Приједлог закона о фискализацији Републике Српске требало би да буде разматран у Народној скупштини Републике Српске у фебруару, а у току је израда шест подзаконских аката и правилник о динамици успостављања новог система у Републици Српској, изјавила је Слободанка Поповић, помоћник министра финансија за фискални систем.

Од ових измјена, осим неупоредиво напреднијег и ефикаснијег система, очекује се успостављање боље контроле промета робе и услуга чиме ће бити смањен ниво сиве економије и нелојалне конкуренције и бити обезбјеђено више средстава у буџету, истакла је Поповић у интервјуу објављеном на порталу „Српскаинфо". Она је најавила да би се, нове фискалне касе и рачуни са QР кодом реално могли очекивати у 2023. години.

Како је замишљено провођење новог система?

Систем ћемо успостављати по фазама и зато смо и предвидјели правилник о динамици који смо имали и кад смо уводили постојећу фискализацију. Изузетно су нам важна законска и подзаконска акта и очекујем да ће ова година протећи управо у том, законском прилагођавању. Најприје треба расписати јавни позив, односно тендер за набавку система за управљање фискализацијом, јер је он срж свега и очекујем да та фаза потраје три мјесеца. Што се тиче увођења у систем, план је да прво буду уведени постојећи обвезници, а потом и сви остали. 

Кад кажете – сви остали, мислите и на обвезнике који су у постојећем систему били изузети од фискализације?

Новим законом предвиђен је обухват свих оних који се баве прометом робе и услуга. Влада може утврдити одређене изузетке посебном уредбом, али само у случајевима када је то технички немогуће провести. Према садашњим показатељима и плановима, овај систем је могуће провести код свих обвезника, јер је он прилагодљив и нема техничких мана, а уједно је мање захтјеван и једноставнији за коришћење. У постојећем систему имамо приличан број изузетих, од малих обвезника, такси превозника, образовања, поштанског саобраћаја. Такође, од фискализације је ослобођена и велепродаја која нам је сад свакако у плану, јер је циљ регистровање и праћење комплетног промета. 

У чему је суштинска разлика између старог и новог система?

Постојећи систем функционише тако што се дневно издати рачуни смјештају у меморију фискалног уређаја и из те меморије се креирају дневни извјештаји који се шаљу Пореској управи. Дакле, обвезник је тај који контролише слање. У новом систему то слање неће зависти од људског фактора, а информација о промету ће бити детаљнија, укључујући и артикле на рачуну који ће бити видљиви, што сад није случај. Такође, порески инспектор је до сада морао бити писутан код фискализације сваке касе, што сада неће бити потребно, јер је све аутоматизовано. Веома је важно што ће контрола бити лакша и за потрошаче, јер скенирањем QР кода можемо видјети да ли је промет регистрован у Пореској управи, што је свима у интересу. 

На који начин се подаци шаљу у Пореску управу?

Постојеће касе шаљу податке преко ГПС сигнала, а нове ће их слати преко интернета. Наравно, поставља се питање шта кад нема интернета? Касе које ми предлажемо у техничком смислу моћи ће радити и без интернета, захваљујући локалном процесору. Оне су, заправо, и софтверско и хардверско рјешење. Дакле, у моменту скенирања QР кода у Пореску управу стиже податак о промету, што је најважније. Једино што порезницима неће стићи, уколико је интернет веза у прекиду, су подаци о артиклима, који у том случају стижу накнадно. 

Оно што се досад могло чути у јавности је да и порески инспектори очекују да ће им контроле у новом систему бити једноставније и ефикасније? 

То је тачно, јер ће се контрола добрим дијелом моћи обавити и из канцеларије, на основу свеобухватних података које ћемо имати. Сада се контрола проводи тако што инспектори морају бити на терену и ако не нађу рачун изричу прекшајну мјеру или новачану казну. Наравно, та врста контрола и даље остаје, јер обвезник увијек може да избјегне обавезу тако што неће издати рачун, али то ће у новом систему инспектору бити сигнал да реагује. Подаци које ћемо имати захваљујући новом систему омогућиће нам и свеобухватније и квалитетније анализе, а све то води ка неупоредиво бољој процјени ризика на основу које се контрола и усмјерава. 

Прије утврђивања Приједлога закона провели сте и јавну расправу. Како су на све ове новине реаговали порески обвезници?

Јавну расправу смо провели у сарадњи са Привредном комором и били смо више него задовољни резултатима. Углавном су нам тражили нека појашњења, а већина обвезника је признала да једва чека да пређе на једноставнији модел фискализације. Такође, за њих је веома значајно што ће Влада сносити трошкове увођења новог система, јер је то прије скоро 14 година за њих била велика ставка. 

Од свих земаља у окружењу које су увеле идентичан или сличан модел фискализације, једино се Влада Српске одлучила на такав корак. Због чега?

Како је постојећа фискализација ишла на терет обвезника, сматрали смо да је овај пут боље да то буде наш трошак и да, на тај начин, подржимо наше обвезнике. Такође, то не посматрамо само као трошак, већ као инвестицију која ће нам се вратити кроз повећање прихода. Сигурна сам да ћемо са новим моделом сви бити на добитку.