Проблем дигиталног насиља над женама и дјевојчицама није у довољној мјери препознат нити се адекватно реагује у тим случајевима, због чега треба унаприједити законску регулативу, изјавила је помоћник министра за породицу, Јелена Куртиновић.
"Морамо предузети озбиљније, одлучније кораке да видимо како и гдје треба промијенити законску регулативу. Треба је унаприједити како би сви субјекти заштите знали тачно по којем ходограму треба да поступају у случајевима дигиталног насиља и да жртва зна да је сигурна, да зна како ће то бити ријешено", рекла је Куртиновићева.
Она је на округлом столу "Дигитално насиље над женама и дјевојчицама" указала да постоји огроман простор да се ова област унапређује и додала да се са развојем информационо-комуникационих технологија и вјештачке интелигенције појављује све више злоупотреба.
Куртиновићева је рекла да је интернет, осим добрих, има и негативне стране јер та област још увијек није потпуно законски уређена и јавља се нова врста насиља.
Она је навела да Министарство породице, са Министарством правде Републике Српске и Популационим фондом УН, организује мултисекторске консултације у девет регија Српске како би од свих субјеката заштите чули како реагују и препознају у случајевима дигиталног насиља.
"Поента свих мултисекторских консултација јесте да видимо да ли субјекти заштите препознају ово насиље и да ли знају на прави начин да одреагују", истакла је Куртиновићева.
Она је навела да ће се након округлих столова присупити изради приручника за поступање у случајевима дигиталног насиља, како за жртву, тако и за све субјекте заштите.
Стручни правни савјетник у Министарству правде, Тамара Марић, рекла је да дигитално насиље над женама и дјевојчицама још није у довољној мјери препознато код жртава - жена и дјевојчица.
"Дигитално насиље над женама и дјевојчицама или насиље потпомогнуто дигиталним технологијама је нова димензија насиља и представља продужетак свих осталих облика насиља који су до сад жене и дјевојчице трпјеле", рекла је Марићева.
Она је истакла да статистике показују да су жене и дјевојчице у више од 90 одсто случајева најчешће жртве дигиталног насиља.
"Дигитално насиље представља врло озбиљан облик кршења људских права и као такав је препознат у бројним међународним конвенцијама и у домаћем законодавном оквиру и свакако оно представља нову димензију родно заснованог насиља", навела је Марићева.
Она каже да су се управо због тога у Министарству правде и Министарству породице, омладине и спорта одлучили на мултисекторске консултације како би упознали субјекте заштите са елементима, специфичностима и законским оквиром ових облика насиља.
"Све то да се покуша добити информација на који начин и у којој мјери је оно препознато на терену, да ли су жене и дјевојчице свјесне да у одређеним ситуацијама трпе насиље путем дигиталних технологија у неким свакодневним ситуацијама", рекла је Марићева.
Она је навела да статистика показује да је велики број дјевојчица жртва дигиталног насиља и да тога нису свјесне и да то свакодневно не препознају.
Управо због тога, каже Марићева, и јесте фокус мултисекторских констултација и са представницима основних и средњих школа да се упознају о облицима насиља и да знају да их правилно препознају, пријаве и да едукују дјевојчице и дјечаке, јер, како је додала, насиље у било којем облику није прихватљиво и треба пријавити надлежним органима.
Округли сто "Дигитално насиље над женама и дјевојчицама" организован је за представнике свих субјеката заштите, укључујући представнике Министарства унутрашњих послова, судова и тужилаштава, Центра за социјални рад, Дома здравља, односно Центара за ментално здравље, педагоге и психологе у средњим и основним школама, као и невладиних организација које се баве овом облашћу.