Sign In

Помоћник министра за високо образовање ЈЕЛЕНА СТАРЧЕВИЋ у интервјуу за електронски лист њемачке агенције DAAD говори о изазовима са којима се суочавају универзитети у Европи

Објављено:

Универзитети из цијеле Европе могли су се пријавити за консултације с једним или два болоњска стручњака као дио пројекта „Bologna Hub Peer Support".

Циљ пројекта је заједнички рад на идентификовању изазова и потенцијалних побољшања у спровођењу транснационалне реформе високог образовања и извођење посебних мјера за универзитете. Одржани су први дигитални састанци.

Студирати и истраживати без граница, отворити свој ум према свом пољу студија, као и према другим културама, методама учења и језицима - то су примарни циљеви Европског простора високог образовања (ЕХЕА). Циљ је да студенти могу без потешкоћа сакупљати упоредиве бодове у различитим европским земљама, да било гдје стекну признате дипломе и да се ослоне на сличне стандарде квалитета. Поједини универзитети и даље остварују неуједначен напредак у примјени кључних обавеза болоњског процеса. Пројект „Bologna Hub Peer Support" је сада омогућио врло директну и индивидуалну помоћ. Универзитети из свих 49 земаља које учествују у ЕХЕА могли су до марта да се пријаве за peer-to-peer консултације са највише два болоњска стручњака.

Висока потражња

Пројекат је подијељен у више фаза.

 „Током иницијалног онлајн састанка, експерти раде заједно са представницима универзитета како би се идентификовали посебни изазови и заједно развили могућа рјешења", објаснио је Матиас Бекер, службеник за подршку политикама DAAD-a за Ерасмус+. DAAD је одговоран за оперативну имплементацију пројекта и спојио је универзитете са савјетницима. Након шест до дванаест мјесеци, стручњаци се поново састају са представницима универзитета и оцјењују постигнуто.

"Укупно се 86 универзитета пријавило за 25 мјеста која су првобитно била планирана", рекао је Бекер. Капацитет је стога брзо повећан на 30 мјеста.

 

Експерти говоре из својих искустава

Неки од 27 болоњских стручњака из 16 земаља већ су завршили прве састанке између марта и маја - углавном путем интернета због пандемије. Тако су се Ирин Дархија, ванредни професор класике на Тбилисијском државном универзитету у Грузији, и Клаус Кратзер, професор рачунарства са Универзитета у Улму, састали у марту са представницима приватног универзитета Universidad Francisco de Vitoria у Мадриду. Одговорни у Шпанији жељели су помоћ у схватању како универзитет може постати више међународан. Како би могао постати привлачнији страним студентима, а истовремено повећати мобилност властитих ученика?

"Прво смо договорили прелиминарни састанак с проректором ради успостављања личне везе," рекао је Клаус Кратзер.

"Затим смо провели један дан улазећи у специфичне садржаје с већом групом од 15 представника с различитих факултета." Теме су укључивале и идеју да се понуди више курсева енглеског језика како би се смањиле језичке баријере за стране студенте, као и да би се побољшале језичке вјештине властитих ученика с циљем боравка у иностранству. Друга је тема била могућност флексибилнијег распоређивања наставних програма у одговарајуће семестре. Такођер је споменута чињеница да стратегија интернационализације захтијева интензивнију комуникацију између колега са различитих универзитета и да се не смије ограничити на расправу на административном нивоу.

"Атмосфера у радионици била је врло добра и колеге у Шпанији су били прилично отворене за наше приједлоге", рекао је Кратзер. Главни разлог за то је, према његовом мишљењу, то што сами консултанти већ имају пуно искуства у практичној имплементацији болоњских циљева. „Већ годинама искушавамо и тестирамо на себи шта функционише, шта се вјежба у стварном свијету и што се заправо може примијенити. Ми нисмо само теоретичари."

Универзитети имају користи из низа перспектива

За Јелену Старчевић, професорицу на Универзитету у Сарајеву у БиХ, која такође ради као помоћница министра у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, разноликост савјетника је још једна од предности пројекта.

Заједно са Волкером Гемлихом, професором пословне администрације и енглеског језика са Универзитета примијењених наука Osnabrück, завршили су први peer-to-peer састанак с представницима Универзитетског колеџа Qiriazi у Тирани, Албанија.

"Будући да је Волкер из Њемачке, а ја из БиХ и долазимо из различитих научних подручја и имамо различито професионално поријекло, успјели смо донијети разне перспективе на наше савјетовање", рекла је Старчевићева. Дневни ред универзитета укључивао је питања која се односе на мобилност, признавање кредита и осигурање квалитета.

 "За прву интернетску сесију развили смо опсежну листу питања. Током састанка успјели смо заједно разрадити специфичне изазове за универзитет," рекла је Старчевићева.

На основу резултата, консултанти су развили специфичне препоруке за албански универзитет и очекују да ће их универзитет пажљиво размотрити и спровести прије сљедећег састанка.

Попут Јелене Старчевић, Волкер Гехмлих већ дуги низ година ради на међународном плану у вези са болоњским процесом. Цијени интензивну комуникацију и одрживост које пружа Bologna Hub Peer Support програм. За разлику од предавања које држим на универзитету, ја сам и даље дио процеса овдје када ефекти наших приједлога постану видљиви", рекао је. Изнад свега, каже, његов циљ је упалити искру међу одговорнима.

Желим увјерити универзитете да вриједи не само разговарати о осигурању квалитета, већ дефинисати и посветити се властитим стандардима квалитета. "Због тога је сада важан задатак и албанског универзитета да открије своје јединствене адуте и учини их видљивим страним студентима.

Размишљати директно о будућим трендовима

Чињеница да се спровођење кључних обавеза не може посматрати изоловано од општих трендова и кретања била је врло важна за Еглантину Хyсу током њених консултација. Албанска професорица била је гост заједно са њеном њемачком колегицом Соњом Микеска на Јагелонском универзитету у Кракову.

 "На првом састанку разговарали смо о интернационализацији и осигурању квалитета као и о иновативним дидактичким методама", објаснила је Хyса. "На наредном састанку разговарали смо и о изазовима са којима се институт морао суочити током кризе са коронавирусом." Стручњаци су тренутно у процесу састављања листе конкретних приједлога за поступак акредитације и интернационализације различитих програма. "Посебно желимо пружити увид у будуће захтјеве тржишта које факултети морају узети у обзир како би одржали квалитет образовања." Овдје се питање првенствено односи на укључивање нових (дигиталних) трендова. Попут својих колега, Еглантина Хyса била је позитивно изненађена колико је дијалог био ефикасан, упркос удаљености. Она се и даље радује личном сусрету са судионицима у Пољској током другог савјетовања.

"Када директно доживимо културу и окружење универзитета, можемо употпунити своју слику."

 

(Помоћник министра за високо ообразовање Јелена Старчевић заједно са других 27 експерата из цијелог свијета учествује у пројекту Bologna Hub Peer Support", чији је циљ да експерти из различитих држава заједничким радом идентификују изазове и могућности за унапређење процеса реформе високог образовања те да пруже подршку имплементацији конкретних мјера на универзитетима широм Европе. Пројекат траје до 31. августа 2022. године).

 

https://www2.daad.de/der-daad/daad-aktuell/de/80045-bologna-beratung-auf-augenhoehe/

https://www2.daad.de/der-daad/daad-aktuell/en/80045-bologna-consulting-as-equals/

 




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.