Sign In

Одржана 7. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​​​​Влада Републике Српске донијела је данас, на 7. сједници, у Бањалуци, Рјешење о именовању Независне међународне Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду од 1991-1995. године.

С циљем објективног и непристрасног начина утврђивања страдања Срба у Сарајеву, а због неиспуњења налога Дома за људска права БиХ од стране Владе Федерације БиХ, за чланове Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. године, именују се:

1) Рафаел Израели, предсједник Комисије,

2) Волтер Маношек, члан,

3) Лавренс Арманд Френч, члан,

4) Дарко Танасковић, члан,

5) Ђузепе Закарија, члан,

6) Виктор Безрученко, члан и

7) Патрик Барио,члан.

Задатак комисије је да испита и сачини извјештај о страдању Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. године. Начин рада и одлучивања утврђује се пословником којег доноси Комисија.​

Влада Републике Српске донијела је Рјешење о именовању Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

С циљем цјеловитог и истинитог сагледавања догађаја у Сребреници и сребреничкој регији у периоду од 1992-1995. године, а због јачања повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначног помирења и суживота садашњих и будућих генерација, за чланове Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, именују се:

1) Гидеон Грајф, предсједник Комисије,

2) Аденреле Шинаба, члан,

3) Јуки Оса, члан,

4) Роџер Бајард, члан,

5) Зенг Ји, члан,

6) Ђузепе Закарија, члан,

7) Маркус Голдбах, члан,

8) Лавренс Арманд Френч, члан,

9) Марија Ђурић, члан.

Задатак комисије је да на објективан и непристрасан начин утврди страдања свих народа на подручју сребреничке регије у периоду од 1992-1995. године.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о спољнотрговинском промету Републике Српске за период јануар-децембар 2018. године.

Република Српска је у 2018. години остварила веома позитивне показатеље спољнотрговинске размјене, нарочито када је извоз и покривеност увоза извозом у питању, који су највећи у посматраних 12 година.

Од показатеља који имају позитивна кретања из претходне године, можемо издвојити рекордну покривеност увоза извозом, која је износила 71,72%, рекордан извоз, који је износио преко 3,5 милијарди КМ и даљи раст обима спољнотрговинског промета, који је први пут близу 9 милијарди КМ.

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске у 2018. години износио је 8.957.813 хиљада КМ и за 7,48% је већи него у 2017. години. Оваква праћења представљају важан извор података за економске анализе и пројекције економског развоја и раста. Република Српска има највећи обим спољнотрговинске размјене са земљама Европске уније, које у укупном спољнотрговинском промету  учествују са 60,10% и државе ЦЕФТА-е које учествују са 19,07%.

Република Српска је у 2018. години у односу на 2017. годину остварила:

• Повећање спољнотрговинског промета за 7,48%,

• Повећање увоза за 7,39 %

• Повећање извоза за 7,60%

• Повећање покривености увоза извозом за 0,14 % и износила је 71,72%.

Република Српска је у 2018. години у односу на 2017. годину, са државама потписницама ЦЕФТА-е, остварила:

• Повећање укупног спољнотрговинског промета у износу од  7,70%,

• Повећање укупног увоза у износу од 4,15% ,

• Повећање  укупног извоза у износу од 12,88% ,

• Повећање покривености увоза извозом за 5,74 % и износила је 74,32 % ,

• Смањење дефицита спољнотрговинске размјене за 44.057.000,00 КМ и износио је 251.635.000,00 КМ.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске од држава ЦЕФТА-е су: Србија (79,63%) и Црна Гора (11,27%), што укупно чини 90,90% укупне спољнотрговинске размјене са земљама  ЦЕФТА-е. 

Укупан спољнотрговински промет Републике Српске са државама Европске уније у 2018. години у односу на 2017. годину већи је за 8,32%, а извоз је повећан за 8,43%.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске од држава ЕУ су: Италија, Њемачка, Хрватска, Словенија, Аустрија  и Мађарска.

У 2018. години Република Српска остварила је суфицит са сљедећим државама ЕУ: Хрватска, Словенија, Аустрија, Словачка, Велика Британија и Холандија.

Главни спољнотрговински партнери Републике Српске, од држава изван ЕУ и ЦЕФТА-е, су: Русија, Кина, Иран, Турска и Швајцарска. 

Министарство трговине и туризма, у складу са својим овлашћењима, проводи активности на промоцији домаћих производа, чиме се позитивно утиче на кретање параметара спољнотрговинске размјене.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о спровођењу активности у вези са пружањем бесплатне стручне правне помоћи избјеглицама и расељеним лицима која полажу право на имовину на територији Федерације БиХ у току 2018. године.

Влада је дала сагласност за закључивање Протокола о сарадњи између Републичког секретаријата за расељена лица и миграције и Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове за 2019. годину, којим ће бити регулисано пружање стручне помоћи избјеглим и расељеним лицима у поступку успоставе или замјене земљишне књиге на територији Федерације БиХ.

Влада Републике Српске, путем Републичког секретаријата за расељена лица и миграције и Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, наставља са пружањем бесплатне стручне правне помоћи у канцеларијама подручних јединица Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове у 2019. години.

Задужује се Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове да обезбиједи канцеларије у оквиру подручних јединица Бањалука, Бијељина, Зворник, Источно Ново Сарајево, Мркоњић Град и Невесиње и обезбиједи стручну помоћ лицима правне струке које ангажује Републички секретаријат за расељена лица и миграције.

Задужује се Републички секретаријат за расељена лица и миграције да у току 2019. године ангажује шест дипломираних правника и шест административних радника за рад у канцеларијама подручних јединица Бањалука, Бијељина, Зворник, Источно Ново Сарајево, Мркоњић Град и Невесиње, које ће обезбиједити Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове.

Због великог броја лица која живе на простору Покрајинске Владе Војводине у Новом Саду, а имају имовину на територији ФБиХ, успјешно је договорен и реализован приједлог да се отвори канцеларија у Новом Саду за ове потребе.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о статистичким показатељима стања у областима прерађивачке индустрије и њиховом кретању за 2018. годину.

Физички обим укупне индустријске производње у Републици Српској у периоду јануар-децембар 2018. године растао је по стопи од 3,6% у односу на исти период 2017. године.

Највећи раст обима производње прерађивачке индустрије у посматраном периоду, имале су области, значајне према учешћу у прерађивачкој индустрији, а то су: производња намјештаја (раст од 6,9%), производња машина и опреме, д.н. (раст од 20%), и производња пића (раст од 7%).

Према достављеним подацима Републичког завода за статистику, просјечан број запослених у прерађивачкој индустрији у 2018. години износио је 56.436 и већи је за 3,7%, или за 1.996 запослених у односу на 2017. годину.

Привредни субјекти из прерађивачке индустрије имају најзначајнији утицај на спољнотрговински биланс Републике Српске, јер су остварили 85% укупно оствареног извоза Републике Српске у 2018. години.

Прерађивачка индустрија је у 2018. години остварила извоз већи за 8,6% у односу на 2017. годину, док је у исто вријеме увоз прерађивачке индустрије повећан за 8,4%.

У 2018. години прерађивачка индустрија је остварила обим спољнотрговинске размјене у износу од 7,4 милијарде КМ, што је више за 8,3% у односу 2017. годину. 

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о сарадњи Републике Српске и Републике Србије на изградњи Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина. Активности на градњи пратиће и координирати заједнички тим  Републике Српске и Србије.

У току су активности на припреми тендерске документације за израду Главног пројекта Меморијалног центра, као и рјешавање имовинско-правних односа.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о потписивању Повеље о српском културном простору између Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Повеља о српском културном простору дефинише политику заједничког дјеловања у области културе.

Влада је овластила министра просвјете и културе Републике Српске да потпише Повељу о српском културном простору са Министарством културе и информисања Србије.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о обавезама које за БиХ и Републику Српску проистичу из процеса придруживања Европској унији са прегледом мјера и активности реализованих током 2018. године, те о оствареним резултатима у приближавању прописа Републике Српске прописима Европске уније.

Циљ Информације је презентовање остварених резултата у 2018. години, али и наступајућих обавеза,  у свим сегментима процеса придруживања БиХ Европској унији, као што су: политика интегрисања, тј. спровођење обавеза институција у Републици Српској и БиХ које произилазе из ССП-а, који је ступио на снагу 1. јуна 2015. године; усклађивање законодавства Републике Српске са правном тековином ЕУ и правним актима Савјета Европе; процес програмирања и провођења финансијских инстумената ЕУ која су на располагању БиХ и Републици Српској; превођење због потреба процеса европских интеграција и обуке у области европских интеграција. Предметна информација ће бити упућена Народној скупштини Републике Српске на разматрање и усвајање.

​Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усвајању Програма безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2019-2022. година.

Програм безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске за период од 2019. до 2022. године подржава и прати реализацију главних и оперативних циљева који су дефинисани Стратегијом безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2013 - 2022. година.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.