигурање избјеглица, расељених лица и повратника, обезбјеђење свих видова алтернативног смјештаја расељених лица и избјеглица; обнову и реконструкцију стамбених јединица и неопходне комуналне инфраструктуре; обезбјеђење реинтеграције повратника и интеграцију расељених лица кроз стимулисање одрживог повратка; обнову културних и вјерских објеката у сврху повратка у Републику Српску и Федерацију БиХ; провођење мјера миграционе политике и подршке за реадмисирана лица; удруживање средстава за заједничке пројекте који се финансирају из Фонда за повратак БиХ и помоћ удружењима која се баве проблемима расељних лица, избјеглица и повратника.
Такође, Влада Републике Српске усвојила је и Програм рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица за 2020. годину.
Овим програмом врши се операционализација средстава одобрених у Буџету Републике Српске у укупном износу од 8.635.300,00 КМ од чега 6.417.000,00 КМ намјенских средстава са циљем свеобухватног рјешавања проблема који проистичу из расељености избјеглица, расељених лица и повратника и остваривања њихових права.
Значајно је напоменути да је овим Програмом значајније подржан повратак Срба у Федерацију БиХ у односу на ранији период.
Влада Републике Српске донијела је Одлука о оснивању регионалних мониторинг тимова за борбу против трговине људима у Републици Српској.
Овом Одлуком оснивају се регионални мониторинг тимови за борбу против трговине људима Бања Лука, Приједор, Добој, Бијељина, Источно Сарајево и Требиње, те се уређује њихова организација, састав, надлежности и друга питања од значаја за рад регионалних мониторинг тимова.
Тимови су координирајуће структуре основане у циљу унапређења функционалних веза између јавних тужилаштава, полиције, инспекције рада, установа социјалне заштите и других надлежних органа у Републици Српској које учествују у спровођењу активности на сузбијању и спречавању трговине људима. Tимови су отворени за учешће других овлаштених субјеката укључених у превенцију и сузбијање трговине људима у овим регијама, а у циљу ефикаснијег супротстављања трговини људима. Такође, регионални мониторинг тимови међусобно сарађују у спровођењу активности на сузбијању и спречавању трговине људима.
Задаци регионалних мониторинг тимова су: прикупљати и анализирати информације о трендовима трговине људима на својим подручјима и вршење анализе и процјене адекватности правног оквира, институционалног оквира, стратешког оквира, људских и других капацитета за адекватан одговор на трговину људима и предлагање мјера за унапређење; унаприједити поступање и сарадњу тужилаца и полицијских службеника у откривању кривичних дјела трговине људима, размјена информација и сарадња са другим институцијама надлежним са сузбијање трговине људима и пружање помоћи жртвама трговине људима; спроводити превентивне активности у супротстављању трговини људима; спроводити кампање у циљу подизања свијести грађана о трговини људима, њеним облицима, узроцима и ризицима; развијање капацитета институција укључених у супротстављање трговини људима, нарочито у поступцима идентификације и упућивања жртава; обезбједити одрживе програме и процедуре за проактивну заштиту жртава и свједока жртава и пружање помоћи жртвама свих облика трговине људима, а нарочито рањивих група; смањење ризика за виктимизацију и ревиктимизацију жртава и свједока жртава; планирати и предузимати координисане активности у креирању индивидуалних програма рехабилитације, реинтеграције, и ресоцијализације идентификованих жртава трговине људима и свједока жртава и њихово спровођење и реализација активности предвиђених стратешким документима у овој области у Републици Српској.