Влада Републике Српске утврдила је данас, на 37. сједници, у Бањој Луци, Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић подсјетио је да је ово нови нацрт закона, сачињен након недавног повлачења старог из скупштинске процедуре, ради побољшања законских рјешења.
Он је на конференцији за новинаре истакао да овај закон има за циљ да све борце Републике Српске, породице погинулих бораца и војне инвалиде, стави у равноправан положај.
Према његовим ријечима, новине у овом нацрту закона предвиђају да се у планирању финансијских средстава у буџету, за сваку годину утврди вриједност средстава за ове намјене, што ће, како је рекао, бити дефинисано посебном уредбом.
„Уводимо још једно право, а то је право за подстицај запошљавања бораца, које ће, такође, уредбом бити даље дефинисано, али ће се о њему још изјаснити борачка популација на предстојећим јавним расправама“, рекао је министар Ђокић.
Министар Ђокић је додао и да је овим законом појачана и наглашена улога логораша, односно лица која су то постала заробљавањем као припадници Војске Републике Српске.
"Код ратних војних инвалида створена је и нова обавеза Републике, тако што се повећава проценат допунског материјалног обезбеђења за ратне војне инвалиде друге, треће и четврте категорије који имају додатак за његу и помоћ у односу на садашње рјешење по којем то право има само прва категорија", навео је Ђокић и истакао да ће се за финансирање овог права у буџету Републике Српске планирати додатна средства од око четири милиона КМ, на годишњем нивоу.
Према ријечима министра Ђокића, нацртом закона је утврђено и да након смрти ратног војног инвалида од прве до четврте категорије, породица остварује право на породичну инвалиднину, без утврђивања узрочно-посљедичне везе његове смрти.
„Скраћен је рок за подношење захтјева за повећање процента војног инвалидитета на основу погоршања здравственог стања, са пет на три године. То су захтјеви инвалида, и у оквиру Борачке организације, али и Савеза ратних војних инвалида и организације „УДАС“, рекао је министар Ђокић.
Он је додао да је предвиђено да се супругама погинулих бораца, чија су дјеца завршила редовно школовање, а млађе су од 45 година, омогући наставак коришћења права на породичну инвалиднину у континуитету.
„За остварење овог права, на годишњем нивоу планирамо да ће бити потребно 820.000 марака и то би такође било повећање вриједности финансијског издвајања из буџета Републике Српске“, рекао је министар Петар Ђокић.
Он је нагласио да је нацрт овог закона настао као вишегодишњи резултат дјеловања и опажања које је ово министарство имало у области борачко-инвалидске заштите и уочено је да одређене ствари треба мијењати, док су са друге стране били и врло јасни захтјеви борачких популација.
"Њихове захтјеве смо са пажњом разматрали и могу рећи да смо значајан дио захтјева препознали као важне и унијели их у закон“, рекао је министар Ђокић и истакао да ће за борачко-инвалидску заштиту у наредном времену бити предвиђено више средстава у буџету Републике Српске.
Министар за избјеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш рекао је, на конференцији за новинаре, да је Влада Републике Српске, у посљедњих шест година, за алтернативне смјештаје, издвојила око 66 милиона маракa.
Владе Републике Српске разматрала је извјештај о стању у задружном сектору Српске и провођењу Закона о пољопривредним задругама.
Важан сегмент реализације пољопривредне политике јесте да се што више имовине Републике Српске путем закупа да на располагање постојећим и новоформираним задругама, али и другим субјектима, рекао је помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Зоран Ковачевић.
Он је навео да су у регистрационим судовима у Републици Српској регистроване 352 задруге, али да је прошле године, према АПИФ-у, извјештај о финансијском пословању доставило 107 задруга, што говори да су се многе од њих угасиле у ратном и послијератном периоду.
"Зато је и донесен правилник којим желимо да се задружна имовина стави у функцију, али у сарадњи са локалним заједницама и да се имовина РС, која је додијељена или била у функцији задругараства, упише на локалне заједнице, али да се поново додијели путем закупа", рекао је Ковачевић.
Такође, Владе је разматрала и информација о реализацији уговора о закупу пољопривредног земљишта у својини Републици Српској.
"Поступак је проведен на подручју седам општина и ријеч је о око 3 500 хектара додијељених путем закупа за 266 закупопримаца од којих смо тражили извјештај након којег смо утврдили да се укупно обрађује 88 одсто додијељених површина, што је добар податак", рекао је Ковачевић.
Он је подсјетио да се земљиште додјељује на бази расписивања јавних огласа, гдје је обавеза да минимално четвртина укупног пољопривредног земљишта на територији локалних заједница треба бити додијељена путем закупа, а остало путем концесија.