Тужилаштво БиХ је више пута обавијештено да правни заступници Владе желе да Тужилаштву предају тражену документацију, али је Тужилаштво то одбијало. Ни након три позива правних заступника Владе, Тужилаштво није хтјело да се састане и преузме документацију. Такође, до сада Тужилаштво није званично одговорило на понуду Владе. Да ли то значи да Тужилаштву БиХ и није стало до закона, већ дозвољава да се од тога прави политички случај?   

Влада Републике Српске поново исказује спремност на сарадњу и предају документације Тужилаштву БиХ, уз легитиман правни поступак.  

Министарство правде Републике Српске данас је поново упутило писмо Тужилаштву БиХ:  

Број: 08.010/051-6022/08-3

Датум: 18.11.2008. године

ТУЖИЛАШТВО - Тужитељство БиХ

САРАЈЕВО

н/р Милорад Барашин, в.д. главног тужиоца БиХ  

ТУЖИЛАШТВО - Тужитељство БиХ

САРАЈЕВО

Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију

н/р Хариј Фурлан, тужилац

Вашим дописима према Министарству саобраћаја и веза, Министарству просторног уређења,грађевинарства  и екологије, Пореској управи, Влади Републике Српске, упућеним 20.10.2008, односно 27.10.2008. године, а позивајући се на ваш предмет Кта-460/07, затражили сте достављање одређене документације поводом околности да Тужилаштво БиХ проводи одређене предистражне радње због основа сумње да је почињено кривично дјело злоупотребе службеног положаја или овлаштења из члана 347 Кривичног закона Републике Српске у јавном сектору.

Закључком Владе Републике Српске број 04/1-012-2506/08 од 23.10.2008. године Министарство правде је одређено да у име свих министарстава, управа и управних организација, остварује комуникацију са правосудним и другим органима у вези активности које је покренуло Тужилаштво БиХ.

 Зато вам се обраћамо и подсјећамо Тужилаштво БиХ на слиједеће:

1. Генерални Секретаријат Владе Републике Српске својим дописом број 04/1.3.1. -2872/08 од 19.09.2008. године обавијестило је Тужилаштво о тражењима СИПА-е од 05.09.2008. године за документацијом која се притом позивала на Наредбу Тужилаштва у предмету КТА 460/07. Влада је на сједници одржаној 11.09.2008. закључила да су такви захтјеви СИПА-е у супротности са Уставом Републике Српске и законима који регулишу ову област. Генерални Секретаријат је стога тражио од Тужилаштва БиХ да у складу са прописима, Влади Републике Српске достави Наредбу на коју се позива СИПА, као и да се Влади РС доставе конкретни подаци против којих лица се проводе радње, опис дјела, радње из којих прозилази обиљежје кривичног дјела, као и елементе из којих се види да је у том случају за поступање постоји несумњива надлежност Тужилаштва БиХ. 

2. На овај акт Секретаријата Владе РС, од стране Тужилаштва БиХ са потписима в.д. Главног тужиоца Милорада Барашина и Шефа Посебног одјељења Дреw Енгел, упућен је кратки допис под бројем А-626/08 дана 24.09.2008.којим сте тражили  да поступимо по захтјеву СИПА-е, јер она поступа по вашој наредби и да документацију доставимо СИПА-и, а не Тужилаштву БиХ.

3. Влада је писмом од 30.09.2008. под бројем 04/1.1651/08 на адресу в.д. Главног тужиоца госп. Барашина, указала да се Тужилаштво не обазире на правну обавезу разјашњења постојања надлежности Тужилаштва БиХ. Влада је упозорила Тужилаштво да не може поступати супротно члану 13. Закона о суду БиХ, а поготово да не може поступати супротно члану 6. Европске конвенције о људским правима која штити права на правично поступање пред надлежним тужилаштвима и судовима. Овим писмом као уосталом и у цијелој преписци, Влада је нагласила своју потпуну опредијељеност и спремност на сарадњу са свим правосудним и истражним органима, у складу са својим уставним и законским обавезама  с једне стране, и доказаној надлежности тих органа са друге стране.

4. И даље занемарујући сасвим оправдана очекивања Владе Републике Српске, Тужилаштво игнорантски наступа обраћајући се појединим министарствима тражећи     документацију коју већ има достављену од организација попут Телекома РС, Интеграл инжењеринга, докумената јавно објављених у Службеном гласнику. Чак су тражили да им Службени гласник достави акта које је добио од Владе ради објављивања и који су наравно објављени. Логично би било да се Тужилаштво претплати на службени гласник.

5. Министарство правде је званично обавијестило Тужилаштво својим дописом број 08.010-051-6022/08-1 од 5.11.2008. да ће даљу комуникацију у име Владе РС обављати то Министарство и међународна адвокатска канцеларија “DEWEY & LE BOEUF LLP” са сједиштем у Њујорку, САД. Тиме је потврђено обраћање овлашћених адвоката према Тужилаштву БиХ који су припремили тражену документацију да је као правни заступници Владе предају Тужилаштву. Тужилац госп. Фурлан је одбио да се састане са адвокатима и да прими документацију.

6. С обзиром да Тужилаштво потпуно неосновано иступа са тврдњама да се њима нико није обраћао, Министарство правде се још једном обратило Тужилаштву дописом 08.010-051-6022/08-2 од 13.11.2008. и поновило да су правни заступници Владе, амерички адвокати. Прослијеђено је њихово писмо чији садржај је објављен и у медијима.

7. Међународна адвокатска канцеларија је ангажована имајући у виду искуства са Тужилаштвом БиХ и Судом БиХ у ранијим случајевима Анте Јелавића, Мирка Шаровића, Драгана Човића као шефова међународно признате и суверене државе Босне и Херцеговине, те Младена Иванића, бившег премијера РС и бившег министра спољних послова, који су оптуживани и суђени па чак и за удружени злочиначки подухват. Зна се како су завршавани такви процеси, а страни тужиоци су нетрагом нестајали. Иза њих је остајала компромитација највиших функционера, а која се и прије самих процеса одвијала кроз медијску хајку из Сарајева. Мора се имати у виду да постоји увјерење да су страни  тужиоци и судије под утицајем међународног фактора, како то наводе и бројни домаћи и страни познаваоци ситуације у БиХ. Тако напримјер  Жарко Папић, предсједник Независног бироа за хуманитарна питања БиХ,   у интервјуу за Глас Српске наводи: “Правосуђе у БиХ је под политичким утицајем ОХР-а”, а Милорад Ивошевић, судија Уставног суда РС, такође за Глас Српске изјављује: “Тужилаштво БиХ – примјер како не треба радити”.      

Дакле, сматрамо да нису испуњени услови да би се могло удовољити вашем захтјеву, из разлога који су и суштинске и формалне природе, како слиједи:

• Прије свега, Тужилаштво БиХ је према члану 12. Закона о тужиластву БиХ којим се утврђује кривична надлежност тог тужиластва  надлежно “за спровођење истраге за кривична дјела  за које је надлежан суд Босне и Херцеговине. те за гоњење починилаца пред Судом Босне и Херцеговине, у складу са Законом о кривичном поступку Босне и Херцеговине и другим примјењивим законима.“
• Тужилаштво БиХ своју надлежност црпи из Закона о Суду БиХ, у коме је чланом 13. у ставу 1. прописано: „ Суд БиХ је надлежан за кривична дјела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине.“
• У Вашем допису навели сте да се ради о кривичном дјелу које је прописано Кривичним законом Републике Српске. У том смислу сте и прецизирали да се ради о  кривичном дјелу злоупотребе службеног положаја или овлаштења из члана 347. Кривичног закона Републике Српске у јавном сектору.  Напомињемо да је чланом 347. Кривичног закона Републике Српске  утврђено кривично дјело злоупотребе службеног полозаја или овлаштења, али се не спомиње никакав јавни сектор. Произилази  да се став 1. овог члана не би могао примијенити на конкретан случај.
• У ставу 2. члана 13. прописани су и случајеви када је Суд БиХ надлежан за кривична дјела утврђена законима Федерације БиХ, Републике Српске или Брчко Дистрикта. Овом приликом неопходно је нагласити да Суд може засновати своју надлежност за ова дјела само ако су испуњени одређени услови,  а те ситуације су сврстане у двије категорије. Услов да Суд БиХ буде надлежан је да наведена кривична дјела: 

(a)    угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, националну безбједност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине; или

(б) могу имати озбиљне реперкусије или штетне посљедице на привреду Босне и Херцеговине, или могу изазвати друге штетне посљедице за Босну и Херцеговину или могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне посљедице изван територије датог ентитета или Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

У конкретном случају, Вашим дописом ничим нисте дотакнули ово питање нити сте дали до знања на чему заснивате своју жељу да спроводите предистражне радње у овом предмету. За очекивати је да наведете по којем основу сматрате да сте надлежни за поступање.

Без навођења који је конкретан услов евентуално испуњен (угрожавање суверенитета БиХ, угрожавање политичке независности БиХ или неки други) могло би се схватити да је надлежност произвољно заснована, а то не би било у складу са начелом легалитета на које се позивате у свом допису. Напротив, поступање ненадлежног тужиоца би управо кршило начело легалитета.  

Напријед смо навели суштинске примједбе, а сада и о формалним. У Вашем допису наводите да Тужиластво проводи одређене предистражне радње због основа сумње да је почињено кривично дјело злоупотребе службеног положаја или овлаштења из члана 347 Кривичног закона Републике Српске у јавном сектору. Према члану 216 Закона о кривичном поступку БиХ, чији је наднаслов „Наредба о спровођењу истраге“ утврђено ја као императивна норма да „ Тужилац наређује спровођење истраге ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело.“

Ово није техничко питање. Наиме, када год постоје основи сумње да је извршено неко кривично дјело, тужилац је дужан наредити  спровођење истраге. Ово је посебно значајно за друге органе који поступају по налозима тужилаштва. 

Мислим да нема потребе подсјећати шта све наредба мора садржавати, а што је регулисано ставом 2. члана 216. који гласи:

„О спровођењу истраге доноси се наредба, која садржи: податке о починиоцу кривичног дјела уколико су познати, опис дјела из којег произилазе законска обиљежја кривичног дјела, законски назив кривичног дјела, околности које потврђују основе сумње за спровођење истраге и постојеће доказе. У наредби Тужилац ће навести које околности треба истражити и које истражне радње треба предузети.“

Како сте Ви сами у своме допису нагласили да постоји основана сумња да је почињено наведено кривично дјело, било би у складу са Законом о кривичном поступку да сте донијели Наредбу о спровођењу истраге са свим елементима које прописује закон, а из Вашег дописа произилази да Ви спроводите предистражне радње.

Влада Републике Српске  је и поред свега била спремна и још увијек јесте, да документација буде предана Тужилаштву, како смо већ и обавијестили Тужилаштво. Иако сматрамо да нису испуњени законски услови, наша спремност је израз добре воље и жеље за сарадњом. Уосталом, на основу документације коју су вам доставили Телеком Српске и Интеграл инжењеринг, могли сте видјети да ли ту има ишта спорно. 

На крају, имајући у виду да Влада Републике Српске није увјерена да је Тужилаштво БиХ стварно надлежно за поступање у наведеном предмету, обавјештавамо Вас да ће Влада РС затражити од Републичког тужилаштва Републике Српске да изнесе свој став о томе да ли је Тужилаштво БиХ своју евентуалну надлежност у овом предмету засновало на закону.

 С поштовањем,

                                                                                                       М И Н И С Т А Р

                                                                                                       Џерард Селман