Влада Републике Српске утврдила је данас на 163. сједници, у Бањалуци, Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем платном промету. Циљ измјена и допуна је утврђивање додатних стандарда транспарентности пружања услуга платног промета. Предложено је да се овлашћеним организацијама уводи додатна обавеза информисања физичких лица о наплаћеним накнадама путем извјештаја о накнадама које је овлашћена организација дужна да физичком лицу, најмање једном годишње, без накнаде, достави или учини доступним.
Предложена је већа финансијска инклузија физичких лица путем института основног платног рачуна на начин да физичк о лице које има пребивалиште у Републици Српској, има право да захтијева од овлашћене организације отварање и коришћење основног платног рачуна, под условом да нема отворен други рачун за обављање платног промета.
Такође, измјене и допуне имају за сврху отклањање недостатака важећих норми закона, уочених његовом примјеном у погледу ефикасне принудне наплате доспјелих потраживања од дужника физичких лица. Предложено је и успостављање централизованих база података о сефовима физичких лица и пословних субјеката, те да се Закон о унутрашњем платном промету оснажи у сегменту допуне података које треба да садржи Регистар рачуна физичких лица.
На данашњој сједници утврђен је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пореском поступку Републике Српске. Предложеним измјенама и допунама ствара се правни основ за утврђивање застарјелости права на наплату пореског дуга који је постао извршан прије ступања на снагу Закона о пореском поступку 2012. године, на начин да се и на овај дуг примјењују одредбе о застарјелости, као и за дуг настао према одредбама важећег Закона о пореском поступку Републике Српске. У овом случају ради се о дугу доспјелом од настанка Пореске управе Републике Српске (2002. године) и раније (1996–2002) до 31. децембра 2011. године, пореских обвезника за који је у року покренут поступак принудне наплате, чија имовина је обезбијеђена у складу са законом. Међутим, исто тако ради се о дугу оних пореских обвезника који више не послују, који немају имовину, а код којих постоји веома висок степен потпуне ненаплативости тог дуга.
Према евиденцијама и процјенама финансијских ефеката Пореске управе Републике Српске, укупан порески дуг који је доспио закључно са 31. децембром 2011. године, за који је покренут поступак принудне наплате, али нису наплаћена износи 375.000.000 КМ. У том износу не налази се порески дуг за које је одобрено одгођено плаћање, нити порески дуг обвезника над којима је покренут стечајни поступак.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о инвестиционим фондовима. Разлози за доношење измјена и допуна овог закона садржани су у потреби афирмисања алтернативних видова финансирања привредних друштава, као и инвестиционих могућности, те стварања повољнијег пословног амбијената за друштва за управљање инвестиционим фондовима.
Алтернативни инвестициони фондови, као инструменти колективног инвестирања, и небанкарски финансијски инструменти, омогућавају ефикасније финансирање микро, малих и средњих привредних субјеката, суочених са отежаним приступом средствима за даљи развој њиховог пословања, због строжих услова за добијање банкарских кредита. С друге стране, пружају могућност ефикасног начина окупљања појединачних инвеститора који улажу свој капитал уз већи ризик са циљем оптимизације поврата улагања. Намијењени су превасходно институционалним и професионалним улагачима.
Нацртом закона је прописано и дефинисање малог Друштва за управљање инвестиционим фондом, који може управљати имовином која не прелази праг од 5.000.000 КМ, укључујући имовину стечену коришћењем финансијске полуге, а који има блаже регулаторне и административне захтјева.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт Закона о измјени и допунама Закона о тржишту хартија од вриједности. Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби успостављања превентивног система за спречавање прања новца и финансирања терористичких активности злоупотребом трансакција са виртуелним валутама и депозитарним услугама новчаника, као и у реализацији преузетих међународних обавеза укључујући и усаглашавање домаћег законодавства са правном тековином Европске уније.
Будући да основне функције тржишта виртуелних валута, али и дигиталне имовине уопште, треба разумјети аналогно традиционалном тржишту капитала, овим законом предложено је да Комисија за хартије од вриједности Републике Српске, као регулаторни и надзорни орган за тржиште капитала, врши надзор над пружаоцима услуга у вези са спречавањем прања новца и финансирања терористичких активности.
Очекује се да ће се након успостављања свеобухватне евиденције субјеката и прикупљених релевантних информација о врсти услуга које они пружају у домену виртуелних валута, о пословним праксама, процедурама и мјерама које субјекти предузимају да би се ускладили са захтјевима прописа о спречавању прања новца створити услови за даље регулисање ове области, посебно очекујући и нове релевантне стандарде Европске уније, чија припрема је у току.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о измјени и допуни Одлуке о одређивању приоритетних пројеката из Програма јавних инвестиција Републике Српске за финансирање из Буџета у 2022. години, са расподјелом средстава, на основу које је укупнан износ пројеката 53.034.167,00 КМ. Овом одлуком биће проширена листа пројеката који се финансирају из дијела буџетских средстава за јавне инвестиције у 2022. години на:
- „Суфинансирање пројекта проширења капацитета предшколске установе Наша радост у Зворнику“ у износу од 900.000,00 КМ.
- „Адаптација и санација хангара за чување депозита у Центру за обуку Залужани“ у износу од 500.000,00 КМ.
- „Суфинансирање изградње пословне хале и успостављања индустријске зоне Подгора у општини Милићи“ у износу од 800.000,00 КМ.
Влада Републике Српске је усвојила је данас и Информацију о реализацији пројеката из средстава руског клириншког дуга којом су обухваћени пројекти реализовани закључно са 1.03.2022. године.
До сада је одобрено 108 пројеката укупне вриједности 60 милиона КМ, а извршена плаћања износе 57,5 милиона КМ. Средства су дистрибуисана у највећи број локалних заједница с циљем побољшања саобраћајне, привредне, образовне, здравствене, комуналне, спортске, културне, административне инфраструктуре, што ће неминоновно довести до подизања квалитета пружања јавних услуга у тим заједницама.
Влада Републике Српске утврдила је Закон о измјенама и допунама Закона о пчеларству.
Измјенама и допунама закона прописује се да Савез удружења пчелара Републике Српске и удружења пчелара који нису чланови Савеза и удружења произвођача из области биљне производње током године спроводе заједничке активности на едукацијама о значају пчеларства с циљем очувања пчела и самог биодиверзитета у природи.
Закон о измјенама и допунама Закона о пчеларству уважио је актуелно стање у сектору пчеларства у погледу селекције, узгоја и репродукције пчелињих матица родоначелница и узгој кћерки матица за промет који се врше у регистрованом репроцентру, а селекција кћерки матица родоначелница (перформанс тест) врши се у регистрованој тестној станици под надзором Министарства.
Такође, детаљније је дефинисана регистрација пчелара и пчелињака у Републици Српској са јасно прописаним условима који су неопходни за упис у регистар пчелара и пчелињака.
Измјенама одредаба закона које се односе на ажурирање бројног стања пчелара и пчелињака доћи ће се до тачнијих података о бројном стању пчелара и пчелињака на основу којих ће се омогућити боље планирање мјера за развој сектора пчеларства.
Предложени Закон о измјенама и допунама Закона о пчеларству у сегменту казнених одредаба смањује висину казни, те прописује нове казнене одредбе.
Уважавајући наведено, нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о пчеларству уважио је актуелно стање у сектору пчеларству, захтјеве који произилазе из ЕУ интеграција у овој области, те политике Владе Републике Српске.
Влада Републике Српске је на данашњој сједници утврила нацрт новог Закона о геолошким истраживањима.
Нацртом је, између осталог, прецизније дефинисанa област одобравања детаљних геолошких истраживања минералних сировина.
Закон предвиђа да се у поступак одобравања укључе и локалне заједнице на чијој територији ће се изводити детаљна геолошка истраживања минералне сировине, које ће дати своје мишљење везано за истраживање минералне сировине на траженом локалитету.
Поред тога, нацрт новог закона такође дефинише да се од подносиоца захтјева за одобравање детаљних геолошких истраживања тражи и доказ о уплаћеној накнади за податке основних геолошких истраживања, који су служили као подлога за израду пројекта детаљних геолошких истраживања. Ова накнада је приход буџета Републике Српске.
Такође, новина у овом закону у односу на важећи је што ће се умјесто једне лиценце за обављање послова детаљних геолошких истраживања, израду и ревизију геолошке документације, стручни надзор и вођење књиге евиденције резерви минералне сировине издавати три лиценце. На овај начин је направљена градација послова који се могу обављати са поједином лиценцом. Овдје је врло важно истаћи да правна лица која желе да добију једну од ове три лиценце неће бити додатно финансијски оптерећена у односу на важеће законско рјешење.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт измјене допуне Закона о привредним друштвима.
На Закон о привредним друштвима приједлоге за измјене и допуне су далa надлежна министарства, републичке и финансијске институције, те представници пословне заједнице и остале заинтересоване стране.
Након анализе достављених приједлога, утврђено је да је потребно интервенисати у дијеловима закона који се односе на, између осталог, прописивање права и обавеза друштва са ограниченом одговорношћу, побољшање заштите права акционара на дивиденду, уређивање поступка спајања привредних друштава итд.
Измјене и допуне у наведеним дијеловима закона имају за циљ да унаприједе процедуре одлучивања у привредним друштвима, заштиту интегритета тржишта хартија од вриједности, као и заштиту интереса и права чланова, односно акционара у привредним друштвима.
Осим наведеног, предложеним законским одредбама врши се дјелимично усаглашавање са прописима Европске уније из области привредног права, а све у циљу унапређењa важећег законског рјешења.
Влада Републике Српске, утврдила је Нацрт закона о измјени Закона о ванпарничном поступку.
Разлози за доношење Нацрта овог закона заснивају се на потреби практичне примјене његових одредаба, којима је прописано спровођење оставинских поступака од стране нотара као повјереника суда.
Наиме, Mинистарство правде је прихватило иницијативу Нотарске коморе Републике Српске, да се брише став 2. у члану 151а, којим је прописано да је након правоснажно окончаног оставинског поступка, уложеног приговора и ако су међу учесницима спорне чињенице од којих зависи неко њихово право, нотар дужан да сачини и задржи препис списа.
Досадашња примјена ове одредбе показала је да преписи списа непотребно заузимају простор у нотарским канцеларијама и Архиву Републике Српске, и да у таквој форми нису погодни за даље поступање нотара, нити се могу сматрати архивском грађом.
За све будуће поступке по захтјевима странака нотара (исправке грешке, издавање овјерених преписа рјешења о насљеђивању), користе се оригинални списи које чува суд, у својој архиви, а које ће надлежни нотар по потреби тражити и вратити суду по окончању поступка.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о броју студената који се уписују у прву годину студија првог и другог циклуса у академској 2022/23. години на јавним високошколским установама, те је одобрен упис за 4.372 студента у прву годину студија првог циклуса. Од одобреног броја, 3.283 студента ће своје школовање финансирати из буџета, а 606 студената ће се уписати у категорију самофинансирајућих студената. На Универзитету у Бањој Луци је одобрен упис за 2.470 студената, који су распоређени у четири категорије, па је тако у оквиру категорије буџет одобрен упис за 1.947 студената, за самофинансирајуће студенте одобрен је упис за 372 студента, за стране држављане одобрена су 82 мјеста, а за ванредне студенте одобрено је 69 мјеста. Одлуком је одобрен упис и за 1.693 студента на Универзитету у Источном Сарајеву и то за 1.231 студента који ће своје школовање финансирати из буџета, 224 студента који ће сами финансирати своје школовање, 141 страног држављанина и за 97 ванредних студената. Одлучено је и о броју студената који се могу уписати на двије јавне високе школе, па је тако за Високу медицинску школу у Приједору одобрен упис за 165 студената, од којих ће 80 своје школовање финансирати из буџета, 20 студената се може уписати у категорију страних држављана, а 65 студената у категорију ванредних студената. Висока школа за туризам и хотелијерство у Требињу може уписати укупно 44 студента, од којих 25 своје школовање финансира из буџета, 10 студената сами финансирају своје школовање, 4 студента су одређена за упис у категорију страних држављана, а 5 у категорију ванредних студената. Одлуком је одобрен упис за 1.962 студента у прву годину студија другог циклуса, од чега се највећи број студената, њих 1.076 финансира из буџета. За Универзитет у Бањој Луци одобрен је упис 1.073 студената, од чега 643 студента своје школовање финансирају из буџета, 286 студената који сами финансирају своје школовање, 73 студента страних држављана и 71 ванредног студента. Универзитету у Источном Сарајеву одобрен је упис за 889 студената у прву годину другог циклуса студија, од којих се 433 студента може уписати у оквиру категорије буџет, 239 студената се може уписати у самофинансирајућу категорију, 76 у категорију страних држављана, а 141 студент у категорију ванредних студената.
Влада Републике Српске усвојила је Акциони план за сузбијање и спречавање насиља у породици за 2022. годину.
Закон о заштити од насиља у породици прописује обавезу субјектима заштите да поступају у складу са одредбама закона и пруже заштиту, подршку и помоћ жртвама насиља у породици и спријече понављање насиља без обзира на то да ли је против учиниоца покренут кривични или прекршајни поступак.
На основу Закона израђена је Стратегија за сузбијање насиља у породици Републике Српске, а затим и Акциони план за сузбијање и спречавање насиља у породици за 2022. годину. У складу са дефинисаним стратешким циљевима, мјере и активности Акционог плана које ће бити реализоване у 2022. години допринијеће: информисању и подизању свијести јавности о насиљу у породици као друштвеном проблему; ефикасној примјени Закона о заштити од насиља у породици у циљу пружања подршке жртвама насиља у породици; унапређењу мултидисциплинарног и координисаног система заштите жртава насиља у породици и праћењу примјене Закона о заштити од насиља у породици и унапређењу евиденције, статистике и истраживања у овој области.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о процјени оправданости оснивања установе Завод за социјалну заштиту Републике Српске. Задужује се Министарство здравља и социјалне заштите да предузима све неопходне радње за оснивање Јавне установе социјалне заштите Завод за социјалну заштиту Републике Српске.
Елаборатом о процјени оправданости оснивања Јавне установе социјалне заштите Завод за социјалну заштиту Републике Српске, који је израдила именована Радна група, дефинисани су циљ и визија будућег Завода, планирана оптимална организациона структура, структура и број запослених, неопходни материјално-технички услови, итд. Приликом израде елабората, а у сврху стручне подршке, Радна група је консултовала и Републички завод за социјалну заштиту Републике Србије, што је у складу и са Закључком 2.9. са заједничке сједнице Владе Републике Српске и Владе Републике Србије одржане дана 17.05.2021. године. У елаборату су дате препоруке Радне групе о оправданости оснивања Завода.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о наставку активности на Пројекту „Изградња система за наводњавање“ и дала сагласност Јединици за координацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске за наставак активости на Пројекту „Изградња система за наводњавање“ до 31.12.2023. године.
Захваљујући овом пројекту биће изграђени и дограђени системи за наводњавање на подручју Семберије и Скелана, општини Сребреница, као и израђени пилот и главни пројекти за системе на подручју општина Србац и Милићи.
Ово је континуитет инвестиција у иригације на подручју Републике Српске.