Sign In

Одржана 14. сједница Владе Републике Српске

Објављено:

​​​Влада Републике Српске усвојила је данас, на 14. сједници одржаној у Бањалуци, Програм рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица за 2019. годину, којим се распоређују средства у износу од 6,3 милиона КМ.

Основни циљ утврђен Програмом је омогућавање остваривања права избјеглица, расељених лица и повратника из Анекса VII Дејтонског Мировног Споразума, Ревидиране Стратегије за провођење Анекса VII Дејтонског Мировног Споразума и права утврђена Законом о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републику Српску.

Програмом је предвиђено пружање помоћи у обнови стамбених јединица, инфраструктуре, комуналних и вјерских објеката, обезбјеђењу свих видова алтернативног смјештаја, обезбјеђењу здрaвственог осигурања за породице избјеглица, расељених лица и повратника, а које нису осигуране по неком другом основу, економској подршци у процесу интеграције, односно реинтеграције,  реализацији заједничких пројеката удруживањем средстава у Фонд за повратак БиХ и подршци мјерама миграционе политике.

Средства се распоређују по јединицама локалне самоуправе за интерно расељена лица, повратак у Републику Српску и повратак у Федерацију БиХ.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о капиталним пројектима и другим инвестицијама у здравственом систему Републике Српске за 2018. годину.

Укупне инвестиције у 2018. години, износиле су 84.657.736,80 КМ и то за:

1)      Донације4.858.752,01 KM
2)      Пројекат „Болнице у Републици Српској"–ЕИБ 31.243 кредитна средства Европске инвестиционе банке и буџетска средства

51.211.636,54 КМ

 

3)      Пројекат „Јачање здравственог сектора" СЕВ LP 1747 кредит Свјетске банке, Развојне банке Савјета Европе и контрибуција буџетских и општинских средстава

355.051,61 KM

 

 

4)      Пројекат „Изградња и опремање нове болнице у Источном Сарајеву"26.588.748,39 КМ

5)      Пројекат „Смањења фактора здравствених ризика" дио Б Пројекта (за Републику Српску)

6)      Пројекат адаптација зграде поликлиничких служби ЈЗУ Болнице Источно Сарајево

499.056,56 КМ

 

    41.272,69 КМ                 

                               

7)      Пројекат „Ментално здравље у БиХ"- фаза 31.103.219,00 КМ

Реализацијa наведених капиталних пројеката у здравственом систему Републике Српске одвија се различитом динамиком, односно одређени капитални пројекти су завршени, док је реализација појединих капиталних пројеката у току.

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске очекује да ће реализацијом капиталних улагања повећати доступност здравствене заштите, смањити број пацијената лијечених у иностранству и повећати ефикасност здравственог система уз унапређење квалитета рада.

Влада Републике Српске прихватила је Акциони план за осигурање одрживости здравственог система Републике Српске.

Влада Републике Српске задужује носиоце активности предвиђене Акционим планом да, уз координацију Министарства здравља и социјалне заштите, реализују планиране активности.

Задужује се Министарство здравља и социјалне заштите да о реализацији Акционог плана извјештава Владу Републике Српске.

У овом Акционом плану представљене су реформске мјере које је, у складу са Програмом економских реформи, потребно предузети у периоду 2019-2021. година, да би се успоставио финансијски одржив здравствени систем у Републици Српској. 

Циљ Акционог плана је успоставити финансијски одржив здравствени систем, који ефикаснијим пружањем здравствене заштите побољшава здравље становништва и омогућава бољу радну продуктивност.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на Стратешки развојни план Фонда здравственог осигурања Републике Српске за период од 2019. до 2023. године.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о пројекту „Изградња и опремање новог објекта, реконструкција, адаптација и опремање постојећег објекта ЈЗУ болнице Зворник".Влада Републике Српске донијела је закључак којим даје сагласност за реализацију пројекта „Изградња и опремање новог објекта, реконструкција, адаптација и опремање постојећег објекта ЈЗУ болница Зворник".

Задужује се ЈЗУ болница Зворник да изради Пројекат „Изградње и опремања новог објекта, реконструкција, адаптација и опремање постојећег објекта ЈЗУ болница Зворник у складу са позитивним прописима који уређују област јавних набавки, те да по завршетку о истом упозна Владу Републике Српске.

Такође, закључком се задужује Републичка дирекција за обнову и изградњу да изврши стручно-технички увид у израђени пројекат, те на исти достави своје мишљење Министарству здравља и социјалне заштите.

На основу одлуке о прихватању донаторских средстава Владе Републике Србије, закључен је Споразум о финансирању пројекта донаторским средствима у оквиру механизма сарадње по Споразуму о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије између Владе Републике Српске – Министарства финансија и ЈЗУ Болнице Зворник, а према којем споразуму министарство одобрава ЈЗУ Болници Зворник, као кориснику намјенских донаторских средстава, износ од 1.515.768,25 КМ за потребе финансирања будућег пројекта „Проширење капацитета ЈЗУ Болнице Зворник".

Влада Републике Српске прихватила је Информације о пројекту „Модернизација ЈЗУ Универзитетске болнице у Фочи – реконструкција, доградња централног објекта „Б" и набавка опреме".

Влада Републике Српске донијела је закључак којим овлашћује в.д. директора ЈЗУ Универзитетске болнице у Фочи да потпише уговор за реализацију пројекта „Модернизација ЈЗУ Универзитетске болнице у Фочи-реконструкција, доградња централног објекта „Б" и набавка опреме" са изабраном најповољнијом групом понуђача: "MEDICAL" д.о.о. Мостар и "СРБИЊЕПУТЕВИ" д.о.о. Фоча за укупну цијену понуде од 13.999.648,16 КМ без ПДВ-а и понуђеном гаранцијом на испоручену и инсталирану опрему од 25 мјесеци.

Влада Републике Српске је сагласна да се финансијска средства за реализацију пројекта у укупном износу од 16.379.588,35 КМ са ПДВ-ом, планирана у Буџету Републике Српске, обезбиједе у оквиру буџетске ставке Министарства здравља и социјалне заштите, а  реализују се у 48 једнаких мјесечних рата почевши од 01. јула 2019. године.

Задужује се Републичка дирекција за обнову и изградњу да врши стручно-технички надзор на извођењу радова у реализацији пројекта.

Задужује се Министарство финансија и Министарство здравља и социјалне заштите да обезбједе финансијске средства за реализацију овог закључка.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о безбједности критичних инфраструктура у Републици Српској.

Овим законом уређује се критична инфраструктура Републике Српске, сектори критичне инфраструктуре у Републици Српској, управљање критичним инфраструктурама, обавеза израде анализе ризика, безбједносног плана објеката из сектора критичне инфраструктуре, безбједносни координатор и безбједносни менаџер за критичну инфраструктуру, сарадња у области критичне инфраструктуре, поступање са заштићеним подацима, надзор над спровођењем овог закона, као и прекршајне одредбе.

Критичне инфраструктуре су системи, мреже и објекти од посебне важности, чије уништавање или угрожавање може изазвати озбиљан поремећај у слободном кретању људи, превозу робе и пружању услуга, негативно утицати на унутрашњу безбједност, здравље и животе људи, имовину, животну средину, спољну безбједност, економску стабилност, те непрекидно функционисање републичких органа.

Разлог за доношење Закона о безбједности критичних инфраструктура у Републици Српској садржан је у чињеници да не постоји важећи пропис који на јединствен начин уређује област заштите критичне инфраструктуре. Имајући у виду важност објеката критичне инфраструктуре, њихова заштита је од значаја за функционисање Републике Српске. Поремећаји у раду критичне инфраструктуре могу довести до озбиљних и дугорочних оштећења, те њихова заштита представља комплексан систем безбједносне опреме и процедура које се морају поштовати да би безбједност била на највишем могућем нивоу. Доступност, поузданост и отпорност критичне инфраструктуре је од суштинске важности за безбједност, што указује на потребу да се одреде конкретни субјекти који чине критичну инфраструктуру, да се у овој области пропишу обавезе и установи одговорност субјеката критичне инфраструктуре, као и да се безбjедност критичне инфраструктуре развија и унапређује уз подршку свих надлежних институција.

Поред наведеног, разлог за доношење Закона о безбједности критичних инфраструктура у Републици Српској јесте и преузимање правних извора Еврпоске уније, односно усклађивање законодавства Републике Српске са прописима Европске уније.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о заштити од пожара.

Разлози за доношење новог Закона о заштити од пожара односе се и на потребу прописивања обавезе власницима објеката у којима се окупља већи број лица да спроведу адекватне мјере заштите од пожара за које је потребна сагласност Министарства унутрашњих послова, затим прописивање обавезе за јединице локалне самоуправе да формирају димњачарске службе, повећање одговорности пројектаната заштите од пожара и пројектантских кућа које израђују елаборате мјера заштите од пожара, подизање нивоа свијести о заштити од пожара код дјеце и омладине прописивањем обавезе за предшколске и школске установе за утврђивање и спровођење програма едукације заштите од пожара, као и функционалнији начин расподјеле прикупљених средстава за опремање и обуку ватрогасно-спасилачких јединица.

Такође, у циљу повећања ефикасности гашења пожара увидјела се потреба да се прецизније дефинише дјелокруг рада ватрогасно-спасилачких јединица, као и опис послова ватрогасаца-спасилаца, односно нормативно прилагођавање стварном стању, јер ватрогасци више не интервенишу само у случају пожара, већ и у осталим спасилачким акцијама.

Доношење овог закона допринијеће испуњавању обавеза садржаних у ССП-у, а које се односе на сарадњу уговорних страна у области услова рада и једнаких могућности као и обавеза које се односе на заштиту животне средине.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јавном реду и миру.

Законом о јавном реду и миру прописују се прекршаји јавног реда и мира и прекршајне санкције које се изричу починиоцима прекршаја.

Прeдложеним Законом, између осталог, дефинише се одговорност за прекршаје угоститеља као предузетника, прецизније се прописују одређени прекршаји јавног реда и мира, те се дефинише нови прекршај „непријављивање прекршаја јавног реда и мира". Прописивању новог прекршаја на предложен начин приступило се првенствено из разлога јер се у протеклом периоду дешавало да су у јавности у Републици Српској и региону објављивани снимци и други докази о чињењу разних прекршаја јавног реда и мира са обиљежјем насиља за које су одговорна службена лица имала одређена сазнања у тренутку чињења или непосредно након чињења, али нису учинила ништа да би учиниоци прекршаја били кажњени, а њихово понашање оцијењено као друштено неприхватљиво и кажњиво.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјени и допунама Закона о оружју и муницији.

Овим законом додатно се укидају административне баријере када су у питању услови за набављање оружја.

Наиме, бришу се одредбе члана 11. став 3. тачка 6) које су као један од услова за набављање оружја прописивале прибављање увјерења да се против лица не води прекршајни поступак. Наведене одредбе нису оствариле своју сврху у пракси, а истовремено су грађане излагале додатном трошку.

Поред наведеног, а када је у питању одузимање оружја физичким лицима оцијењено је да је предметне одредбе потребно другачије дефинисати, првенствено из разлога јер се у пракси показало да се грађанима који су учинили прекршај у одређеним случајевима и уредно платили новчану казну, примјеном конкретних одредаба, одузимало оружје које је у многим случајевима било породично насљеђе, трофеј и слично. С тим у вези, предложена су одређена законска рјешења која ће дати могућност Министарству да цијени одређене случајеве и сврсисходност одузимања оружја, а то истовремено неће утицати на безбједност лица и имовине.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама Закона о локалној самоуправи.

Савез општина и градова Републике Српске је у документу „Приједлог мјера и сугестија Савеза општина и градова Републике Српске на Нацрт буџета Републике Српске за 2019. годину и Програм економских реформи Републике Српске за период 2019–2021. година", који је  базиран на приједлозима јединица локалне самоуправе и закључцима Предсједништва Савеза општина и градова Републике Српске предложио, између осталог, да се рок за примјену критеријума за утврђивање максималног броја запослених у градској, односно општинској управи продужи, због немогућности усклађивања броја запослених у законом прописаном року. У том смислу, Министарство је обавило  консулатације са представницима Савеза општина и градова Републике Српске. Савез је као разлог за продужење рока навео, да јединице локалне самоуправе које имају обавезу усклађивања броја запослених нису у могућности ову обавезу да изврше у законом прописаном року, те да би им за извршење обавезе оптималан рок био двије године. Након наведених консултација, рок за усклађивање броја запослених из чл. 66, 67. и 68. Закона продужен је до  30. јуна 2021. године.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о печатима органа и институција Републике Српске.

Овим законом уређују се намјена, садржај, облик, чување, употреба и израда печата које у вршењу послова из своje надлежности користе oргани и институције Републике Српске.

Важећи Закон о печату донесен је 1992. године и од доношења два пута је мијењан и допуњаван, 2001. и 2007. године, због чега је било неопходно приступити доношењу новог закона у циљу усклађивања са новим системским прописима Републике Српске.

Влада Републике Српске прихватила је Иницијативу за  распуштање Скупштине општине Рудо.

Задужује се Министарство управе и локалне самоуправе да Иницијативу, у складу са законом, достави Народној скупштини  Републике Српске на даље поступање.

Чланом 152. Закона о локалној самоуправи Републике Српске прописано је да Народна скупштина може, на приједлог Владе, да распусти  скупштину ако након спроведеног поступка опозива градоначелник, односно начелник општине не буде опозван.  Чланом 153. Закона прописано је да Народна скупштина одлуку о распуштању скупштине доставља  Централној изборној комисији Босне и Херцеговине.

Овим законом прописано је и да Влада именује Привремени орган јединице локалне самоуправе који обавља послове скупштине до конституисања, уколико дође до распуштања скупштине.  Привремени орган се именује у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине.

Након изјашњавање грађана о опозиву начелника Општине Рудо 23.12.2018. године, на основу утврђених и објављених резултата, констатовано је да начелник Општине Рудо није опозван.

Претходно је Скупштина општине Рудо на сједници, одржаној 19.11.2018. године, на иницијативу групе одборника, усвојила Одлуку о покретању поступка опозива начелника Општине Рудо у којој је, између осталог, таксативно навела више разлога за покретање наведеног поступка.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о спроведеним активностима и раду Комисије за сузбијање злоупотребе опојних дрога у Републици Српској за период јануар 2018 – децембар 2018. године и донијела Одлуку о усвајању Оперативног плана за реализацију Стратегије надзора над опојним дрогама и сузбијања злоупотребе опојних дрога у Републици Српској за 2019. годину.​



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.