Кардиоваскуларне болести су група болести срца и крвних судова и укључују: коронарну болест срца, цереброваскуларну болест, периферну артеријску болест, реуматску болест срца, конгениталне срчане болести, дубоку венску тромбозу и плућну емболију. Кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смрти у свијету.
Према процјени Свјетске здравствене организације, кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 20,5 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара. Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета и у Европи, узрокујући скоро половину свих смртних случајева. Већина ових смртних случајева је од акутних догађаја као што су срчани или мождани удари. Процјењује се да је 4,2 милиона људи у Европи умрло од кардиоваскуларних болести у 2019. години, што представља 42,5% свих смртних случајева.
Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти и у Републици Српској.
У 2026. години, Свjетска федерација за срце (World Heart Federation) наставља кампању „Не пропустите ниједан тренутак" са циљем да подиже свијест о кардиоваскуларним болестима као водећем узроку смрти у свијету, истичући важност раног препознавања знакова и симптома кардиоваскуларних болести.
Овогодишњом кампањом поводом Светског дана срца, Светска федерација за срце скреће пажњу на симптоме кардиоваскуларних болести који могу остати дуго непримјећени, све док не буде прекасно.
Многе од смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним обољењима је могуће спријечити.
Ипак, превише симптома се превиђа, занемарује или игнорише. Сада, у својој другој години, глобална кампања „Не пропустите ниједан тренутак" позива људе да дjелују сада: позивајући их да препознају знакове, заштите своја срца и захтиjевају акцију.
Кардиоваскуларне болести резултат су комплексних интеракција између индивидуе и њене околине и већина случајева кардиоваскуларних болести се може спријечити утицајем на факторе ризика прије него што узрокују обољење. Већина смртних случајева од кардиоваскуларних болести узрокована је факторима ризика који се могу спријечити или контролисати. Малим, досљедним промjенама, људи могу значајно побољшати здравље свог срца током времена.
Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност.
Престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Поред тога, лијечење дијабетеса, повишеног крвног притиска и високих липида у крви може бити неопходно за смањење кардиоваскуларног ризика и спречавање срчаног и можданог удара.
Употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму су једни од главних узрока кардиоваскуларних болести. Глобално, више од 1 од 10 кардиоваскуларних смрти је узроковано употребом дувана. Престанак пушења је појединачна најбоља мјера која се може предузети да се унаприједи здравље срца.
Физичка неактивност може значајно допринијети настанку болести срца, јер може довести до добијања на тежини, допринијети настанку дијабетес мелитуса и повишеног крвног притиска. Вјежбе нарочито добре за срце су брза шетња, трчање, пливање, вожња бицикла.
Они који живе са дијабетесом тип 2 имају двоструко већу вјероватноћу да умру од срчаних болести и можданог удара у поређењу са пацијентима без дијабетеса, што указује на хитну потребу за превенцијом кардиоваскуларних болести код особа са дијабетесом, обраћајући пажњу на факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести.
Ризико фактори за настанак кардиоваскуларних болести су у великој мјери одређени понашањем наученим у дјетињству које се наставља у старијој доби као што су навике у исхрани и пушење. Због тога је потребно олакшати приступ дјеци и њиховим породицама здравој храни као и средини без дуванског дима.
Када се развије кардиоваскуларно обољење важно га је открити што је раније могуће како би се смањиле посљедице раним лијечењем, савјетовањем и лијековима.