Sign In

Интервју предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића за Срну, објављен 17. јуна 2023. године

Објављено:

БУЏЕТ СРПСКЕ СТАБИЛАН, СЛИЈЕДЕ ЗНАЧАЈНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

У петак почињу радови на изградњи хидроелектране "Дабар", те слиједе "Бистрица" и "Мрсово". Ускоро потписивање уговора о извођењу радова на ауто-путу Бањалука-Приједор. Ову годину обиљежиће и нова велика улагања у здравствени сектор. Забиљежен је пад инфлације у посљедња три-четири мјесеца и неће се ићи на смањивање ни плата ни пензија нити давања, већ ће бити задржана на овом нивоу. Српска је посвећена одржавању стабилности

Приредила: Дуња ПАШАЛИЋ

БАЊАЛУКА, 17. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је у интервјуу Срни да је буџет Српске стабилан и да нема простора за приче о наводном банкроту Републике Српске због исплате рате кредита која је заказана за 28. јуни. 

"Важно је да разумијемо да наша финансијска ситуација није угрожена. Имамо јасан план и довољно средстава да измиримо све наше обавезе, укључујући и ту рату кредита. Ова ситуација никако неће довести до банкрота, већ ћемо наставити нормално да функционишемо и испуњавамо све наше финансијске обавезе", рекао је Вишковић.

Он је истакао да ово све понавља због грађана Српске јер жели да нагласи да финансијска ситуација није угрожена и да је увијек важно разликовати чињенице од дезинформација које се шире. 

"Увјеравам грађане да је Република Српска финансијски способна да измири своје обавезе и да ће то и учинити. Република Српска ће наставити да функционише, да измирује своје обавезе и фокусираћемо се на инвестиције које су кључне за напредак", нагласио је премијер Српске. 

НАЈНИЖИ ЈАВНИ ДУГ У СРПСКОЈ ОД ЊЕНОГ ПОСТОЈАЊА

Према његовим ријечима, јавни дуг Републике Српске је смањен са 37 одсто у прошлој години на 34,6 одсто БДП-а закључно са 31. мартом, и то је најмањи јавни дуг у Републици Српској од њеног постојања. Горња граница јавног дуга је 55 одсто.

Он је истакао да укупан дуг на исти дан, који чине и спољњи и унутрашњи дуг /укључујући дуг Републике Српске, дуг општина и градова, јавних предузећа и ИРБ-а, те фондова социјалне сигурности/ износи 41,1 одсто БДП-а, а горња граница је 60 одсто БДП-а.

"Имамо пад инфлације у посљедња три-четири мјесеца и нећемо ићи на варијанту да се смањују ни плате ни пензије нити давања, већ ћемо их задржати на овом нивоу. Пензије у Српској се исплаћују редовно и не само пензије него и сва социјална давања и обавезе према свим уведеним правима одређених категорија становништва и тако ће бити и убудуће. Исплата мајских пензија је била раније од законски предвиђеног рока, то је само доказ да је Република Српска посвећена одржавању стабилности и континуираном испуњавању својих финансијских обавеза", навео је Вишковић.

УСКОРО ИЗГРАДЊА ГИПСАРЕ У УГЉЕВИКУ - КИНЕСКИ ПАРТНЕР СПРЕМАН ДА УЛОЖИ ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА ЕВРА

Вишковић је рекао да очекује да ће изградња фабрике ригипс плоча у Угљевику почети у најскорије вријеме, будући да су све потребне одлуке донијели и Влада Републике Српске и менаџмент Рудника и Термоелектране Угљевик.

"Кинески партнер је веома заинтересован за изградњу ове фабрике. Спреман је да у овај пројекат уложи више десетина милиона евра, те да запосли стотину нових радника, што је изузетно важно за даљи привредни развој ове регије", рекао је Вишковић.

Уз Термоелектрану у Угљевику, он је рекао да ће фабрика ригипс плоча представљати један од најзначајнијих привредних објеката саграђених на том простору.

У ПЕТАК ПОЧЕТАК РАДОВА НА ИЗГРАДЊИ ХЕ "ДАБАР" 

Кад је ријеч о овогодишњим инвестицијама, премијер Српске је рекао да ће дуго очекивани почетак радова на изградњи значајног хидроенергетског капацитета хидроелектране "Дабар" званично бити обиљежен у петак, 23. јуна и помоћи ће у настојањима да се што је више могуће енергије добија из "чистих" извора. 

"Очекује нас и изградња хидроелектране `Бистрица`, такође значајног новог објекта из обновљивих извора, као и почетак изградња хидорелектране `Мрсово` и значајних соларних и вјетроелектрана. Енергетска криза, изазвана глобалним околностима, којим смо посебно свједочили прошле године, довела је и до огромног раста интересовања инвеститора за изградњу нових соларних и вјетроелектрана", рекао је Вишковић.

Тренутно, истакао је он, издате су концесије за соларне електране у укупној снази од 840 мегавата у вриједности од 1,5 милијарди КМ, а неке од тих инвестиција ући ће у реализацију већ ове године, зависно од динамике припремних радова и спремности инвеститора да уђу у изградњу.

Он је рекао да се може очекивати да ове године почне изградња и дијела планираних вјетроелектрана, а до данас је издато седам концесија за изградњу вјетроелектрана у снази од чак 600 мегавата, што је такође вриједност од неких 1,5 милијарди КМ. 

Вишковић је најавио да у овој години очекује и више великих приватних инвестиција у изградњу нових производних капацитета, међу којима је италијанска компанија ПМП са којим је недавно потписан споразум о изградњи новог машинског комплекса у Лакташима у вриједности 40 милиона евра, а који већ послује у Градишци - ПМП "Јелшинград". 

"Ова инвестиција у Градишци, услови и подршка које ми нудимо инвеститорима и њихово позитивно искуство и задовољство пословања у Српској опредијелили су италијанског инвеститора да ове године од планираних улагања највећу инвестицију изабаре да уложи у Републику Српску. Имали сте прилике да чујете током моје посјете Италији шта о Републици Српској и привредном амбијенту каже привредник и власник ПМП-а Луиђино Поцо, један од великих инвеститора у свијету који има фабрике у САД, Бразилу, Кини. Имамо много шанси за привлачење инвестиција јер сада многе компаније, наком пандемије ковида 19, настоје производњу приближити матичним компанијама из удаљенијих подручја и Република Српска у томе има идеалне услове и шансу", нагласио је Вишковић. 

Он је објаснио да предност Српске што је на граници са ЕУ и за мање од 24 часа роба из Српске може бити копненим путем достављена на европска тржишта, те пословно опредјељење да се производње измјештају са удаљених крајева ближе матичним европским компанијама - даје велику шансу Српској.

"Ми то желимо да искористимо. У свим мојим контактима са привредницима, потенцијалним улагачима, дипломатама представљамо наше могућности и позивамо их да дођу у Републику Српску", нагласио је Вишковић.
 
Истовремено, додао је он, у области јавне инфраструктуре, а поготово путне, ове године слиједи више важних пројекта, а ускоро би са кинеским концесионаром требали потписати уговор о извођењу радова на ауто путу Бањалука-Приједор, након што су се, рјешавањем више од 50 одсто експропријације планиране трасе, стекли услови за потписивање овог уговора. 

"Ово је јако важна инвестиција која ће, у дугорочном смислу, имати непроцјењив значај у развој овог дијела Републике Српске. Упоредо с тим, увелико се ради на повезивању Бањалуке и Београда савременим ауто-путем. Увелико се већ ради дио те дионице на потезу од Вукосавља до Брчког, а упоредо са тим радио се на дионици Рача-Бијељина", нагласио је Вишковић.

НОВА ВЕЛИКА УЛАГАЊА У ЗДРАВСТВЕНИ СЕКТОР
 
Он је најавио да ће ову годину обиљежити и нова велика улагања у здравствени сектор, подсјетивши да је недавно почела изградња нове болнице у Требињу која ће измијенити слику здравства у Херцеговини, док ће болница у Добоју бити завршена и предата на коришћење ове године.

"Припремамо и да уђемо у радове на изградњи великог бањског комплекса у Слатини, као и бањског комплекса Српске Топлице. Влада је у ове капацитете уложила значајна средства и ови радови ће бити завршени до половине сљедеће године", рекао је Вишковић.

Када је ријеч о изградњи бањско-рекреативног центра Српске Топлице Завода за физикалну медицину у рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић", финансирања износе укупно 25,2 милиона КМ, и то из буџета Републике 10 милиона КМ, а из властитих средстава 15,2 милиона КМ.

За ортопедску хирургију Слатина овог завода планирано издвајање износи 38 милиона КМ, и то из буџета Републике 20 милиона КМ, а и из властитих средстава 18 милиона КМ.

СРПСКА ТОКОМ КОВИД ЕПИДЕМИЈЕ ЈЕДИНА У СВИЈЕТУ ПРУЖАЛА БЕСПЛАТНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ СВИМА - ПОСЛОДАВЦИ САДА ПРЕУЗИМАЈУ ОБАВЕЗУ ПЛАЋАЊА ОСИГУРАЊА

Вишковић је истакао да је завршен период када је Српска једина у свијету током пандемије вируса корона пружала бесплатну здравствену заштиту за све грађене, без обзира на уплаћено осигурање, а сада су послодавци у обавези да уплаћују осигурање својим запосленим, као што је прописано законом. 

"Познато је да сам затражио је од ресорног министарства да у сарадњи са Фондом здравственог осигурања омогуће да грађани Републике Српске, који су остали без здравственог осигурања послије укидања ванредне ситуације у Српској, могу користити права из области здравствене заштите на прелазни период до 60 дана како би у том року могли да се ускладе са обавезама које налаже закон о здравственој заштити", рекао је Вишковић.

То значи, додао је он, да се друштво враћа на период из 2019. године, а послодавци који нису измирила своје обавезе потребно је да са Пореском управом направе репрограм, те да измирују текуће обавезе, што подразумијева да њихови запослени морају имати уплаћено осигурање.

"Омогућили смо прелазни рок да се послодавци организују и ускладе, али то не значи да су ослобођени плаћања ове законске обавезе. Ми у систему осигурања имамо више начина осигурања и за незапослене, и ако сте трудница, породиља и остале категорије. Према Закону о здравственој заштити, обавезе се морају измирити, а ово је само прелазни рок да се не поремети пуно пословање привредних субјеката и омогући довољно времена да се све усагласи према закону.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.