Sign In

Одржана 21. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​​

Влада Републике Српске утврдила је данас, на 21. сједници у Бањалуци, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит.
Предложеним законом, за разлику од релевантних одредаба важећег Закона о  порезу на добит, на другачији начин се уређује пореска олакшица по основу улагања у производне дјелатности, а која је превасходно предложена са циљем да се поспјеши инвестирање у производне дјелатности у Републици Српској, те да се тако стимулише производна  дјелатност. Важно је напоменути да  Република  Српска  у  протеклом периоду  у  континуитету,  путем  умањења  основице  пореза  на  добит,  поспјешује реинвестирање, чиме се јача производна основа привреде Републике Српске. Тако је и овим  приједлогом  уређено  да  порески  обвезник може  да  изврши  умањење  пореске основице пореза на добит за вриједност улагања у опрему и постројења за обављање регистроване производне дјелатности.
Такође, значајна је измјена која се односи на амортизацију сталне имовине која  није  у  власништву  пореског  обвезника,  али  под  условима  да  улагања  која  је  он  извршио у туђу сталну имовину коју користи повећавају набавну вриједност средства, а  која не умањује закупнину дефинисану уговором о закупу.
Исто тако, за утврђивање основице пореза на добит значајна новина је да се у  опорезиве приходе не укључују приходи од наплаћених отписаних потраживања, који  су у претходним пореским периодима били укључени у пореску основицу, а нису били  признати као расход у пореском билансу, као и одредба о расходу по основу умањења  вриједности  залиха  по  основу усклађивања вриједности, које  се признаје у  пореском периоду  у  којим  су  те  залихе  продате,  односно  отписане  под  условима  прописаним чланом 11. Закона.
Приједлог  измјена  и  допуна  Закона  произашао  је  и  из  консултација  Владе  са  пословном  заједницом  о  мјерама  које  представљају  стимуланс  и  олакшавају  пословање пореских обвезника који обављају производне дјелатности.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о подстицајима у привреди Републике Српске, по хитном поступку.
Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби да се у циљу обезбјеђивања услова за спровођење свеобухватне реформе пословног окружења, створе околности и повољни услови за повећање плата запослених у реалном сектору, прилив инвестиција, привредни раст и запошљавање.
У оквиру активности на спровођењу мјера из Програма економских реформиРепублике Српске за период 2019–2021. године и приоритета утврђених у експозеу премијера предлаже се доношење Приједлога закона о подстицајима у привреди Републике Српске.
Материја која се уређује овим законом односи се на додјелу новчаних средстава из буџета Републике Српске. Због тога, уређивање основних принципа и правила за предметну материју потребно је прописати законом. С тим у вези, овим законом успоставља се оквир за додјелу подстицаја привредним субјектима, а у циљу повећања конкурентности и продуктивности привреде у Републици Српкој. Подстицајна средства предвиђена овим законом додјељују се приредним субјектима по два основа, и то: повећања плате радника и подстицања директних улагања.
Увођење подстицаја за повећање плате радника има за циљ два ефекта. Први ефекат је побољшати положај радника, у смислу утврђивања виших новчаних накнада по основу плате за обављени рад и вријеме проведено на раду и временски дуже одржавање увећане плате радника. Други очекивани ефекат овог подстицаја има за намјеру отклањање сиве зоне у области исплате плата радника и превођење цјелокупног новчаног износа који радник добије од привредног субјекта у легалне токове. Овом мјером наставља се континуитет у активностима на сузбијању сиве економије и самим тим побољшању положаја радника и незапослених лица, као и унапређивању пословног окружења.
Увођењем подстицаја за директна улагања постићи ће се подршка за јачање и развој привреде у Републици Српској. Сврха увођења подстицаја за директна улагања је да ће се обезбиједити услови за постизање веће конкурентности привреде, чије пословање ће се заснивати на знању и способности да се обезбиједи одрживи привредни раст, уз постизање запошљавања у Републици Српској.
У вези са подстицајима, идентификован је и проблем непостојања јединствене евиденције о додијељеним подстицајима. У складу с тим, овим законом уводи се јединствени регистар свих подстицајних средстава, која се додјељују на републичком и локалном нивоу, а све у циљу квалитетне размјене информација између институција и постизања ефикасније додјеле средстава.

Влада Републике Српске усвојила је на данашњој сједници Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о посредовању у  запошљавању и правима за вријеме незапослености и Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању.
Предвиђеним измјенама ових закона створиће се услови за раздвајање  стицања статуса незапосленог лица од права на здравствено осигурање о трошку Републике.
Ово је кључна измјенаа омогућиће да  Завод за запошљавање Републике Српске коначно добије прецизне податке о понуди радне снаге на тржишту рада Републике Српске. Према предложеним рјешењима, Завод за запошљавање ће се моћи искључиво посветити раду са незапосленим лицима која уистину активно траже запослење, а не онима који се, ради остваривања других права (прије свих здравствене заштите), налазе на евиденцијама незапослених и не траже посао.
Друга важна измјена односи се на побољшање материјалног положаја незапослених лица којима без њихове сагласности, кривице или захтјева, престане радни однос. Наиме,  кроз предложена рјешења продужено је трајање права на новчану накнаду за вријеме незапослености и њена висина.
Максимална дужина трајања права на новчану накнаду за вријеме незапослености за раднике са најдужим стажом је са 12 продужена на 24 мјесеца. Повећана је и висина новчане накнаде која, према предложеном рјешењу, износи: за лица која су радила до 15 година 45% просјечне плате коју су остваривали прије престанка радног односа (раније 40%), односно, 50% (раније 45%) плате за лица са 15 и више година стажа.
Предложена је измјена формуле за израчунавање најниже "гарантоване" новчане накнаде која је тренутно 30% просјечне плате за претходну годину (што номинално износи око 256 КМ) на 80% најниже плате у Републици за текућу годину (што номинално износи око 360 КМ),  односно, повећање за више од 100 КМ на мјесечном нивоу.​

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем платном промету.
У  циљу  унапређивања  платног  промета  и  јачања  финансијске  дисциплине,  платни промет је унапријеђен и дограђен у 2012. години доношењем Закона о унутрашњем платном промету и Закона о Јединственом регистру рачуна пословних субјеката.
Поред  успостављања  Јединственог  регистра  рачуна  пословних  субјеката,  а  у  циљу  унапређивања поступка принудне наплате потраживања на новчаним средствима и заштите  повјерилаца,  програмима  рада  Владе  Републике  Српске  и  Народне  скупштине  Републике
Српске за 2018. и 2019. годину предвиђено је успостављање Регистра рачуна физичких лица,
као јединствене електронске евиденције  и централне базе  података  о  отвореним  новчаним
рачунима физичких лица у банкама. У том смислу сачињен је Приједлог закона о измјенама и
допунама Закона о унутрашњем платном промету.
Успостављање  Регистра  рачуна  физичких  лица  ће  омогућити  бржу  и  лакшу идентификацију  рачуна  дужника  у  пореском  и  извршном  поступку,  као  и  у  другим  судским поступцима,  код  истраживања  сумњивих  активности,  спречавања  прања  новца  и финансирања терористичких активности и друго.
Наведено ће допринијети ефикаснијем раду надлежних  судова,  пореских,  истражних  и  других  органа  којима  ће  бити  олакшан  и  убрзан приступ подацима о банкарским новчаним рачунима физичких лица, које неће морати, као до сада,  тражити  од  појединачних  банака,  већ  директно  од  Агенције  за  посредничке, информатичке  и  финансијске  услуге  Бања  Лука,  а  која  се  овим законом овлашћује да успостави и води Регистра рачуна физичких лица.
Регистри рачуна физичких лица успостављени су у окружењу и земљама Европске уније, а успостављање оваквих централизованих база података налажу и међународни стандарди и најновија  Директива  (ЕУ)  2018/843  која  уређује  спречавање  прања  новца  и  финансирања терористичких активности.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама.
Програмом економских реформи Републике Српске за 2019–2021. годину Влада Републике Српске је  предложила,  а  Народна  скупштина  Републике  Српске  подржала циљеве,  мјере  и  правце  развоја  привреде  Републике  Српске  у  периоду  за  који  се  овај документ усваја.
Један  од  основних  циљева  којем  све  економије  теже  јесте  смањење  сиве економије.  Сива  економија  је  присутна  у  скоро  свим  сегментима  пословања,  али  је најизраженија у сегменту промета робе и услуга. Стога, један од најјачих алата за борбу против  сиве  економије  јесте  стварање  јасних  услова  за  евидентирање  промета  робе  и услуга и успјешна контрола тог промета.  Закон о измјенама и допунама Закона о фискалним касама предложен је у циљу јачања контроле промета и услуга путем фискалних каса. Наиме, овим приједлогом прецизира  се  изрицање  заштитне  мјере  забране  обављања  дјелатности  и  јасно  се одређују услови у којима Пореска управа Републике Српске може, односно мора изрећи ту мјеру, те се јасно одређује њено трајање. Такође, као изузетак уводи се могућност да ако порески обвезник, у року од 72 сата од извршења прекршаја за који се изриче мјера забране обављања дјелатности, плати изречену прекршајну новчану казну, та мјера неће бити извршена.
Мјера забране обављања дјелатности према одредбама важећег Закона изриче се увијек у трајању најмање од 15 дана, а сада је предложено њено продужење на најмање  30  дана,  док  су  у  случају  поновљеног  прекршаја  за  који  се  изриче  мјера  забране обављања дјелатности санкције одређене у двоструком трајању, тако да мјера износи 60 дана. Плаћање новчане казне одређене су од 8.000 KM до 16.000 КМ, с тим да је и у овом случају  прописано  да  се мјера  из  члана  85.  ст.  31,  33.  и  34.  овог  закона  неће  извршити уколико  порески  обвезник  у  року  од  72  сата  од  изрицања  усменог  рјешења  достави овлашћеном инспектору доказ о уплати новчане казне изречене прекршајним налогом за извршени прекршај из чл. 90а. или 90б. овог закона.
Приликом одмјеравања дужине трајања мјере забране обављања дјелатности, као и  осталих  санкција  у  овом  закону,  предлагач  је  нарочито  имао  у  виду  исту  мјеру  у законима  у  земљама  у  окружењу,  као  и  чињеницу  да  се  мјера  забране  обављања дјелатности  према  одредбама  важећег  Закона  морала  извршити.  Измјенама  Закона прописује се да у случају неиздавања рачуна и нерегистровања промета, као најчешћих и најзначајнијих  повреда  Закона,  мјера  забране  обављања  дјелатности  зависи  од  самог обвезника, односно мјера се неће извршити уколико обвезник у року од три дана достави овлашћеном инспектору доказ о уплати новчане казне изречене за тај прекршај.
У овом дијелу битно је напоменути да је предлагач приликом одмјеравања казни имао у виду и одредбе Закона о прекршајима, којима је прописано да уколико окривљени против којег је  издат  прекршајни  налог  прихвати  одговорност  и,  најкасније  у  року  од  осам  дана  од дана пријема прекршајног налога, плати половину изречене новчане казне, ослобађа се плаћања друге половине изречене новчане казне.
Предлажући оваква рјешења обрађивач је имао у виду и чињеницу да могућност изрицања  било  које  санкције  искључиво  и  увијек  зависи  од  самог  обвезника,  јер  је обвезник тај који бира одређено понашање, па самим тим и понашање супротно закону за које је прописано санкционисање.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о личном имену.
Овим  законом  уређује  се  појам,  начин  одређивања,  коришћења  и  промјене  личног имена држављана Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Важећи Закон о личном имену усвојила  је  Народна  скупштина  Републике  Српске,  на  сједници  одржаној  30.  децембра 1993. године, с тим да је у мањем обиму мијењан 2000. године.
Најзначајнија  новина  у  односу  на  важећи  Закон  садржана  је  у  томе  што  је  утврђено  да  се  овај  закон  односи  на  лица  која  посједују  држављанство  Републике  Српске  и  Босне  и  Херцеговине  и  уписана  су  у  матичне  књиге  рођених  у  Републици  Српској.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о дувану.
Доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о дувану приступило се због уочених потешкоћа у примјени важећег Закона о дувану, а посебно у дијелу који се односи на организацију производње и откупа сировог дувана. Предложеним измјенама и допунама успоставиће се дугорочни и боље уређени односи између произвођача дувана, организатора производње и откупа дувана, обрађивача дувана и произвођача дуванских производа.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о унутрашњој пловидби Републике Српске.
Потреба за доношењем Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске настала је првенствено због чињенице да је постојећи Закон који је донесен 2001. године,  претрпио три измјене и допуне, да су у примјени примјећене недоречености у вези са захтјевима безбједности пловидбе, као и обавезе усклађивања прописа са правном тековином Европске уније и праксом и стандардима Савјета Европе.
Потреба за доношењем новог Закона настала је и као посљедица интензивирања  саобраћаја не само на ријеци Сави, на којој је успостављен међународни режим пловидбе, већ и на и на осталим  пловним путевима у Републици Српској, те је неопходно одржавање пловног пута да би пловидба била безбједна и сигурна.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о прихватању донаторских средсaтва Владе Републике Србије у износу од 1.000.000,00 ЕУР (1.955.830,00 КМ) одобрених Републици Српској као једнократна помоћ ради реализације Програма подстицања развоја предузетништва код младих до 35 година старости „START UP SRPSKA“, а у оквиру механизма сарадње по Споразуму о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије.
Дозначена средства из ове одлуке користиће се за наставак реализације Програма самозапошљавања и развоја предузетништва код младих до 35 година старости у Републици Српској.
Крајњи корисник донаторских средстава је Јавна установа „Завод за запошљавање Републике Српске“.
Програм реализује Јавна установа „Завод за запошљавање Републике Српске“, у сарадњи са надлежним Министарством рада и борачко-инвалидске заштите, које је обавезно поднијети извјештај Влади Републике Српске о реализацији Програма и намјенском утрошку средстава.
За реализацију ове одлуке задужује се Министарство финансија, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Јавна установа „Завод за запошљавање Републике Српске“.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о броју редовних студената који се уписују у прву годину првог циклуса студија и у прву годину другог циклуса студија у академској 2019/20. години на јавним високошколским установама.
Oдлуком је утврђен број од 4.195 редовних студената који се могу уписати у прву годину првог циклуса студија у академској 2019/20. години на јавне високошколске установе у Републици Српској и то: 2.169  редовних студената првог циклуса студија на Универзитету у Бања Луци, 1.846 редовних студената првог циклуса студија на Универзитету у Источном Сарајеву, 130 редовних студената на Високој медицинској школи у Приједору и 50 редовних студената на Високој школи за туризам и хотелијерство у Требињу.
Одлуком је утврђен број од 1.152 редовна студента који се могу уписати у прву годину другог циклуса студија у академској 2019/20. години на јавне високошколске установе у Републици Српској и то 667 редовних студената другог циклуса студија на Универзитету у Бањој Луци и 485 редовних студенaтa другог циклуса студија на Универзитету у Источном Сарајеву.
Овом одлуком је утврђен мањи број студената који ће се уписати у прву годину првог циклуса студија и у прву годину другог циклуса студија него претходне академске године. Један од разлога је што су јавни универзитети у својим приједлозима за упис предвидјели мањи број студената него прошле године.
Такође, Министарство је, узевши у обзир, потребе тржишта рада, број уписаних студената у прву годину академске 2018/19. године, те број ђака четвртог степена који ове године завршавају средњу школу, на одређеним студијским програмима смањило број студената који су предложили јавни универзитети.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о потреби организовања наградне игре с циљем сузбијања сиве економије.
Наградна игра под називом „КОРАК ПРЕДУЗМИ-РАЧУН УЗМИ“ почиње 1. јула 2019. године, а извлачење награда биће организовано у септембру 2019. године.
Циљ наградне игре је смањење степена сиве економије ограничавањем непријављених трансакција путем повећаног издавања фискалних рачуна при трансакцијама између привредних субјеката и потрошача.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.