Влада Републике Српске сходно члану 109. Устава Републике Српске утврђује да је од општег интереса да се Одлука о најнижој плати у Републици Српској за 2022. годину објави у „Службеном гласнику Републике Српске" и да ступи на снагу 1. јануара 2022. године.
Законом о раду прописано је да уколико Економско-социјални савјет не утврди приједлог, одлуку о најнижој плати доноси Влада Републике Српске, имајући у виду кретање плата, раст производње и животног стандарда у Републици Српској.
Економско социјални савјет Републике Српске, на 64-тој редовној сједници, одржаној дана 20.12.2021. године, разматрао је питање утврђивања приједлога износа најниже плате у Републици Српској за 2022. годину и том приликом није постигнут консензус по том питању.
На данашњој сједници Влада Републике Српске је усвојила Стратегију запошљавања Републике Српске за период 2021-2027. година
Ово је, почев од 2011. године, трећи републички стратешки документ у области запошљавања који се доноси у околностима које су значајно измијењене у односу на претходни период, примарно због негативних ефеката изазваних пандемијом корона вируса (COVID 19) која има велики утицај на друштвено-економска кретања у цијелом свијету.
Стратегија се темељи на детаљној анализе општих макроекономских кретања и стања привреде у Републици Српској, као и детаљном истраживању тржишта рада у Републици Српској.
Стратегијом су дефинисана четири стратешка циља, и то: повећање запослености продуктивније радне снаге кроз усклађивање понуде и потражње на тржишту рада; повећање унутрашње мобилности и расположивости радне снаге; унапређење функционисања тржишта рада и социјалног дијалога; унапређење социјалне укључености и осигурање једнаких могућности.
Сваки циљ има своје приоритете и мјере које ће се реализовати кроз годишње акционе планове.
Истовремено, Влада Републике Српске је усвојила и Акциони план запошљавања у Републици Српској за 2022. годину којим се реализује Стратегија запошљавања 2021-2027. година.
За реализацију Акционог плана запошљавања Влада је обезбиједила средства у буџету Републике у висини од 14.140.000,00 КМ.
Реализацијом активних мјера запошљавања утврђених овим Акционим планом и обезбијеђеним финансијским средствима подржава се запошљавање 3.670 лица.
Поред реализације активних мјера из Акционог плана, морамо имати у виду и мјере других републичких органа који су кроз своје стратешке документе планирали подстицајна средства за запошљавање. Усвојени акциони план карактерише посебна брига о циљним категоријама, као што су дјеца погинулих бораца, РВИ и демобилисани борци Војске Републике Српске.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о обновљивим изворима енергије.
Циљ овог закона је стимулисање производње електричне и топлотне енергије из обновљивих извора енергије и употреба енергије из обновљивих извора у транспорту, ради потрошње на домаћем тржишту и повећања удјела у бруто финалној потрошњи енергије, те обезбјеђење развоја подстицајних механизама, регулаторног оквира и техничке инфраструктуре за обновљиве изворе енергије.
Овим законом уређују се планирање и подстицање производње и потрошње енергије из обновљивих извора, технологије за коришћење обновљивих извора енергије, сертификовање производних постројења, мјере подстицаја, спровођење система подстицања производње, производња електричне енергије од стране купацапроизвођача појединачно или у оквиру заједница, начин вођења регистра и друга питања од значаја за ову област.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о провођењу поступка додјеле подстицаја за повећање плате радника са ефектима додјељених подстицаја за обрачунски период јануар-јун 2021. године.
Средства подстицаја за четрврти обрачунски период, јануар-јун 2021. године, исплаћена су у износу од 8,9 милиона КМ за 498 привредних субјеката који су повећали плату за око 21 хиљаду радника.
Најзначајни ефекат подстицаја у четвртом обрачунском периоду је повећање плата радника за 26% у односу на период почетне плате код привредних субјеката који су остварили право на подстицај.
У четвртом обрачунском периоду, јануар-јун 2021. године, подстицај за повећање плата радника је исплаћен привредним субјектима који послују на подручју 36 јединица локалне управе Републике Српске.
Највећи износ средстава исплаћен је за 188 привредних субјеката са територије Града Бања Лука, затим за осам привредних субјеката са територије општине Зворник, те за 16 привредних субјеката са територије Града Приједор.
Влада Републике Српске задужила je Министарство финансија Републике Српске да обезбиједи потребна средства за реализацију подстицаја за повећање плата радника за обрачунски период јануар-јун 2022. године у складу са Законом о подстицајима у привреди Републике Српске.
Влада Републике Српске прихватила је Стратегију управљања дугом Републике Српске за период 2021 - 2024. године.
Средњoрочна стратегија управљања дугом Републике Српске утврђује средњoрочни циљ и план активности у области управљања дугом које Влада Републике Српске намјерава да проведе у току посматраног средњорочног периода. Имплементацијом, у Стратегији наведених мјера и активности, обезбиједиће се жељена структура портфолија дуга имајући у виду преференције трошкова и ризика Владе Републике Српске.
Главни циљ управљања дугом Републике Српске је обезбјеђење финансијских средстава за финансирање одобрених инвестиционих пројеката, рефинансирање посматраног дуга и извршење буџета Републике Српске, уз минималне трошкове и ризике.
Влада Републике Српске донијела је на данашњој сједници Одлуку о мрежи високошколских установа и студијских програма Републике Српске за период 2022-2023. година.
Нoвим Зaкoнoм o висoкoм oбрaзoвaњу Републике Српске прoписaнo je дa Влaдa Рeпубликe Српскe, нa приjeдлoг Сaвjeтa зa висoкo oбрaзoвaњe, дoнoси oдлуку o Mрeжи висoкoшкoлских устaнoвa и студијских програма Републике Српске кoja сaдржи пoдaткe o пoстojeћeм стaњу, o пoтрeби зa oснивaњeм нoвих висoкoшкoлских устaнoвa и нoвих студиjских прoгрaмa. Доношење Mрeже такође је предвиђено као јeдна од компоненти стратешких циљева, дефинисаних у важећим стратешким документима Републике Српске.
Мрежа je документ који на илустративан начин приказује систем високог образовања у Републици Српској и као такав представља важну компоненту стратешког развоја високог образовања у Републици Српској. Њен практични значај је изузетан јер управо на основу овог документа Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво доноси најважније одлуке везане за даље правце развоја високог образовања, као што су приједлог броја студената који се може уписати у прву годину првог и другог циклуса студија на јавним високошколским установама, оправданост оснивања нових високошколских установа и нових студијских програма, студијске програме на којима се образују кадрови за обављање дефицитарних занимања, а које треба посебно подстицати и стипендирати и слично.
Влада Републике Српске усвојила је Приједлог стратегије развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања за период 2022-2030. године, који је нови свеобухватни документ образовних политика за период од осам година.
Нова стратегија је одговор на изражене потребе за промјенама у образовном систему, са намјером да се кроз њу поставе јасне смјернице за дјеловање за све актере, без обзира да ли је ријеч о дјеци, васпитачима, наставницима, родитељима, истраживачима, доносиоцима одлука и осталим члановима заједнице.
Стратешки циљеви дeфинисaни oвим дoкумeнтoм су: повећањe обухватa дјеце предшколским васпитањем и образовањем, иновирани програми за предшколско, основно и средње образовање, те иновирани уџбеници, помјерање фокуса система васпитања и образовања са поучавања на учење учења, обезбијеђени програми стручног усавршавања васпитно – образовних радника и јачање повезаности образовања са тржиштем рада.
Oвaj дoкумeнт ослања се на постигнуте резултате у претходном периоду, на савремене процесе у друштву и промјене које су условиле различита дешавања у свим сферама живота, посебно у области науке, технике, технологије и економије, тe дигитализације.
Реализацијом предметне стратегије унаприједиће се квалитет васпитања и образовања чиме ће се створити услови за бољи и успјешнији развој сваког појединца и друштва уопште. Такође, образовни система треба да преузме водећу улоге у развоју друштва, јер је квалитетно образовање ресурс за развој привреде и друштва заснованог на учењу и знању.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о реализацији активности за провођење реформе у области предшколског, основног и средњег васпитања и образовања у Републици Српској за период 1. 10 - 31. 12. 2021. године, а неке од значајнијих активности у наведеном периоду су:
Покренута је процедура доношења новог Закона о основном васпитању и образовању и Закона о измјенама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању – именована је радна група.
Израђена су дидактичко-методичка упутства/препоруке за наставнике, за ефикаснију организацију наставе и реализацију појединачних наставних програма, која ће обезбиједити већу флексибилност у примјени метода и облика рада и учења.
Донесен је План школског уџбеника за школску 2022/2023. годину, а на основу којег је ЈП Завод за уџбенике и наставна средства расписао Конкурс за прибављање рукописа. У процедури је доношење наставних планова и програма за ученике са сметњама у развоју.
Такође, у току је реализација Програма за дјецу у години пред полазак у школу у јединицама локалне самоуправе у којима нису основане предшколске установе.
На основу Позива свим предшколским установама за достављање најбољег дидактичког материјала и играчака за рано учење, а с циљем унапређења компетенција васпитно-образовних радника, награђено је седам васпитача предшколских установа.
Промовисано је читање у школама кроз пројекат "Читајмо заједно" а у оквиру Дана читања, а ова активност има за циљ популаризацију читања и књижевности, те јачање читалачких компетенција код ученика.
У оквиру програма "Школа за 21. вијек" у 38 основних школа у Републици Српској у току су онлајн обуке за 300 наставника. Циљ је јачање дигиталних компетенција како наставника тако и ученика.
Министарство просвјете и културе задужено је да, у сарадњи са Републичким педагошким заводом, Заводом за образовање одраслих и стручним тијелима формираним у оквиру процеса реформе образовања, настави остваривање мјера и активности утврђених Акционим планом за спровођење реформских процеса у области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања уз поштовање постављених рокова за реализацију, носилаца активности и очекиваних резултата.
Влада Републике Српске се упознала са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јавним установама у области здравства и исти прихватила. Влада Републике Српске овластила је министра здравља и социјалне заштите Алена Шеранића да, у предложеном тексту, у име Владе Републике Српске, потпише Посебни колективни уговор за запослене у јавним установама у области здравства.
Посебни колективни уговор биће закључен између Синдиката здравства и социјалне заштите Републике Српске, Самосталног синдиката радника запослених у здравству Републике Српске, Савеза струковних синдиката Републике Српске и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Овај колективни уговор резултат је рада Радне групе за израду Посебног колективног уговора за запослене у јавним установама у области здравства коју су чинили представници репрезентативних синдиката у области здравства и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. Текст нацрта Посебног колективног уговора за запослене у јавним установама у области здравства усвојен је једногласно. Посебним колективним уговором унапређена су права радника у здравству, а закључује се на период од три године.
Влада Републике Српске дала је сагласност на Приједлог Годишњег плана рада Фонда здравственог осигурања Републике Српске за 2022. годину. Годишњим планом рада Фонда здравственог осигурања Републике Српске обухваћене су активности које подразумијевају испуњавање стратешких циљева постизања финансијске одрживости, унапређења доступности и квалитета здравствених услуга и ефикасније организације и процеса рада у Фонду.
Влада Републике Српске усвојила је на данашњој сједници Одлуку о проглашeњу Споменика природе „Пећина Мокрањска Миљацка" и Одлуку о проглашeњу Заштићеног станишта „Гостиљ", чиме се повећава површина под заштитом на 53.343,18 ha, што представља 2,17% територије Републике Српске.
Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка" ставља се под заштиту ради очувања репрезентативних геоморфолошких (спелеолошких), геолошких и хидрогеолошких обиљежја. Пећински систем пећине на извору Мокрањске Миљацке је разгранат, подземни облик карстног рељефа, са укупном дужином канала од око 7 километара, која је стављају на друго мјесто од свих истраживаних пећина у Републици Српској. Хидролошки је активна, а подземни водени ток истиче на улазу у пећину формирајући површински ток – Мокрањску Миљацку. Пронађена су два палеонтолошка налаза, лобања пећинског медвједа и лобања дабра, а од пећинске фауне значајно је откриће нове врсте паука – пећинског паука косца (Nemanela Lade).
Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка" простире се на подручју општине Пале, у укупној површини од 190,4 ha. На цјелокупној површини Споменика природе „Пећина Мокрањска Миљацка", установљава се режим заштите II степена. Управљање Спомеником природе „Пећина Мокрањска Миљацка" повјерава се Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске", Шумском газдинству „Јахорина" Пале.
Основна вриједност Заштићеног станишта „Гостиљ" је трава ива (Teucrium montanum). Иако није ри¬јетка на нашим просторима, на том мјесту има посебан значај. Вјеровање да она, убрана на Гостиљу на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра, има чудотворне мо-ћи, обичај њеног брања и то подручје чини јединственим. Вјековна традиција њеног брања Го-стиљу, Добоју и Републици Српској је донијела упис на Унескову листу немате¬ри¬јалне културне баштине. Стога је очување њеног станишта на подручју Гостиља изузетно значајно.
Такође, трава ива је проглашена заштићеном врстом на нивоу Европске уније а у складу са Директивом Савета ЕУ број 92/43/ЕЗЗ о очувању природних станишта и дивље флоре и фауне.
Поред траве иве, флористичким истраживањима је утврђено да је подручје Гостиља богато биљ-ним врстама, а да су неке од њих ријетке и значајне врсте. Најзначајнији је, свакако, новооткривени локалитет врсте Pontechium maculatum, а која у Републици Српској има статус строго заштићене дивље врсте. Поред ње на Гостиљу је идентификовано осам врста зашти¬ћених Уредбом о строго заштићеним и заштићеним биљним врстама.
На цјелокупној површини Заштићеног станишта „Гостиљ" установљава се режим заштите II и III степена, а управљање Заштићеним стаништем повјерава се Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске", Шумском газдинству „Добој" у Добоју.
Влада Републике Српске донијела је Закључак да ради обиљежавања Дана Републике Српске, на дан 10.01.2022. године у Републици Српској неће радити: републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и установе.
Tакође, Влада је одлучила да на дан 14.01.2022. године у Републици Српској неће радити: републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, установе и други који Нову годину обиљежавају по јулијанском календару.