Sign In

Влада Српске утврдила Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година и Приједлог Буџета Републике Српске за 2020. годину

Објављено:

​​​Влада Републике Српске утврдила је данас, на 49. сједници, одржаној у Бањој Луци, Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година, који даје преглед свеукупног оквира и циљева политика Владе Републике Српске, макроекономског оквира, фискалног оквира, кључних препрека за конкурентност и раст, те дефинише 18 структурних мјера у оквиру осам реформских области. 

У периоду 2020–2022. година очекује се наставак стабилног кретања привредног раста по стопама 3,5%, 3,7% и 4% респективно, као резултат одрживог раста домаће тражње, постепеног опоравка извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција. 
Приједлогом економских реформи планирано је јачање подршке области малих и средњих предузећа кроз унапређење постојеће и стварање нових облика предузетничке инфраструктуре, те успостављање ефикаснијег система управљања научноистраживачким и  иновационим потенцијалом у Републици Српској.
Један од главних циљева политика у наредном периоду остаје провођењe реформе здравственог система и социјалне заштите, као и активности у области повећања ефикасности тржишта рада, укључујући реформу Завода за запошљавање, и унапређење усклађености образовања са тржиштем рада, с циљем њихове боље повезаности, што представља један од најозбиљнијих и најхитнијих изазова за земљу. 
Биће настављена и друга фаза реформе Инспектората Републике Српске и инспекција свих нивоа власти у Републици Српској и смањење учешћа издатака за текућу потрошњу у јавној управи. 
Влада Републике Српске ће у наредном трогодишњем периоду наставити са спровођењем реформи у области тржишта енергије и транспорта, укључујући реструктурирање Жељезница Републике Српске а.д. Добој. 
У области пољопривреде и услуга, наставиће се са провођењем активности на унапређењу конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде.
 
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Буџета Републике Српске за 2020. годину чији планирани оквир износи 3.425.000.000 КМ, што представља увећање од 108,4 милиона КМ, односно 3,3% у односу на средства планирана Ребалансом буџета за 2019. годину.
Буџетски приходи и примици су планирани у износу од 2.996,6 милиона КМ, док је финансирање планирано у износу од 406,7 милиона КМ, од чега се на примитке од задуживања односи 345,2 милиона КМ. Ако примитке од задуживања у 2020. години поредимо са примицима у 2019. години који су износили 384,4 милиона КМ, видљиво је да су исти мањи за 39,2 милиона КМ.
Назначајнија повећања на приходовној страни буџета се односе на:
- Приходе од доприноса за пензијско инвалидско осигурање (ПИО) за 48,1 милион КМ,
- Приходе од индиректних пореза за 65,2 милион КМ
- Приходе од накнаде за приређивање игара на срећу за 21,7 милиона КМ,
- Приходе од порезa на добит за 9,8 милиона КМ,
Најзначајнија издвајања на расходовној страни буџета се односе на: 
Расходе за лична примања која износе 844,8 милиона КМ и у односу на Ребаланс за 2019. годину су увећана за 81,6 милиона КМ. До повећања је дошло због повећања плата буџетским корисницима у распону од 5% до 20%, у зависности од платног коефицијента, као и планираног организовања Пензијског плана Владе, те увођења нових буџетских корисника у трезор: ЈЗУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске, ЈЗУ Завод за судску медицину Републике Српске и Основни суд Шамац.
Материјални трошкови намјењени за неометано функционисање институција су планирани у износу од 117,4 милиона КМ.
Дознаке по основу пензијског осигурања износе 1.142,0 милиона КМ, и у односу на Ребаланс за 2019. годину увећање су за 40,0 милиона КМ. 
Дознаке на име социјалне заштите су планиране у износу од 237,4 милиона КМ и у односу на Ребаланс за 2019. годину увећање су за 5,3 милиона КМ. 
Издаци за капиталне инвестиције су планиране у износу од 135,1 милиона КМ, и у односу на Ребаланс за 2019. годину увећане су за 38,1 милиона КМ. У оквиру ове групе расхода планирана су изградња нових и реконструкција постојећих болница, средства за опремање МУП-а, као и осавремењавање наставног процеса у основним школама, као и за приоритетне пројекте из Програма Јавних инвестиција које се планирају у буџету.

Влада Републике Српске је утврдила и Приједлог Закона о извршењу Буџета Републике Српске за 2020. годину, који детаљније уређује начин извршења Буџета Републике Српске за 2020. годину, и усвојила Информацију о усклађености Документа оквирног буџета Републике Српске за период 2020-2022. година са политикама Владе Републике Српске.

Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог закона о измјенама Закона о доприносима с циљем растерећења привреде кроз смањење пореског оптерећења дохотка од личних примања.
Предложено рјешење се односи на смањење пореског оптерећења дохотка од личних примања умањењем стопе доприноса за осигурање од незапослености за 0,2%, односно са досадашњих 0,8% на 0,6%.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог стратегије развоја електронске управе Републике Српске за период 2019 – 2022. година.
Дигитализација и информатизација јавне управе неминован је процес развоја савременог друштва који подразумијева потпуно нови концепт рада државних службеника уз помоћ нових технологија, а на корист грађанима и нашој привредној заједници.
Захваљујући Стратегији развоја електронске управе Републике Српске 2019-2022. године први пут ће бити успостављена координација у организацији система електронске управе у Републици Српској јер се овај свеобухватан стратешки документ односи искључиво на развој е-управе као новог концепта у раду јавне управе. 
Потребе привредног сектора и грађана Српске, али и захтјеви појединих органа јавне управе, разлог су доношења Стратегије јер дигитално пословање и пружање услуга свима олакшава рад.
Циљ електронске управе као новог концепта је да се уз помоћ нових технологија, прије свега интернета и дигиталне комуникације, свакодневни послови према Влади и државним тијелима обављају на иновативан начин, што ће допринијети бржем, ефикаснијем и транспарентнијем раду. 

Стратегија развоја е-управе подразумијева, заправо, паралелни развој три важна стуба развоја е-управе – развој ИКТ инфраструктуре, развој електронских услуга као суштина е-управе, те развој људских ресурса у домену ИКТ унутар јавне управе. 
Самим документом предвиђено је укупно 65 мјера, од којих се 26 односи на ИКТ инфраструктуру, 29 на развој е-услуга, а 10 на развој људских ресурса.

Влада Републике Српске упознала се са Информацијом о спровођењу кампање „Јачање медијске писмености код дјеце у Републици Српској“.
Циљ ове кампање, коју је 2017. године иницирало Министарство саобраћаја и веза, је јачање свијести код дјеце школског узраста о разумијевању улоге медија и бољем схватању медијских порука (информација, реклама и других садржаја) и заштите дјеце од негативних садржаја (насиља, вријеђања, дискриминације). Циљне групе кампање су ученици виших разреда основних школа, наставници и родитељи.
Влада Републике Српске је задужила Министарство саобраћаја и веза и Министарство просвјете и културе да прате активности које су везане за процес спровођења кампање и редовно извјештавају Владу Републике Српске.
 
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о начину и поступку финансирања пројеката интегрисаног и одрживог локалног развоја у Републици Српској у 2019/2020. години.
Предложеном одлуком успоставља се правни оквир којим се уређује начин и поступак, финансирање и области финансирања пројеката интегрисаног и одрживог локалног развоја у Републици Српској у склопу петог циклуса Финансијског механизма 2019/2020. Средства за директну подршку реализацији приоритета утврђених стратегијама развоја јединица локалне самоуправе обезбјеђују се у оквиру успостављеног Финансијског механизма и износе 655.000 KM од којих 255.000 КМ обезбјеђује Влада Швајцарске у сарадњи са Развојним програмом Уједињених нација (UNDP), а 400.000 КМ из буџета Републике Српске за 2019. годину.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.