Вршилац дужности директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Слађан Јовић у Бањој Луци се састао с представницима Дрвара, Санског Моста и Бихаћа с којима је потписао уговоре о суфинансирању инфраструктурних пројеката укупне вриједности 45.200 марака.
Поменутим уговорима је предвиђено асфалтирање дијела пута Рељића Драга у насељу Лохово на подручју Бихаћа, у износу од 14.700 КМ, постављање јавне расвјете у селима Јелашиновци, Праштали и Бојиште на подручју Санског Моста, у износу од 17.000 КМ и прикључак зграде изграђене у оквиру Пројекта ЦЕБ 2 на градску водоводну и канализациону мрежу на подручју општине Дрвар, у износу од 13.500 КМ.
Средства су обезбијеђена из буџета Републике Српске у оквиру годишњег програма рада Секретаријата, чија је законска обавеза реализација инфраструктурних пројеката у мјестима која насељава избјегло и расељено становништво.
В. д. директора Секретаријата Слађан Јовић је напоменуо да су ови пројекти намијењени унапређењу живота српског повратничког становништва на територији Федерације БиХ и да неки од њих представљају крајњу фазу у реализацији пројекта стамбеног збрињавања ове категорије становништва.
„Реализацијом ових пројекта биће настављена добра пракса, као и системско рјешавање проблема српских повратника у Федерацији који највећу подршку имају у институцијама Републике Српске. Породицама које су се вратиле на своја пријератна огњишта није довољно обновити или изградити стамбену јединицу него је неопходно задржати те људе тамо. Потребно им је обезбиједити посао, осигурати путеве до њихових домова, обновити мјеста која их окупљају, цркве, друштвене домове, а управо то Секретаријат ради кроз различите пројекте одрживог повратка и јавне позиве које расписује сваке године“, рекао је Јовић.
Такође је напоменуо да је стална сарадња с овим локалним заједницама показатељ да Република Српска није заборавила на Србе који живе ван њене територије и да ће Секретаријат заједно с Владом Српске и у наредном периоду наставити радити на побољшању услова живота ових људи, који се још увијек боре за основна права и опстанак у пријератним мјестима боравка.