Sign In

Одржана 154. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​​Влада Републике Српске утврдила је данас, 30.11.2017. године, на 154. сједници одржаној у Бањалуци, Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2018–2020. година по хитном поступку и упутила га Народној скупштини Републике Српске на разматрање и усвајање.

На основу детаљне анализе стања по свим областима, а на основу политика Владе Републике Српске, дефинисаних Реформском агендом и Акционим планом Републике Српске који су усаглашени са Европском унијом и међународним финансијским институцијама, реформске области за 2018. годину, у складу са Смјерницама Европске комисије за програме економских реформи су сљедеће:

  1. Управљање јавним финансијама,
  2. Реформа тржишта енергије и транспорта,
  3. Секторски развој,
  4. Пословно окружење и смањење неформалне економије,
  5. Истраживање, развој и иновације и дигитална економија,
  6. Реформе у вези са трговином,
  7. Образовање и вјештине,
  8. Запошљавање и тржиште рада и
  9. Социјална укљученост, смањење сиромаштва и једнаке могућности.

На 45. сједници Економско-социјалног савјета Републике Српске, одржаној 30. новембра 2017. године, разматран је Преднацрт програма економских реформи Републике Српске за период 2018–2020. година, који је добио једногласну подршку свих социјалних партнера.

Све прихватљиве примједбе и коментари који су усаглашени са сваким од партнера током јавних расправа, те на сједници Економско-социјалног савјета Републике Српске, уграђене су у документ Програм економских реформи Републике Српске за период 2018–2020. година и Буџет Републике Српске за 2018. годину, који је у потпуности усаглашен са Програмом економских реформи Републике Српске за период 2018–2020. година.

Влада Републике Српске утврдила јe Приједлог Буџета Републике Српске за 2018. годину, по хитном поступку, који износи 3.337,0 милиона КМ.

Процијењени буџетски приходи у 2018. години према Приједлогу буџета износе 2.683,6 милиона КМ, док је процијењено финансирање планирано у износу од 644,1 КМ на што треба додати и друге примитке у износу од 9,3 милиона КМ.

На расходовној страни Приједлога Буџета Републике Српске за 2018. годину уврштена су два нова буџетска корисника: Фискални савјет Републике Српске и ЈЗУ Завод за стoматологију Бања Лука, из чега је видљива опредјељеност Владе Републике Српске на увођењу трезорског начина пословања у јавне здравствене установе, а Завод представља пилот здравствену установу код увођења трезорског начина пословања.

Процијењени буџетски расходи и издаци за нефинансијску имовину у 2018. години износе 2.558,8 милиона КМ.

Планирани буџетски суфицит у износу од 125,2 милиона КМ ће се усмјерити на покриће дугова према домаћим и страним кредиторима за директне и индиректне обавезе Републике Српске и дугорочних зајмова од међународних финансијских институција.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2018. годину, по хитном поступку, којим је дефинисано је да се укупни издаци буџетских корисника, укључујући и издатке за отплату дуга, распоређују по буџетским корисницима у складу са Одлуком о усвајању Буџета Републике Српске за 2018. годину.

Доношење овог закона има за циљ да се утврде права и обавезе органа у извршењу Буџета Републике Српске за 2018. годину, као и начин расподјеле средстава Буџета на кориснике Буџета.

Влада Републике Српске, по хитном поступуку, утврдила је Приједлог закона о измјенама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о дугорочном задуживању Републике Српске за 2018. године и Одлуку о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2018. годину.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о доприносима, по хитном поступку. У највећем дијелу одредбе предложеног текста Закона о доприносима одговарају одредбама важећег Закона о доприносима, с тим што је у цијелости измијењена систематика Закона, па су одредбе предложеног текста концизније и јасније.

Предложеним одредбама Закона о дјечијој заштити повећава се и проширује једно од права из области дјечје заштите – матерински додатак, за који је предложено да умјесто досадашњих 70 КМ мјесечно износи 405 КМ мјесечно и то за сваку мајку дјетета која је у вријеме рођења дјетета незапослена, без обзира на њено или имовинско стање њене породице.

Да би за ЈУ Јавни фонд за дјечију заштиту било могуће финансирање проширеног права на матерински додатак, предложена је измјена висине обавезног доприноса за дјечју заштиту, односно његово повећање номинално за 0,2%, уз истовремено смањење за тај износ доприноса за осигурање од незапослености. Оваква промјена према процјенама надлежних органа неће угрозити финансирање права из домена осигурања од незапослености јер у том износу ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске остварује суфицит.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о дјечијој заштити, по хитном поступку.

Разлози за доношење Закона о дјечијој заштити по хитном поступку садржани су у потреби да се што прије успостави приближно уједначавање положаја незапослених мајки са дјецом у односу на запослене мајке.

Законом о дјечијој заштити се уређује систем дјечије заштите, корисници права из дјечије заштите, поступак за остваривање права и друга питања од значаја за систем дјечије заштите.

Прописана права се реализују кроз новчана давања и пружањем услуга кориснику посредством центара за социјални рад, односно служби социјалне и дјечије заштите као првостепених органа и Јавне установе Јавног фонда за дјечију заштиту као другостепеног органа.

Закон о дјечијој заштити регулише питања дефинисања породице и домаћинства и начин рачунања реда рођења дјеце ради остваривања одређених права из предложеног закона.

Законом о дјечијој заштити су утврђена права из дјечије заштите која су од општег интереса и за чију реализацију се средства обезбјеђују из буџета Фонда и то:

1} помоћ за опрему новорођенчета,

2) матерински додатак,

3) додатак на дјецу,

4) рефундација исплаћене накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства,

5) рефундација исплаћене накнаде плате за вријеме рада са половином пуног радног времена ради појачане његе дјетета до три године живота,

6) рефундација исплаћене накнаде плате за вријеме рада са половином пуног радног времена ради појачане његе и старања о дјетету са сметњама у развоју,

7) задовољавање развојних потреба дјеце и

8) пронаталитетна накнада за трећерођено и четврторођено дијете.

Право на помоћ за опрему новорођенчета остварује мајка са пребивалиштем у Републици за свако новорођено дијете у породици без обзира на материјални статус породице и мјесто рођења дјетета, исто право се утврђује у износу од 250,00 КМ.

Право на матерински додатак остварује незапослена мајка у трајању од 12 мјесеци а за близанце и свако треће и наредно дијете, у трајању од 18 мјесеци. Право на матерински додатак може остварити мајка под условом да има пребивалиште у Републици најмање годину дана прије рођења дјетета, да је незапослена и да је на дан рођења дјетета редовно пријављена Заводу за запошљавање Републике Српске. Право на матерински додатак утврђује се у износу од 405,00 КМ.

Право на додатак на дјецу припада дјеци до навршених 15 година живота ако су на редовном школовању за друго, треће и четврто дијете у породици, у зависности од материјалног положаја породице, распореда рођења и узраста. Ово право може остварити мајка или отац или друга лица у складу са законом. Без обзира на материјални статус породице и ред рођења дјетета, додатак на дјецу се остварује за сву дјецу, уколико је надлежни орган признао право дјетету на помоћ и његу другог лица у смислу Закона о социјалној заштити до завршетка редовног школовања, најдуже до 26. године живота, уколико је родитељ односно усвојитељ корисник права на новчану помоћ у складу са Законом о социјалној заштити као и уколико је дијете под старатељством. Основица за утврђивање висине права на додатак на дјецу је најнижа плата у Републици у претходној години.

Право на додатак на дјецу за друго дијете утврђује се у износу од 9% од основице, за треће дијете по реду рођења у износу од 18% од основице, док се за дјецу под старатељством, дјецу кориснике додатка за помоћ и његу другог лица и дјецу корисника новчане помоћи утврђује у износу од 23 % од основице. Законом су прописани приходи који се рачунају приликом утврђивања услова за остваривање права на додатак на дјецу, као и цензуси за остваривање права на додатак на дјецу.

Право на рефундацију исплаћене накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства има послодавац, предузетник или лице које у виду основног занимања обавља самосталну професионалну дјелатност.

Законом о дјечијој заштити прописано је да накнаду плате за првих тридесет дана коришћења породиљског одсуства лицу обезбјеђује и исплаћује послодавац из властитих средстава, а за наредних 11 мјесеци за прво и друго дијете, односно 17 мјесеци за близанце, треће и свако наредно дијете накнаду плате исплаћује послодавац, а исплаћена средства рефундира Фонд.

Право на рефундацију исплаћене накнаде плате за вријеме рада са половином пуног радног времена ради појачане његе дјетета до три године живота, има корисник права на рефундацију за једног од запослених родитеља, односно усвојитеља или лица коме је надлежни орган старатељства повјерио дијете на старање и његу, уколико је дјетету према налазу овлаштеног доктора медицине потребна појачана њега. Право на рад за половином радног времена за једног од запослених родитеља са правом на накнаду плате за другу половину радног времена је такође право из радног односа прописано Законом о раду. Предложеним Законом о дјечијој заштити је регулисан начин и поступак рефундације накнаде плате послодавцима и рокови за подношење захтјева за рефундацију.

Право на рефундацију исплаћене накнаде плате за рад са половином пуног радног времена ради појачане његе и старања о дјетету са сметњама у развоју има корисник права на рефундацију за једног од родитеља дјетета са психофизичким сметњама у развоју, које није смјештено у здравствену или социјалну установу. Право на рад са половином пуног радног времена за родитеље дјеце са сметњама у развоју са правом на накнаду плате за другу половину радног времена је право из радног односа прописано Законом о раду.

Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено може остварити мајка са пребивалиштем у Републици за свако трећерођено и четврторођено дијете, без обзира на материјални статус породице и мјесто рођења дјетета у једнократном износу од 600,00 КМ за трећерођено дијете и износ 450,00 КМ за четврторођено дијете.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о правобранилаштву Републике Српске.

Овим законом уређује се организација, надлежност, дјелокруг послова и начин рада Правобранилаштва Републике Српске, начин заступања имовинских права и интереса Републике Српске, јединица локалне самоуправе и осталих субјеката које Правобранилаштво заступа, избор, права, обавезе и одговорност правобраниоца Републике Српске, замјеника правобраниоца Републике Српске и положај осталих запослених у Правобранилаштву, као и друга питања која су од значаја за рад Правобранилаштва.

Циљ Закона је успостављање организованог, функционалног, професионалног, одговорног и самосталног Правобранилаштва и обезбјеђење ефикасног механизма остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Српске, јединица локалне самоуправе и осталих субјеката које Правобранилаштво по закону заступа.

Имајући у виду да је важећи Закон о Правобранилаштву Републике Српске донесен 2005. године, да су се од тада бројне околности промијениле, те да су кроз практичну примјену уочени недостаци појединих рјешења у одредбама тог закона, намјера доношења наведеног закона је да се прилагоди стварним потребама у области заштите имовинских права и интереса субјеката које Правобранилаштво по закону заступа.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о регистру запослених код корисника буџетских средстава, по хитном поступку.

Овим законом уређује се вођење Регистра запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске, садржај и начин вођења, као и заштита и доступност података. Разлози за доношење закона заснивају се на томе да иако се исплата плата запосленим код корисника буџетских средстава Републике Српске врши на централизован начин путем ЦОП‐а, не постоји јединствена евиденција броја запослених и њихових личних примања, па је стога Програмом економских реформи Републике Српске за период 2017–2019. година предвиђено да се у наредом периоду уз помоћ Свјетске банке успостави регистар запослених у јавном сектору, који ће бити основ за операционализацију стратешких планова у јавном сектору.

Стварањем законске основе за успостављање Регистра запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске, стварају се услови за прецизније и ефективније праћење броја запослених, као и претпоставке за транспарентније и ефикасније кориштење буџетских средстава за лична примања запослених. Основни подаци запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске, софтверско рјешење регистра ће учинити транспарентим за грађане. Доношењем наведеног Закона стварају се претпоставке да се успостави ефикаснија и ефективнија државна управа, а сходно Реформској агенди, која ће допринијети унапређивању свеукупног амбијента у Републици Српској.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју.

На 18. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 25. априла 2017. године, усвојена је Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске за период 2017–2021. под називом „Знање за развој", а у јулу 2017. године Влада Републике Српске усвојила је Акциони план реализације Стратегије.

Како би се створиле претпоставке и услови за достизање стратешких циљева у области науке и технологије и реализацију мјера прописаних Акционим планом, указала се потреба да се одређена питања регулисана Законом дефинишу на другачији начин.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о реализацији Стратегије борбе против корупције у Републици Српској (2013-2017) и Утврдила Нацрт  стратегије   борбе   против корупције  у   Републици Српској од  2018. до  2022. године.

Стратегија борбе против корупције у Републици Српској за период 2018. до 2022. године  представља оквир за  наставак  процеса борбе против корупције.

Нова Стратегија борбе против корупције, заједно са Акционим планом борбе против корупције у Републици Српској за наредни стратешки период од 2018. до 2022. године, идентификовала је ризичне области у којима би требало да се дјелује у наредном стратешком периоду, у смислу прописивања антикоруптивних мјера и активности.

Нацртом стратегије утврђени су као стратешки циљеви: јачање институционалног и правног  оквира за борбу против корупције; ефективније искоришћавање постојећих капацитета и унапређење сарадње у детекцији, процесуирању и кажњавању коруптивних дјела; јачање транспарентности и интегритета јавног сектора; адекватно коришћење информационо-комуникационих технологија, те подизање свијести грађана и јавности. Наведени циљеви су детаљно разрађени, путем оперативних мјера  у Акционом плану за спровођење ове стратегије.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о Пројекту реконструкције, изградње и опремања четири психијатријске установе Републике Српске (ЈЗУ Специјална болница за психијатрију Соколац, ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича, ЈУ Дом за лица са инвалидитетом Вишеград и Клиника за психијатрију УКЦ РС Бања Лука).

Влада Републике Српске задужује Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и Министарство финансија Републике Српске да у сарадњи са Развојном банком Савјета Европе и Развојним програмом Уједињених нација настави са активностима прибављања повољних кредитних и грант средстава, а све у циљу реконструкције и санације постојећих објеката у грађевинском смислу или изградње нових објеката за потребе установа, као и унутрашње опремање тих објеката и набавку неопходне медицинске опреме.

Задужује се Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске да редовно информише Владу Републике Српске о активностима на пројекту. ​



Подијелите страницу

Copyright © 2014. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.