Sign In

Одржана прва сједница Владе Републике Срспке

Објављено:

Влада Републике Српске одржала је данас, у Бањалуци, прву сједницу на којој је усвојен Пословник о раду Владе Републике Српске, те донесена рјешења о именовању радних тијела Владе Републике Српске (одбори Владе) и Кадровске комисије Владе Републике Српске.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, према пословничкој и законској процедури, упутио је приједлог Народној Скупштини Републике Српске да за потпредсједнике Владе Републике Српске, именује министарку за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренку Голић и министра правде Антона Касиповића.

На данашњој сједници, Влада је донијела Одлуку о најнижој плати у Републици Српској за 2019. годину.

Овом одлуком најнижа плата за 2019. годину утврђена је у висини од 450,00 КМ.

Чланом 127. Закона о раду је прописано да најнижу плату у Републици утврђује Влада Републике Српске, на приједлог Економско-социјалног савјета у посљедњем кварталу текуће за наредну годину. Уколико Економско-социјални савјет не утврди приједлог одлуке о најнижој плати, одлуку доноси Влада Републике Српске, имајући у виду кретање плата, раст производње и животног стандарда у Републици.

Подсјећамо да на сједници Економско-социјалног савјета одржаној дана 18.12.2018. године није постигнут договор о висини најниже плате у Републици Српској за 2019. годину, због чега је Влада Републике Српске, имајући у виду одредбе члана 127. став 2. Закона о  раду, донијела ову одлуку.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о допуни Одлуке о утврђивању цијене рада у износу од 108 конвертибилних марака за све наставнике и остале запослене распоређене на радна мјеста са високом стручном спремом у установама образовања и културе.

Према овој одлуци, која ступа на снагу  01.01.2019. године, око 13,5 хиљада запослених у образовању и култури добиће веће плате у износу од најмање осам одсто.

Меморандумом о заједничким мјерама за период од 2018-2020. године, закљученим 18.12.2017. године између Владе Републике Српске и Савеза синдиката Републике Српске, прецизиран је начин повећања плата запосленим у образовању и култури с циљем да 2022. године дође до изједначавања плата са осталим буџетским корисницима.

Влада Републике Српске се упознала са информацијом у предмету Давид Драгичевић и исту прихвата.

Влада Републике Српске није задовољна динамиком вођења истраге у предмету Давид Драгичевић с обзиром да је наредба о спровођењу истраге у наведеном предмету донесена у јуну мјесецу 2018. године од када није видљив никакав значајан помак чиме је нанесена озбиљна друштвена штета како институцијама Републике Српске тако и грађанима.

Влада Републике Српске захтијева од главног републичког јавног тужиоца да у складу са својим овлашћењима предузме све мјере ради хитног рјешавања наведеног предмета пред Окружним јавним тужилаштвом у Бањој Луци и да у складу са чланом 12. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске,  о предузетим мјерама извјести Владу Републике Српске.

Влада Републике Српске захтијева од главног републичког јавног тужиоца да анализира рад и поступање носилаца правосудних функција у наведеном предмету те да у складу са утврђеним чињеницама предузме све мјере у складу са законом.

Влада Републике Српске захтијева од Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине да након утврђених чињеница и предузетих мјера главног републичког јавног тужиоца утврди постојање евентуалне одговорности руководства Окружног јавног тужилаштва у Бањој Луци и поступајућих носилаца правосудних функција у предмету Давид Драгичевић.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог програма јавних инвестиција Републике Српске за период 2019-2021. година којим је планирана реализација инвестиционих пројеката у укупном износу од 675.389.796 KМ.

Према плану реализације, у 2019. години за јавне инвестиције ће бити издвојено 368.567.901 KM, у 2020. години 247.730.930 КМ, а у 2021. години 59.090.965 КМ.

На основу Приједлога Програма јавних инвестиција, највећа улагања у висини 88% планираних средстава биће усмјерена у енергетику, те секторе пољопривреде, шумарства и водопривреде, саобраћајне инфраструктуре, здравства и избјеглица и расељених лица.

Најзахтјевнији је пројекат Изградња вјетроелектране Хргуд чија је укупна вриједност 126.131.477 КМ, пројекат Изградња хидроелектране Цијевна 3 за који је планирано да се у 2019. и 2020. години уложи 40.000,000 КМ, затим пројекат Изградња хидроенергетског постројења Дабар, прва фаза ‐ укупна вриједност пројекта износи 122.000.000 КМ (у периоду 2019‐2020. година планира се уложити 30.290.087 КМ), те пројекат Енергетска ефикасност 2 – укупна вриједност пројекта износи 21.339.662 КМ, од чега је планирано да се у периоду 2019‐2021. година уложи 19.470.539 КМ.

Програмом јавних инвестиција обухваћени су пројекати чија реализација траје и након истека 2021. године и у том периоду је потребно уложити 42.048.684 КМ.

Пројекти за које нису обезбијеђена финансијска средстава у тренутку припреме овог документа, а представљају приоритетне потребе идентификоване од стране буџетских корисника вриједни су укупно 9.330.490.439 КМ, од чега су најзахтјевнији пројекти из области саобраћаја и веза (укупно 5.258.370.194 КМ или 56,36%) и индустрије, енергетике и рударства (укупно 3.717.376.726 КМ или 39,84%).

Међу пројектима који улазе у састав Приједлога Програма јавних инвестиција има и оних чија је реализација почела у претходним годинама и закључно са 2017. годином утрошено је 1.725.387.762 КМ из свих извора финансирања, а у текућој‐2018. години планира се уложити 576.740.566 КМ.

Најзахтјевнији пројекти у поглављу основна инфраструктура су у области транспортне инфраструктуре у износу од 5.211.601.880 КМ (више пројеката из области изградње аутопутева, изградње и реконструкције магистралних, регионалних и локалних путева, реконструкције тунела, жељезничке инфраструктуре, аеродрома), затим из области енергетске инфраструктуре (изградња хидроелектрана и гасовода) у износу од 3.717.376.726 КМ, те социјалне инфраструктуре јавног здравства – 228.634.569 КМ (пројекти из области изградње или реконструкције болница, амбуланти и завода).

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о степену развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској за 2019. годину.

1) Развијене јединице локалне самоуправе су: Бања Лука, Бијељина, Гацко, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Лакташи, Мркоњић Град, Пале, Приједор, Прњавор, Станари, Теслић, Требиње и Угљевик.

2) Средње развијене јединице локалне самоуправе су: Билећа, Брод, Козарска Дубица, Котор Варош, Милићи, Модрича, Нови Град, Соколац, Србац, Фоча и Челинац.

3) Неразвијене јединице локалне самоуправе су: Братунац, Вишеград, Власеница, Доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Пелагићево, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово.

4) Изразито неразвијене јединице локалне самоуправе су: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о потреби обезбјеђења средстава за организацију Европске зимске олимпијаде младих „ЕYОF 2019".

Влада Републике Српске задужује Министарство финансија да у 2019. години, обезбиједи средства за организацију Европске зимске олимпијаде младих „ЕYОF 2019", у износу од 1.500.000,00 КМ.

​Влада Републике Српске донијела је Рјешење о разрјешењу Горан Тодоровића, дужности директора ЈЗУ Болнице „Србија" Источно Сарајево, на лични захтјев, те донијела Рјешење о именовању Небојше Шешлије, за вршиоца дужности директора ЈЗУ Болнице „Србија" Источно Сарајево, на период до 60 дана. 



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.