​Наш циљ је одувијек био дијалог заснован на Дејтонском споразуму и равноправности и то смо понављали свим нашим партнерима од Тел Авива, преко Београда и Будимпеште, па све до Вашингтона, казао је у интервју "Гласу" министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић.

Нагласио је да је сарадња са дијаспором један од приоритета ресора којим води. 

- Наши људи широм свијета најбољи су амбасадори Српске, а кроз институционалну подршку, умрежавање и заједничке пројекте јачамо економске, културне и привредне везе. Циљ нам је да дијаспора буде снажан партнер у развоју и промоцији Републике Српске - поручио је Клокић, са којим смо разговарали и о успостављању све јаче сарадње са инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), повратку наших грађана из дијаспоре, као и раду представништава Републике Српске у иностранству.

ГЛАС: У плану је оснивање Фонда за помоћ пројектима који се реализују уз подршку Европске уније. Шта то конкретно значи?

КЛОКИЋ: Република Српска требала би да добије фонд чија ће надлежност бити фокусирана на подршку писања пројеката које финансира Европска унија. У принцпипу биће формиран нови ресор у оквиру министарства који ће бити задужен за подршку писања пројеката. Идеја о оснивању фонда проистекла је из врло практичне потребе - да нашим институцијама, општинама и установама олакшамо учешће у пројектима које финансира Европска унија. Често имамо добре пројекте, али недостаје тај почетни новац за покретање активности. Фонд ће служити за предфинансирање пројеката. То значи да ћемо помоћи корисницима да пројекат крене на вријеме, а да се средства касније враћају када стигну из ЕУ. Важно нам је да што мање добрих идеја пропадне због администрације и почетних трошкова, и да Република Српска што боље искористи средства која су нам на располагању. Фонд ће бити финансиран од стране нашег буџета, а идеја нам је да то буде једна врста револвинг фонда, односно да сами апликанти врате одређена средства као неки вид гаранције који су имали, а како би буџет за те намјене проширивали из године у годину за овај вид подршке.

ГЛАС: Имали смо недавно посјету инвеститора из УАЕ Републици Српској. Шта је све том приликом договорено и у којим областима можемо да очекујемо сарадњу?

КЛОКИЋ: Власник компаније "Ал Матија Инвестмент гроуп" из Дубаија Џума Мадани боравио је четири дана у Бањалуци и ми смо му, као инвеститору који је један од највећих у УАЕ, презентовали све што Република може да понуди као земља у коју итекако може да се инвестира. Сљедећи корак је организовање пословног форума између Републике Српске и УАЕ у Бањалуци. То би требало да се организује током године, а план је да тог дана у Бањалуку доведемо неколико компанија из Дубаија и Емирата. То ће бити и прилика да неко из краљевске породице, а којој је близак сам Мадани, посјети највећи град у Српској. На форуму ћемо представити пројекте из области инфраструктуре, пољопривреде, енергетике и туризма, за које су инвеститори из Емирата већ исказали интересовање. Са компанијом "Ал Матија Инвестмент" потписали смо у јуну прошле године Меморандум о разумијевању. То је урађено током пословног форума у Дубаију, који је организовала ова компанија уз подршку Владе Дубаија, на којем је Република Српска била почасни гост. 

ГЛАС: Каква је сарадња Српске са дијаспором? 

КЛОКИЋ: Сарадња са дијаспором је један од наших приоритета. Наши људи широм свијета најбољи су амбасадори Српске, а кроз институционалну подршку, умрежавање и заједничке пројекте јачамо економске, културне и привредне везе. Циљ нам је да дијаспора буде снажан партнер у развоју и промоцији Републике Српске. Усвојили смо и стратешки документ који се бави овом темом, а који је први озбиљан оквир којим Република Српска каже - дијаспора нам је важна и желимо да сарадња буде стварна, а не само декларативна. То је план за наредних седам година који нам показује како да се боље повежемо са нашим људима у свијету. 

ГЛАС: Шта нам показују подаци о повратку?

КЛОКИЋ: Бројке показују и да је више од 250 новоуписане дјеце у школе у Српској, а који су похађали школе ван Републике. Тако да говоримо о броју од око 750 до 1.000 људи који су се вратили из иностраства, али тај број је сигурно и већи. Покренули смо и подкаст који води наша прослављена олимпијка Саша Чађо и то на тему позитивних прича људи који су се вратили у Републику Српску.

ГЛАС: У јавности се спомиње и успостављање контакт тачке за повратак у Српску. О чему се ту тачно ради? 

КЛОКИЋ: Дужи период радимо на идеји да успоставимо јединствену тачку која ће бити на располагању не само младима и студентима, већ цјелокупној дијаспори. Мјесто гдје ће људи моћи да добију јасне и поуздане информације о својим правима, процедурама, али и конкретну подршку ако размишљају о повратку у Републику Српску. Крајем прошле године организовали смо конференцију "Назад у Српску" која се управо бавила том темом и представља својеврсни почетак, односно "кицк офф" програма Назад у Српску - Бацк то Српска. Тај програм радимо по узору на "Тачку повратка", и уз њихову директну помоћ и експертизу, јер сматрамо да је важно да учимо од оних који већ имају искуство, како бисмо брже дошли до резултата и избјегли почетне препреке. Важно је нагласити да ће ово питање бити у самом фокусу рада Владе и један од њених приоритетних задатака. Циљ нам је да отклонимо административне, законске и процедуралне баријере и на тај начин олакшамо повратак наших људи у Републику. 

ГЛАС: И ове године присуствовали сте обиљежавању Дана Републике у иностранству. Какве поруке су том приликом послате? 

КЛОКИЋ: Наш народ у иностранству каже да чувамо Републику Српску и да се одупиримо свим притисцима. Они носе у срцима Републику и његују њену културу, историју и традицију. Послата је порука јединства, саборности. Почетком фебруара били смо у Штутгарту, протеклог викенда у Београду, а почетком марта бићемо у Бечу. Важно да се Дан Републике обиљежава свуда гдје има Срба, јер је то начин да се сачува идентитет, језик, култура и веза са матицом. Наша дијаспора је снажан ослонац Републици. То су људи који, иако живе далеко, никада нису заборавили ко су и одакле долазе. Зато је и важно што Дан Републике прослављамо у иностранству - на тај начин јачамо наше јединство и шаљемо поруку да смо један народ, без обзира на границе. 

ГЛАС: Које су најзначајније активности везано за рад представништава Републике Српске у иностранству? 

КЛОКИЋ: Наша представништва раде на промоцији Републике Српске, њених потенцијала и могућности за сарадњу. Активности су бројне, од састанака са инвеститорима до културних и друштвених догађаја, и заиста их је тешко све набројати, али неке од најважнијих догађаја које су организовали јесте и обиљежавање 30 година од потписивања Дејтона, отварање "Куће Републике Српске" у Бечу, те привредни форум у Штутгарту. Важно је да резултати не изостају и да се глас Српске све снажније чује у свијету. 

ГЛАС: Два најмлађа представништва која су основана су у Француској и Кини. Како они функционишу? 

КЛОКИЋ: Представништво Републике Српске у Кини још није заживјело, али представништво у Француској је активно од краја прошле године. Бојана Кондић Панић која је именована за шефа тог представништва и организовала је и прославу Дана Републике у Паризу. План је да у наредна, два до три мјесеца Република Српска учествује на сајму привреде, који је један од најзначајнијих сајмова у Француској. Биће прилике и да се промовишу документарни филимови нашег прослављеног режисера Дениса Бојића. 

ГЛАС: Колико је дипломатска офанзива представника Српске утицала на боље позиционирање Републике на глобалном плану?

КЛОКИЋ: Недавне посјете делегације Републике Српске представљају успјешну дипломатску офанзиву и јасан показатељ да Српска има свој међународни глас. Ове активности, нарочити састанци које смо имали у Америци, за Републику отварају нова врата на глобалној сцени и омогућавају директну комуникацију са државама које играју кључну улогу у међународној политици. Важно је да се питања која се тичу уставне позиције Републике Српске интернационализују и отворе на мјестима гдје се доносе кључне одлуке, гдје разговарају велики и озбиљни играчи. Наш циљ је одувијек био дијалог заснован на Дејтонском споразуму и равноправности – и то смо понављали свим нашим партнерима - од Тел Авива, преко Београда и Будимпеште, па све до Вашингтона.

ЦИВИЛНИ СЕКТОР 

ГЛАС: У оквиру вашег ресора покренути су и пројекти и сарадња са организацијама цивилног друштва? На чему је тачно фокус?

КЛОКИЋ: Сарадња са цивилним сектором нам је важна, посебно у контексту процеса европских интеграција. Министарство ту сарадњу остварује и самостално, али и кроз заједничко учешће у пројектима које финансира Европска унија, попут пројекта ЕУ4ПАР. У протеклом периоду радили смо са бројним организацијама цивилног друштва, од омладинских савјета и удружења младих, до организација које се баве социјалним, образовним и инклузивним питањима широм Републике Српске. Посебно бих истакао да, још од 2013. године, реализујемо програм праксе за студенте Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци. Кроз тај програм прошло је више од стотину студената, који стичу практична знања кроз рад на превођењу и обради докумената из области европских интеграција и међународне сарадње. 

Извор Глас Српске