У интервјуу за часопис "Српско коло", лист Савеза Срба из региона, министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић је истакао сљедеће:
Енергетски сектор Републике Српске данас се развија у више праваца истовремено. Поред традиционалних извора, убрзано градимо нове капацитете из обновљивих извора енергије, а интерес инвеститора - и домаћих и страних - никада није био већи. Приоритети су усмјерени на реализацију кључних хидроенергетских пројеката као што су ХЕ „Дабар“, ХЕ „Бук Бијела“, ХЕ „Бистрица“, на изградњу соларних и вјетроелектрана, посебно у Херцеговини, као и на веома значајан пројекат гасификације Републике Српске. Циљ нам је да у наредним годинама повећамо удио обновљивих извора у енергетском миксу Српске и створимо реалну основу за извоз вишкова електричне енергије, што ће уједно бити снажан подстицај укупном привредном расту.
Пројекат соларне електране на Билећком језеру најбољи је доказ колики потенцијал Херцеговина има у области соларне енергије. Климaтске карактеристике, велики број сунчаних дана и пространи терени погодни за изградњу чине овај регион идеалним за такве инвестиције. Овај пројекат симболизује нови приступ - примјену савремених технолошких рјешења уз пуно поштовање еколошких стандарда. Вјерујем да ће управо Херцеговина бити један од кључних носилаца енергетског развоја Српске у наредним деценијама.
Партнерство са Кином, Мађарском и Србијом снажно подржава развој нашег енергетског сектора. Ријеч је о државама са богатим искуством и развијеном технолошком базом, што нам омогућава трансфер знања и савремених рјешења. Ови аранжмани доносе не само нова финансијска средства, већ и тржишне могућности за будућу размјену енергије. Наравно, постоје изазови - прије свега усклађивање техничких стандарда и различитих интереса - али Република Српска у сваком пројекту задржава контролу над кључним процесима, водећи рачуна да све активности буду у складу са нашим дугорочним развојним циљевима.
Бук Бијела је један од најзначајнијих енергетских подухвата у овом дијелу Европе и има значај далеко шири од регионалног. Радови се одвијају у складу са планираном динамиком, а у току је реализација више активности. Вриједност овог пројекта није само у његовој енергетској снази, већ и у симболичком и политичком аспекту – јер представља примјер конкретне сарадње Српске и Србије у стратешкој области. Његова реализација доприноси јачању међусобних односа и афирмацији заједничких енергетских политика. Заједничким ангажманом показујемо да имамо снагу и визију да реализујемо велике пројекте који ће трајно утицати на развој цијелог региона.
Иако смо опредјељени да пратимо свјетске трендове у области енергетске транзиције, региони угља остају од кључног значаја. Деценијама нам обезбјеђују енергетску безбједност и стабилност система, као и економски раст. Ниске цијене електричне енергије које годинама одржавамо важан су ослонац за све привредне активности. Енергетска транзиција се не може провести преко ноћи – наш приступ је постепен и промишљен. Рудници и термоелектране остају кичма система, али уз сталну модернизацију, смањење емисија и унапређење технологија. Тако традиционални енергетски објекти добијају нову, ефикаснију улогу у систему, док паралелно расте удио обновљивих извора.
Ако се процес води плански, модернизација не значи гашење, већ унапређење. У сарадњи са управама предузећа и синдикатима креирамо програме који гарантују очување радних мјеста и побољшање услове рада. Савремене технологије повећавају енергетску ефикасност и стабилност снабдијевања, а истовремено отварају простор за нове инвестиције. Основни принцип је јасан - ниједан радник не смије бити колатерална штета енергетске транзиције.
Повећање производних капацитета мора бити праћено развојем преносне и дистрибутивне инфраструктуре - без тога нема стабилног система. Велики интерес инвеститора показује да постоји потреба за модернизацијом и проширењем мреже, како унутар Републике Српске, тако и кроз интерконекције са сусједним државама. Зато је приоритет изградња савремене преносне и дистрибутивне мреже која ће прихватити растући број нових извора и омогућити пласирање енергије и на регионално тржиште.
Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, заједно са ресорним министарствима Републике Српске и Федерације БиХ, упутило je Европској комисији заједничку иницијативу за изузеће БиХ од примјене ЦБАМ механизма до 2030. године. Да би уопште било могуће затражити такво изузеће, неопходно је успоставити домаћи систем трговања емисијама (ЕТС) и берзу електричне енергије. У том правцу, Савјет министара БиХ је у јулу ове године усвојио Приједлог закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије, чиме су постављени темељи за испуњавање ова два предуслова и интеграцију домаћег тржишта електричне енергије у регионално и европско. Очекује се да овај закон ускоро буде усвојен и у Парламентарној скупштини БиХ. Очекујемо да ће ЕУ показати разумијевање и прихватити нашу иницијативу, што би омогућило да транзицију проведемо на праведан и економски одржив начин. Уједно очекујемо и финансијску подршку европских институција, јер је ријеч о сложеном и веома захтјевном процесу, посебно за термоелектране и друга енергетска предузећа у БиХ.
Договор са Црном Гором о накнади за земљиште под Билећким језером отворио је простор за нову врсту регионалне сарадње. Тај договор показује да се регионална питања могу рјешавати кроз партнерски и конструктиван приступ, без политичких тензија. Успјели смо да нађемо фер рјешење које задовољава интересе обје стране, што може бити примјер и за друге иницијативе - посебно у области управљања водним ресурсима, енергетске размјене и заштите животне средине.
Што се тиче социјалне сигурности радника у енергетском сектору, енергетика нису само бројке и мегавати – то је и велики број људи који свакодневно обављају тежак и одговоран посао. Социјална сигурност радника у средишту је наше политике. Сваки нови програм или инвестиција морају садржати и социјалну компоненту. Као што сам раније рекао, у сарадњи са управама предузећа и синдикатима радимо на очувању постојећих радних мјеста, побољшању услова рада и стварању нових прилика за запошљавање. То је суштина и темељ праведне транзиције коју проводимо.
Учествовање домаћих компанија у великим пројектима показује да стварамо знање, искуство и кадрове који ће сутра бити способни да самостално реализују сложене послове. Свако укључивање домаћег сектора у инвестиционе циклусе значи нова радна мјеста, веће пореске приходе и јачање локалне економије. Наш циљ је да Република Српска постане не само енергетски, већ и индустријски центар региона.