„Четврта конференција високог образовања понудила је различита рјешења и искуства у примјени болоњског процеса, што је драгоцјено сазнање за Министарство просвјете и културе јер ће на темељу тих сазнања наставити да ради на стварању претпоставки за боље услове студирања у Републици Српској“, рекао је министар просвјете и културе Антон Касиповић на затварању Четврте конференције високог образовања одржане у Бањој Луци под називом „Успостављање система квалитета у високом образовању“.
Министар Касиповић је нагласио да поред важне улоге у одлучивању, студенти треба да имају важну улогу и у дизајнирању студијских програма. Министарство просвјете и културе радило је претходних година на стварању бољих услова за студенте.
„Нису повећаване школарине, напротив, смањене су школарине на Универзитету у Источном Сарајеву. Нисмо повећавали цијене смјештаја у студентским домовима, већ смо обезбиједили додатна средства, свјесни да се већи број студената храни у студентским ресторанима. Повећали смо износ за стипендије са 600 хиљада на два милиона марака а заједно са предсједником Републике радили смо на успостављању Фондације „Др Милан Јелић“ за талентоване. Повећали смо издвајања за високо образовање са 19,6 на 50 милиона марака“, појаснио је министар Касиповић.
Министарство просвјете и културе значајно је побољшале услове смјештаја студената. Обезбијеђена су средства за куповину хотела „Панорама“ на Палама и купљено земљиште за изградњу додатних капацитета за смјештај студената, обновљени су студентски домови у Бијељини и Требињу а планира се изградња студентског дома у Бањој Луци и Фочи.
Предсједник Уније студената Републике Српске Милан Петковић потврдио је да се студентски стандард побољшава из године у годину, али сматра да то није довољно. Студенти су незадовољни и наставним процесом.
„Улога студената је препозната на овој конференцији као веома битна и као једна од одлучујућих у осигурању квалитета. Проблем су, међутим, застарјели наставни планови и програми и професори који нису спремни за болоњски процес, не прихватају информационе технологије и не желе да уче стране језике. Надамо се да ће ректори и професори показати више разумијевања за студенте у будућности и да ће више уважавати мишљење студената“, рекао је Петковић.
Закључци:
1. Четврта конференција високог образовања, као и претходне три, указала је на значајна искуства, па и специфичне приступе у успостављању система квалитета и спровођења реформских процеса на високошколским установама у Републици Српској. У том смислу, неоспорна је потреба наставка даљег одржавања конференција на годишњем нивоу, као и других облика стручне и научне комуникације свих актера у области високог образовања. Препоручује се академској заједници Републике Српске да успостави одговарајуће организационе облике свих активности.
2. Квалитет саопштених радова на конференцији указао је на постојање значајних ресурса и знања у области успостављања и одржавања система квалитета на високошколским установама у Републици Српској. С обзиром на опредјељења у европском простору високог образовања да се афирмишу и препознају појединачни системи високог образовања а мање појединачне високошколске установе, препоручује се Министарству просвјете и културе да поред већ успостављеног Савјета за развој високог образовања, размотри могућност обезбјеђења и других институционалних облика за изградњу конкурентног система високог образовања Републике Српске у европском простору високог образовања. Ово може да укључи активности као што су: доношење политике квалитета високог образовања Републике Српске, успостављање јединствене информационе подршке (база података, портал, публицистика...), стимулисање струковног удруживања у области квалитета, систем награђивања за квалитет и пословну изврсност, статистички систем високог образовања усаглашен са методологијом ЕУРОСТАТ-а и друго.
3. Конференција је указала на постојеће облике улоге студената у систему квалитета на високошколским установама као главних корисника система високог образовања, али и као активног учесника у постизању његове ефективности и ефикасности. Конференција препоручује да се у наредним фазама развоја система квалитета значајније позиционира улога студената и њихов креативни допринос на унапређењу система квалитета на високошколским установама.
4. Препоуручје се високошколским установама да развију и успоставе планове и програме за обуку кадрова у области техника и метода за осигурање квалитета на високошколским установама, као и шире програме афирмације културе квалитета.
5. Кроз савремене реформске процесе високог образовања у складу са принципима болоњског процеса, препознаје се неопходност афирмације предузетништва на универзитету с циљем повећања његове академске и економске аутономије. На овај начин се пред универзитете поставља потреба функционисања по моделу пословних организација, уз повећање улоге менаџмента. Изградња система квалитета треба да интегрише предузетничку будућност универзитета и академску традицију, како би они и даље остали центри академског и научног дјеловања друштвене заједнице.
6. Кроз законске прописе у потпуности прецизирати поступак лиценцирања, акредитације и улогу свих учесника у тим процесима у Републици Српској и БиХ.
7. Приоритетан задатак високошколских установа је успостављање процедура за креирање, унапређење и ревизију студијских програма оријентисаних према тржишту рада и усаглашених са европским квалификационим оквиром и оквиром квалификација у БиХ.
8. Високошколске установе у Републици Српској имају посебну одговорност за јачање укупног система образовања у Републици Српској и његовом развоју у правцу друштва знања и друштва учења. У овом процесу посебан нагласак треба ставити на јачање инфраструктуре која ће допринијети интензивнијем развоју научно-истраживачког рада на високошколским установама.