​Влада Републике Српске утврдила је данас, на 87. сједници, у Бањалуци, Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период 01.01. до 30.06.2020. године, према коме су приходи и примици планирани буџетом остварени у износу од 1,953.2 милионa КМ, што представља 108% у односу на Ребаланс за првих шест мјесеци 2020. године.

У наведеном периоду, приходи од директних пореза остварени су у износу од 625.5 милиона КМ, што представља 99% од Ребаланса за првих шест мјесеци 2020. године. Индиректни порези су остварени у износу од 555.0 милиона КМ, односно 86% од Ребаланса за првих шест мјесеци 2020. године, док је на позицији непорески приходи остварен износ од 93.6 милиона КМ, што представља извршење од 94 % у односу на Ребаланс за првих шест мјесеци 2020. године.

Расходи и издаци планирани буџетом исказани су у износу од 1,713.4 милиона КМ, што представља 95% у односу на Ребаланс за првих шест мјесеци 2020. године.

Ино-дуг је у првој половини 2020. године редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 127.2 милиона КМ. Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 122.6 милиона КМ.

Влада Републике Српске данас је донијела Закључак у вези са обиљежавањем 15. септембра 2020. године као Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

У Републици Српској се 15. септембар 2020. године обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Републички органи управе, јединице локалне самоуправе и друге јавне установе ће на пригодан начин обиљежити Дан српског јединства, слободе и националне заставе, уз обавезно истицање заставе Републике Српске.

Задужују се Републички протокол и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица да организују и координирају обиљежавање Дана јединства, слободе и националне заставе у Републици Српској.

Влада Републике Српске je прихватила Информацију о Пројекту за опоравак и подршку пословним субјектима и иницијативу за преговоре са Свјетском банком - Међународном банком за обнову и развој за кредитна средства у износу око 23 милиона евра, са роком отплате до 15 година и петогодишњим периодом одгоде.

Развојни циљ пројекта је да се омогући подршка опоравку пословних субјеката у приватном власништву на чије је пословање негативно утицала пандемија COVID-19 кроз приступ додатном финансирању, али и путем консолидованих јавних програма подршке пословним субјектима.

Овај пројекат састоји се од три компоненте, од којих ће се прва реализовати посредством Инвестиционо развојне банке, а намијењена је финансијски одрживим микро, малим и средњим предузећима у приватном власништву чије је пословање снажно погођено пандемијом  COVID-19. Такође, овом компонентом биће обухваћена и микро, мала и средња предузећа у осјетљивим тржишним сегментима (пословни субјекти који су у власништву жена или којима управљају жене, пословни субјекти у мање развијеним регионима и тзв. млади пословни субјекти), без обзира на утицај пандемије COVID-19.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о исплати финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе.

Овом одлуком одобрава се исплата финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе у износу од  750.000,00 КМ како слиједи:

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о реализацији уписа ученика у дефицитарна занимања за школску 2020/2021. годину.

Влада Републике Српске, на сједници одржаној 28.05.2020. године, задужила је Министарство просвјете и културе да листу дефицитарних занимања објави на званичној интернет страници и да у сарадњи са Министарством финансија обезбиједи средства за стипендије у износу од 100,00 КМ  и превоз ученика од куће до школе, на мјесечном нивоу,  за ученике који се уписују у први разред средњих школа у школској 2020/2021. години, у дефицитарна занимања.

Министарство  просвјете и културе припремило је уписне политике у средње школе у сарадњи са локалним заједницама и привредом како би исте биле прилагођене потребама тржишта рада. Ове стимулативне мјере представљају опредјељење Владе Републике Српске да заједно са привредном заједницом креира усмјерене уписне политике.

У 27 јединица локалне самоуправе у 32 школе релизован је упис 591 ученика у 21 занимање.

Задужује се Министарство просвјете и културе да у сарадњи са Министарством финансија предузме потребне активности у циљу провођења преузетих обавеза у вези са уписом ученика у дефицитарна занимања у школској 2020/2021. години.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о активностима на реализацији пројекта „е-беба“.

Општи циљ пројекта „е беба“ је успостављање система електронски безбједне размјене података између надлежних институција Републике Српске с циљем омогућавања електронске пријаве рођења дјетета. Електронски поступак пријаве рођење дјетета обухватаће поступке констатовања чињенице рођења дјетета у породилишту, упис у матичну књигу рођених и евиденцију пребивалишта, као и упис у матичну евиденцију осигураних лица Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Након успјешно завршеног сваког наведеног поступка, родитељи ће електронски добијати обавјештење о завршеним поступцима на пријављену електронску адресу, док ће на адресу пребивалишта добијати штампани извод из матичне књиге рођених, увјерење о држављанству, потврду о адреси пребивалишта, као и овјерену здравствену књижицу дјетета.

Дакле, умјесто садашњих пет до шест посјета различитим надлежним институцијама, родитељи ће након имплементације овог пројекта, уз претходно испуњене услове за електронску пријаву, бити у могућности да након иницијалног достављања података у породилишту добијају наведене документе на кућну адресу.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о проглашењу Парка природе „Орјен“.

Овом одлуком проглашава се подручје Орјена и Бијеле горе на територији града Требиња, у категорији V – заштићени пејзажи – парк природе.

Циљ доношење Одлуке је очување природе, као и тежња да се управљање заштићеним подручјем базира на успостављању складних односа између потреба заштите природе и активности људи. То подразумијева уважавање потреба аутохтоног становништва и локалне заједнице, укључујући употребу ресурса за опстанак у оној мјери у којој то неће изазвати негативан утицај на примарне циљеве управљања.