Представници Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске одржали су данас у Административном центру Владе Републике Српске у Бањој Луци састанак са руководством 16 центара за социјални рад који се припремају да у свој рад уведу супервизију као важан модел стручне подршке запосленима који обављају послове социјалне заштите.
Са представницима центара који су се пријавили да буду дио пројекта за увођење супервизије у систем социјалне заштите у Републици Српској, разговарано је о наредним корацима за реализацију овог пројекта који се спроводи у сарадњи са Асоцијацијом супервизора у БиХ, те уз подршку УНИЦЕФ-а. Пројекат, између осталог, предвиђа подршку центрима за социјални рад кроз финансирање дијела трошкова увођења супервизије.
„Циљ увођења супервизије је подршка стручним радницима како би ефикасније и ефектније допринијели струци и свом професионалном развоју и функционисању, као и могућност да сагледају свој рад и отворено разговарају о проблемима и изазовима са којима се свакодневно суочавају. Супервизија има изузетан значај за спречавање професионалног сагоријевања којем су, с обзиром на специфичности посла, снажно изложени стручњаци у систему социјалне заштите. Са друге стране, добијамо квалитетније услуге за кориснике социјалне заштите“, наводи вршилац дужности помоћника министра у ресору за социјалну, породичну и дјечију заштиту Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске Владимир Макарић.
О важности супервизије са окупљенима је разговарала и ванредни професор на студијском програму социјалног рада Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци Андреа Пухалић.
„Стручни радници у центрима за социјални рад се суочавају са великим обимом посла, са највећим људским несрећама и трагедијама. Имају велику одговорност на свом радном мјесту, а често недовољно моћи да заштите и адекватно одговоре на потребе својих корисника. На тај начин, стручни радници се савршено уклапају у оно што се зове сигурна формула за професионано сагоријевање - високи захтјеви посла, плус немогућност да се на такве захтјеве адекватно одговори. Професионално сагоријевање нарушава укупно здравље стручних радника, повезано је са учесталим физичким обољењима, проблемима у менталном здрављу као што су анксиозност и депресија, те проблемима у међуљудским односима у радном колективу. Наравно да стручни радници са оваквим проблемима не могу једнако ефикасно да обављају свој посао, што доводи и до пада квалитета професионалних услуга“, истиче др Пухалић.
Због свега тога, јако је важно да стручни радници имају професионалну подршку у суочавању са стресом и у рјешавању свакодневних проблема, кaо што је супервизија, нагласили су и представници центара за социјални рад.
Ова врста подршке посебно је важна у периоду када се систем социјалне заштите у Републици Српској налази пред великим изазовима због очекиване експанзије потреба корисника и социјалних проблема, као посљедица пандемије COVID-19.