​Влада Републике Српске донијела је данас, на 5. сједници у Бањалуци, Одлуку o најнижој плати у Републици Српској за 2023. годину у висини од 700,00 КМ у нето износу.

Најнижа плата у Републици Српској већа је за 110 КМ од најниже плате у Федерацији БиХ, а већа је и од најниже плате у Србији, Бугарској и региону.

За разлику од земаља у окружењу, на најнижу плату у Републици Српској обрачунава се минули рад.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о ванредном усклађивању општег бода и пензија.

Општи бод се ванредно усклађује почев од 01. јануара 2023. године, тако да се повећава за 0,18%.

Влада је донијела и Oдлуку о одређивању износа најниже пензије у Републици Српској за 2023. годину према којој најнижа пензија износи 275,29 КМ (у 2022. години износила је 242,55 КМ).

Најнижа пензија за кориснике са 15 година пензијског стажа и више, а мање од 20 година износи 330,37 КМ (у 2022. години је износила 291,08 КМ), за 20 година пензијског стажа и више, а мање од 30 година износи 385,44 КМ (у 2022. години је износила 339,60 КМ), за 30 година пензијског стажа и више, а мање од 40 година износи 440,55 КМ (у 2022. години је износила 388,15 КМ), а за 40 година пензијског стажа и више износи 550,69 КМ (у 2022. години је износила 485,19 КМ).

Основни разлог за доношење Одлуке о ванредном усклађивању општег бода и пензија и Одлуке о одређивању износа најниже пензије је побољшање материјалног положаја корисника права из пензијског и инвалидског осигурања. Одлукама је предвиђено да се општи бод и пензије ванредно ускладе тако да се повећају за 0,18%, почев од 01. јануара 2023. године. Заједно са редовним усклађивањем пензија од 1. јануара 2023. године, које износи 13,32%, пензије ће бити увећане за укупно 13,50%.

За реализацију ових одлука, обезбијеђена су додатна средства у износу од око 3.600.000 KM мјесечно, односно око 43.200.000 KM до краја 2023. године.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усвајању Плана коришћења средстава за подстицање развоја пољопривреде и села за 2023.годину, у износу од 180.000.000,00 КМ.

Од укупног износа од 180 милиона КМ, колико је предвиђено Планом, за подршку текућој производњи биће издвојено 108.520.000 КМ, за подршку дугорочном развоју 57.077.770 КМ и за системске мјере 14.402.230 КМ.

Влада Републике Српске данас је донијела и Одлуку о давању сагласности на План утрошка средстава Министарству привреде и предузетништва на име подстицаја за повећање радника за период 01.01 - 31.12.2022. године, у износу од  8.870.880,00 КМ.

Наведена средства су намијењена за исплату субвенција (подстицаја) привредним субјектима који су у току 2021. године извршили стварно повећање плате радника, те тиме у складу са Законом о подстицајима у привреди Републике Српске и испуњењу услова из Правилника о поступку додјеле подстицаја за повећање плате радника, стекли право на исплату одређених износа средстава.

За спровођење поступка додјеле подстицаја за повећање платe радника не расписује се јавни позив, а привредни субјекти имају рок од 60 дана након истека обрачунског периода за који траже подстицајна средства да поднесу захтјев за подстицај.

Влада Републике Српске прихватила je Информацију о потписивању Уговора за реализацију пројекта „Пројектовање, изградња и опремање нове ЈЗУ Болница Требиње“ по принципу „кључ у руке“.

Влада Републике Српске задужила је министра здравља и социјалне заштите да потпише Уговор за реализацију пројекта „Пројектовање, изградња и опремање нове ЈЗУ Болница Требиње“ по принципу „кључ у руке“ са изабраном групом понуђача коју заступа представник групе понуђача „HERC GRADNJА“ д.о.о. Билећа за укупну цијену понуде од 128.448.448,83 KM са ПДВ-ом.

Влада Републике Српске је сагласна да се финансијска средства за реализацију пројекта обезбиједе из Буџета Републике Српске, у оквиру Буџета Министарства здравља и социјалне заштите, те да ће се иста исплаћивати у 48 једнаких мјесечних рата. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске претходно је спровело тендерску процедуру и донијело Одлуку о избору најповољнијег понуђача, те прибавило мишљење Правобранилаштва Републике Српске на нацрт уговора. Влада Републике Српске је задужила Републичку дирекцију за обнову и изградњу да врши стручно-технички надзор на извођењу радова.

Укупна бруто површина болничког комплекса је 17.826 метара квадратних. Болнички објекат имаће 223 кревета и обухватаће одјељења онкологије, пулмологије, инфективно одјељење, одјељење психијатрије, неурологије, интерно одјељење, одјељење нефрологије, порођајно одјељење и гинекологију, одјељење хирургије и урологије, одјељење ОРЛ и офталмологије, ургентни блок са собом за опсервацију, дневне болнице: општа и онколошка, дијализа, хируршку, интернистичку и кардиолошку интезивна његу, полуинтезивну његу, опоравак пацијената – ангиографија и ендоскопија, опоравак пацијената – ОРЛ и офталмологија, одјељење за опоравак уз операциони блок, одјељење за опоравак уз блок оперативне гинекологије и акушерства и интезивну његу – неонатологија. Предвиђена је медицинска опрема која треба да задовољи стандарде модерне болнице изграђене у складу са посљедњим технолошким достигнућима, по високим медицинским стандардима и адекватна за пружање планираних медицинских услуга. Комплекс ће садржавати и пратећи објекат техничког блока, надстрешницу за санитетска возила, као и припадајуће колске и пјешачке комуникације заједно са паркинзима и зеленим површинама.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о стручној процјени Глобалног форума о транспарентности и размјени информација у пореске сврхе, чији је крајњи циљ да путем учешћа у заједничкој међународној платформи и уз бржу размјену информација омогући ефикаснију борбу против избјегавања плаћања пореза и пореске евазије.

Активности Глобалног форума, који обухвата 150 јурисдикција, усмјерене су на постизање широке и ефективне примјене два међународна стандарда о транспарентности и размјени информација, прекограничној размјени пореских информација на захтјев и аутоматској размјени информација финансијских рачуна нерезидената.

Од приступања Глобалном форуму 2018. године, израђена је Мапа пута за почетни програм БиХ и извршене су припремне активности, уочи стручне процјене механизама за размјену која ће бити обављена током ове године.

Влада Републике Српске је закључном обавезана да формира Радну групу коју би чинили представници институција Републике Српске надлежних за давање одговора на питања из Упитника Глобалног форума, са задатком да пруже подршку и све неопходне информације експертима Глобалног форума приликом стручне провјере постојећих механизама размјене података у пореске сврхе.

Влада Републике Српске усвојила је Омладинску политика Републике Српске од 2023. до 2027. године је израђена у складу са Законом о стратешком планирању и управљању развојем у Републици Српској.

Визија нове Омладинске политике је Више и боље – по мјери младих – обликујемо Републику Српску тако да пружа све више правих прилика које млади користе за боље образовање, посао, стандард, предузетништво, утицај и стваралаштво.

У Стратегији су дефинисана четири стратешка циља са укупно 15 приоритета и 44 мјере, те 3 стрaтешка пројекта.

На основу дефинисаних стратешких фокуса и предложене визије развоја, утврђени су сљедећи стратешки циљеви: унаприједити прилике и интерес младих за бољи живот (одржив останак и повратак) у Републици Српској; подстицати иницијативу и одговорно дјеловање младих у заједници; подстицати развијање здравих животних стилова младих и одговорног односа према околини; промовисати изврсност и стварање узора код младих.

Кључни стратешки пројекти су: успостављање ресусрсног центра за младе, програм подршке младим преузетницима „Стартап Српска“, те успостављање првог научнотехнолошког парка у Републици Српској

Према оквирном финансијском плану, планирана су средства за реализацију стратегије у укупном износу од 266.389.000 КМ (од тога су око 189.000.000 КМ средства из Буџета Републике Српске, а 77.000.000 КМ средства других донатора и кредитна средства).

Омладинска политика Републике Српске ради се у континуитету од 2006. године, у виду петогодишњих стратешких докумената, тако да је документ који обухвата период од 2023. до 2027. године четврти по реду.

Ради се о интегрисаном, мултисекторском стратешком документу који дефинише јавне политике и усмјерава развој свих области значајних за младе, те реализацијом стратешких циљева и приоритета води ка побољшању услова живота младих и ствара предуслове за њихов останак у Републици Српској.

У изради овог документа у радним групама учествовало је 70 представника ресорно надлежних институција, те јавних установа, удружења грађана и омладинских организација и стручњака за поједине области.

Процес израде документа технички је подржан и путем пројекта EU4CS (EU for Civil Society), те програма задржавања младих у БиХ „Општа мобилизација“ које финансира делегација ЕУ у БиХ, као и од стране Међународне организације за миграције (IOM).

Самој изради претходило је свеобухватно истраживање током 2021. године. За потребе анализе имплементације Омладинске политике Републике Српске од 2016. до 2020.године спроведено је анкетно истраживање ставова младих узраста 14-34 године са подручја Републике Српске.