Међудржавну номинацију елемента "Традиционални узгој коња липицанера" за УНЕСКО Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства поднијели су јуче, 25. марта 2020. године, у Сједишту Унеска у Паризу, амбасадори осам земаља - Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке и Словеније.
Заједничка номинација осам држава овог елемента резултат је вишегодишњег рада на изузетно сложеном процесу припреме номинације, која је оснажила међудржавну и међунационалну сарадњу засновану на заједничким вриједностима које су постављене у први план номинације.
Припрема номинације окупила је представнике државних узгајалишта и приватних узгајивача, стручњаке за нематеријално насљеђе, културне стручњаке и истраживаче, као и локалне заједнице, у координацији Министарства културе Републике Словеније.
Република Српска, БиХ учествује у номинацији са ергелом „Вучијак" из Прњавора.
Традиције узгајања коња липицанера за нематеријално културно насљеђе човјечанства
Од оснивања кобиларне у Липици 1580. године, узгој липицанерских коња проширио се географским подручјима данашње Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке и Словеније. Већ више од 450 година и кроз промјењиве политичке системе елемент је увијек уједињавао носиоце, практичаре и заједнице из осам земаља. Они су први чувари липицанерског узгоја коња, заснованог на поузданом споју човека и коња, и заједничког културног насљеђа.
Коња липицанера карактерише дуготрајност, одлична издржљивост, добар и снажан карактер, способност учења и атлетске способности. Десетине година обуке и преноса знања су потребне да би се стекле вјештине и знања узгајивача липицанерских коња. Све до данас, ова позната пасмина коња чини саставни дио обреда, свечаних догађаја и коњичког спорта, те игра посебну улогу у свакодневном културном и друштвеном животу заједница у руралним срединама, у близини државних узгајалишта и приватних узгајивача.
Живо насљеђе обједињује осам земаља у Европи
Широк спектар културних и друштвених пракси, знања и вјештина, усмене традиције, свечани догађаји и коњички спортови повезани са узгојем липицанерских коња, подстакао је Аустрију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Мађарску, Италију, Румунију, Словачку и Словенију да номинују Традиције узгоја коња липицанера за упис на УНЕСКО-ву репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.
Липицанерски коњи су играли симболичку улогу у овим земљама током вијекова и настављају да представљају различите заједнице до данас. Ови коњи представљају саставни дио локалних прослава и прослава попут традиционалних вјенчања, карневалских поворки, јесењских поворки, фолклорних догађања, приказивања узгајања коња, традиције вожње коња с алпских пашњака у рану јесен и благосиљања коња за различите прилике. Они се користе попут икона на разним предметима или предметима попут кованица, новчаница, грба, етикета, поштанских марки и играју важну улогу у репрезентативним и свечаним догађајима. Њихова симболичка вриједност преноси се кроз усмену историју, као и кроз народне пјесме, те свједочи о блиској емотивној вези између вјежбача и коња. Елемент такође игра улогу у животу веће дотичне заједнице, нпр. у хипотерапији, спорту (јахање, вожња кочијом) и представама инспирисанима класичном јахачком вјештином Шпанске школе јахања у Бечу.
Заједничка номинација ових осам европских земаља наглашава заједничко насљеђе које уједињује заједнице и државе на локалном, националном и међународном нивоу. Она подвлачи да Конвенција из 2003. подстиче заједничко чување нематеријалних елемената преко језичких и националних граница, промовишући на тај начин дијалог и разумијевање. Уписи на УНЕСКО-ову репрезентативну листу ојачаће сарадњу и умрежавање свих заинтересованих страна које су укључене у заштиту елемента.
Међувладин одбор за заштиту нематеријалног културног насљеђа оцијениће номинацијски досије током свог 16. засједања, у децембру 2021. године.