Влада Републике Српске утврдила је данас на 30. посебној сједници, у Бањалуци, Приједлог буџета Републике Српске за 2022. годину који износи 4,024 милијарде (4 милијарде и 24 милиона) КМ и већи је за осам милиона КМ од Ребаланса буџета Републике Српске за 2021. годину.
Укупни буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину у 2022. години износе 3.303,8 милиона КМ, што представља повећање од 36,2 милиона КМ, односно 1,1% у односу на 2021. годину.
Порески приходи износе 3.021,9 милиона КМ и већи су за 196,7 милиона КМ или 7% у односу на пореске приходе планиране Ребалансом буџета за 2021. годину.
Приходи од индиректних пореза за 2022. годину су планирани у износу од 1.506,8 милиона КМ (са ино дугом од 253,8 милион КМ), што представља увећање од 97,6 милиона КМ, односно 6,9% у односу на средства планирана Ребалансом за 2021. годину.
Приходи од пореза на доходак планирани су у износу од 177,3 милиона КМ и већи су за око 23 милиона КМ од Ребаланса или 14,9%.
Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у Приједлогу буџета Републике Српске за 2022. годину износе 1.069,8 милиона, што представља увећање од 59,4 милиона КМ или 5,9% у односу на Ребаланс.
На позицији расхода најзначајнија су повећања за:
- Расходе за лична примања запослених планирано у 2022. години да 926,6 милиона КМ и већи су за 61,9 милиона КМ, односно 7,2 % у односу на Ребаланс Буџета. Планирано повећање представља једну од мјера Владе Републике Српске, које доприносе привредном расту те побољшању економско-социјалног положаја запослених у Републици Српској. Осим тога, на повећање је утицало и увођење ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац на трезорски систем пословања.
- Биће повећана средства за исплату пензија за 61,2 милиона КМ
- Грант за подршку развоја привреди и побољшању ефикасности пословања и увођења нових технологија биће повећан за 8 милиона КМ
- Издвајања за борачке категорије повећано за 13,1 милиона
- Фонд здравственог осигурања трансфер повећан за 80 милиона, због планиране измјене Закона о доприносима
- Фонду дјечије заштите повећање издвајања за 7 милиона КМ
- Јавне инвестиције веће за 41 милион КМ и укупно износе 150 милиона КМ
Издаци за отплату дугова у 2022. години планирани су у износу 454,6 милиона КМ, што представља умањење од 112,5 милиона КМ, у односу на 2021. годину.
Уз Приједлог буџета, Влада Републике Српске је утврдила и Приједлог закона о извршењу Буџета Републике Српске за 2022. годину који има за циљ да утврди права и обавезе органа у извршењу Буџета Републике Српске за 2022. годину.
Влада Републике Српске разматрала је и утврдила Приједлог Програма економских реформи за период 2022-2024. година који садржи макроекономску анализу и перспективе, те низ кључних области и мјера које треба да се реализују у Републици Српској у предстојећем двогодишњем периоду.
Како је наведено у документу, пројектоване стопе привредног раста у периоду 2022–2024. година износиће 4,5%, 4,3% и 4,6% респективно, као резултат опоравка домаће тражње у Републици Српској, постепеног опоравка извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција.
Очекује се опоравак енергетског сектора. Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, а то ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би, такође, требало да допринесу укупном привредном расту.
Кључне три области на којима ће се у периоду 2022-2024. година радити биће повећање запослености, посебно младих, жена и других рањивих група, унапређење пословног окружења и повећање ефикасности јавног сектора, посебно у јачању одговорности јавних предузећа.
На основу главних циљева Владе Републике Српске и идентификованих препрека за конкурентност и инклузивни раст, те на основу реформских области датих у Смјерницама Европске комисије, заједничким социоекономским реформама, те приједлозима Привредне коморе Републике Српске, Уније удружења послодаваца Републике Српске и Савеза синдиката Републике Српске, дефинисане су 24 структурне мјере за предстојећи трогодишњи период, од чега је пет нових мјера. Нове мјере су: растерећење опорезивања рада и смањење парафискалних оптерећења, управљање локалним развојем и унапређивање услуга у области локалне самоуправе, прелазак индустрије ка зеленој и кружној економији, успостављање економских инструмената за унапређењe система управљања посебним категоријама отпада и дигитална трансформација индустрије.
У оквиру 19 преосталих мјера биће настављене иницијативе и реформски процеси који су започети у претходном периоду, имајући у виду да се ради о сложеним и опсежним вишегодишњим реформским процесима, чија имплементација ће допринијети реализацији главних циљева политика Владе Републике Српске.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима, по хитном поступку којим се смањује збирна стопа доприноса, чиме се постиже пореско растерећење рада. Због промјене модела обрачуна плата, промјене основице пореза на доходак, смањења стопе пореза на доходак и измјена Закона о раду које се односе на обавезно уговарање бруто плате и задржавање постојеће бруто плате, као и дефиницију бруто плате, смањење доприноса се усмјерава директно у повећање појединачних плата запослених у Републици Српској. Предложено смањење збирне стопе доприноса је са досадашње стопе од 32,8% на 31%, с тим да се смањује само стопа доприноса за здравствено осигурање са досадашњих 12% на 10,2%.
Примјена предложеног закона довешће до губитка прихода од доприноса у износу од око 80 милиона КМ. Истовременом измјеном Закона о порезу на доходак доћи ће до повећања укупног износа прихода од пореза на доходак у износу од око 34,5 милиона КМ на годишњем нивоу.
Имајући на уму да се предметно умањење односи искључиво на допринос за здравствено осигурање, тај износ губитка се планира компензовати повећањем трансфера Фонду здравственог осигурања из буџета Републике Српске, тако да ће се губитак пребацити на буџет Републике Српске.
Наведене промјене, заједно са повећањем основног личног одбитка, као пореске олакшице, довешће до повећања личног примања сваког запосленог у Републици Српској, уз задржавање износа бруто плата. Због промјене модела уговарања плата и обрачуна плата, умањење доприноса усмјерава се у раст појединачних плата у Републици Српској. Укупан износ који се из буџета Републике Српске усмјерава у раст плата је око 54 милиона КМ на годишњем нивоу.
На данашњој, 30. посебној сједници, Влада Републике Српске је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак, по хитном поступку. Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби подстицања раста плата у привреди Републике Српске, на које Влада може утицати путем појединих мјера у оквиру пореске политике.
Овим законом мијења се одредба којом се уређује висина стопе по којој се плаћа порез на доходак. У складу са предложеним рјешењима, порез на доходак од личних примања плаћа се по стопи од 8%, порез на приход од самосталне дјелатности по стопи од 10%, порез на доходак од ауторских права, права сродних ауторском праву и праву индустријске својине, капитала, капиталних добитака и осталог дохотка по стопи од 13%.
С циљем повећања примања запослених, пореском обвезнику пореза на лична примања повећан је износ одбитка од пореске основице, по основу личног одбитака са 8.400 KM на 12.000 КМ на годишњем нивоу.
Одредба којом се уређује доходак од личних примања допуњена је на начин да је дефинисано шта се не сматра користима из радног односа, а која се не убрајају у пореску основицу пореза на доходак од личних примања.
Наведене измјене Закона искоришћене су да се прецизира обавеза подношења пореске пријаве и обрачунати порез на доходак малог предузетника, као и аконтативно плаћање пореза на доходак од самосталне дјелатности, на основу података из годишње пореске пријаве за претходну годину.
Влада Републике Српске данас је разматрала и утврдила Приједлог закона о измјенама Закона о комуналним таксама, по хитном поступку, које се доносе с циљем растерећења привреде, у погледу давања и администрирања процедура наплате и контроле.
Примјена овог закона ће утицати на смањење прихода јединица локалне самоуправе у Републици Српској, а средства ће бити компензована растом других пореских прихода, а највећим дијелом растом прихода од пореза на доходак, чије се измјене одредаба закона предлажу у пакету са овим законом.
Такође, на данашњој сједници је утврђен и Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2022. годину, који ће са осталим законима бити упућен на разматрање и усвајање у Народној скупштини Републике Српске. Овом одлуком одобрава се дугорочно задуживање Републике Српске за 2022. годину у максималном износу до 611.000.000 КМ. Овом одлуком дефинисани су индикативни услови задуживања на домаћем и међународном финансијском тржишту, а коначни услови биће одређени у току преговора и прецизније дефинисани појединачним одлукама о задужењу Владе.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2022. години. Овом одлуком се одобрава издавање гаранција Републике Српске за задужења у 2022. години до износа од 700 милиона КМ, с тим да укупна изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама не може бити виша од 15% бруто домаћег производа у односној години.
Осим наведене одлуке, Влада Републике Српске је утврдила и Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2022. годину. План је да се током 2022. године емитује укупно 40 милиона КМ шестомјесечних трезорских записа, тј. током мјесеца јануара и фебруара, у износима по 20 милиона КМ. Максималан износ стања краткорочног дуга у 2022. години не може бити виши од 8% редовних прихода остварених у претходној фискалној години, што према усвојеном Ребалансу буџета Републике Српске за 2021. годину износи 261,4 милиона КМ. Сви емитовани трезорски записи у 2021. години су по доспијећу и исплаћени, а Република Српска не планира нове емисије трезорских записа до краја године, тако да по основу краткорочних хартија од вриједности на крају 2021. године Република Српска нема дуга.
Влада Републике Српске је на данашњој сједници утврдила Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о раду. Предложени закон је дио сета закона усмјерених на повећање плата запослених у Републици Српској.
Имајући у виду да се измјенама Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак уводи нови начин обрачуна плате, тј. прелазак на бруто плату, било је неопходно приступити измјенама Закона о раду у поглављу које дефинише плате, накнаде и друга примања. Предложеним измјенама прецизно се дефинише појам бруто плате, на начин да се плата дефинише као бруто плата која укључује порез на доходак и доприносе.
Влада Републике Српске утврдила је данас, по хитном поступку: Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у области културе Републике Српске, Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у области високог образовања и студентског стандарда Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у Министартсву унутрашњих послова Републике Српске, те Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске.
Влада Републике Српске планира да утврди нову методологију за обрачун плата, која заједно са планираним измјенама Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима у коначници доводи до повећања нето плата радника. С обзиром на то да је планирано да основица за обрачун пореза на доходак буде бруто плата, што представља разлику у односу на важећи закон којим је прописано да је основица за обрачун пореза на доходак плата прије опорезивања, неопходно је приступити измјенама наведених закона на начин да основна мјесечна плата буде бруто плата (нови коефицијент помножен са цијеном рада) која укључује порез на доходак и доприносе који се исплаћују.
Предложени закони су дио сета мјера за повећање плата запослених у Републици Српској, будући да се предложеним измјенама других закона Република Српска одриче дијела доприноса, чиме ће се плате запослених увећати за одређени износ.
Такође, још један разлог за доношење ових закона је увећање платних коефицијената како би се додатно повећале плате запослених у наведеним областима.
Платни коефицијенти за запослене који су имали нето плату до 1.000 КМ увећавају се за 5%, а платни коефицијенти за запослене који су имали нето плату преко 1.000 КМ увећавају се за 3%.
Измјене ових закона представљају једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја запослених у наведеним областима.
Влада Републике Српске данас је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о дјечијој заштити којим се жели додатно унаприједити систем дјечије заштите у Републици Српској, првенствено његов пронаталитетни карактер.
Овим законом предлаже се повећање финансијских издвајања на име права на помоћ за опрему новорођенчета, као и проширење обухвата правом на додатак на дјецу и на прво дијете.
Према Приједлогу закона, износ помоћи за опрему новорођенчета, која се исплаћује за свако новорођено дијете у породици у Републици Срској, повећава се са садашњих 250 КМ на 500 КМ. Такође, Приједлогом закона уводи се додатак на дјецу за прво дијете у породици у висини од 18 одсто од најниже плате у Републици Српској, а што ће износити 97,20 КМ.
Имајући у виду социјално-економске услове живота породица постојећих корисника додатка на дјецу, предлаже се и повећање давања за остваривање овог права за друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу из осјетљивих категорија, чиме би се олакшао дио економског терета подизања дјеце у овим породицама. Приједлогом закона се предвиђа номинално повећање износа додатка на дјецу за друго и четврто дијете за по 100 одсто у односу на садашњи износ, што ће износити по 97,20 КМ. Предвиђа се и повећање износа додатка на дјецу за треће дијете на износ од 26 одсто од најниже плате у Републици Српској, односно 140,40 КМ, као и додатка на дјецу за осјетљиве категорије дјеце на износ од 32 одсто од просјечне плате, а што ће номинално изности 172,80 КМ.
Такође, доношењем овог закона, предвиђено је повећање износа накнаде за помоћ родитељу-његоватељу или његоватељу са садашњих 25 одсто од основице, односно најниже плате у Републици у претходној години, на износ од 100 одсто од основице, те ће ова накнада износити 540 КМ. То представља непосредну финансијску подршку породици у којој одраста дијете са сметњама у развоју.