Sign In

О Секретаријату

Објављено:

Републички секретаријат за вјере основан је 2002. године као републичка управна организација у оквиру Министарства просвјете и културе Републике Српске, када је у складу са Законом о министарствима („Службени гласник Републике Српске“ број 70/02) престало да постоји Министарство вјера.
Функцију координације између Републике и цркава и вјерских заједница у оквиру прве Владе Републике Српске обављало је Министарство образовања, науке, културе и вјера. На састанку руководства Републике Српске и Епископског савјета Српске православне цркве у БиХ 12. августа 1992. године у Бањој Луци, а на приједлог присутних епископа, договорено је да се у Републици Српској ова координација институционализује у оквиру министарства вјера, да се за министра бира нестраначка личност уз консултацију са Светим архијерејским синодом, као и да се уведе вјеронаука као обавезан предмет у основним школама у Републици Српској.
Министарство вјера у Влади Републике Српске успостављено је Законом о измјенама и допунама Закона о министарствима („Службени гласник Републике Српске“ број 15/92). Овим законом одређен је дјелокруг рада Министарства које „врши послове државне управе који се односе на: остваривање односа и сарадње државе са Српском православном црквом и другим вјерским заједницама и њихов положај у друштву, као и друге послове одређене законом“. Министарство вјера на челу са министром Драганом Давидовићем успостављено је избором Владе Републике Српске 20. јануара 1993. године.
Међу првим великим обавезама Министарства вјера било је учешће у радној групи за израду Закона о употреби заставе, грба и химне, Закона о одликовањима и признањима и посебно Закона о основној школи. Овим законом је предвиђено да наставни план и програм из предмета вјеронаука доноси министар образовања а на приједлог надлежног органа Српске православне цркве, односно надлежног органа друге вјерске заједнице. Исти поступак је одређен приликом избора наставника за наведени предмет. Управо је Министарство вјера вршило координацију између Министарства образовања, науке и културе и Српске православне цркве односно других вјерских заједница. У сарадњи са поменутим министарством припремано је и оснивање Православног богословског факултета „Сети Василије Острошки“ у Фочи.
Један од највећих изазова Министарства вјера било је питање реституције имовине цркава и вјерских заједница на подручју БиХ. С обзиром да није постојало законско рјешење овог питања, препорука Министарства вјера локалним заједницама била је доношење одлука о поклањању имовине која је раније одузета црквама без накнаде или компензација у случају непостојања објеката. На тај начин дјелимично су задовољени захтјеви за реституцијом и омогућено боље функционисање цркава и вјерских заједница.
Министарство је током ратног периода у сарадњи са Министарством за избјеглице и расељена лица, као и Комесаријатом за избјеглице Републике Српске координирало на прикупљању химанитарне помоћи, посебно у хуманитарне организације Српске православне цркве „Човекољубље“.
Са Министарством одбране и Главним штабом војске Републике Српске сарађивано је на увођењу војних свештеника у Војсци Републике Српске.
Посебно поглавље у раду Министарство вјера биљежи непосредно након потписаног Дејтонског споразума, када је организовано исељавање српског становништва из дијелова Сарајева које је припало Муслиманско-хрватској федерацији. Помоћ је пружена становништву, свештенству, а са представницима Српске православне цркве организовано је привремено измјештање културне баштине православне цркве са угрожених простора.
Представници Министарства вјера били су активни учесници у великим црквеним свечаностима, поменима и парастосима погинулим цивилима и војницима Војске Републике Српске, у организацији Сабора Српске православне цркве 1994. године, као и приликом посјете Његове светости патријарха Павла Републици Српској,  Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Алексеја II и румунског патријарха Теоктиста.
Добра сарадња постигнута је и са представницима Римокатоличке цркве путем деташмана Министарства вјера и помоћника министра са сједиштем у Бањој Луци. Остварена је сарадња и са представницима Фрањевачког реда, како у сусретима епископа Српске православне цркве и фрањевачког провинцијала и бискупа бањалучког, тако и заједничког спасавања културног блага из епископског двора у Тузли, фрањевачке гимназије у Сарајеву – Неџарићима, те библиотеке и архиве самостана на Петрићевцу.
Организоване су канонске и хуманитарне посјете преко ратних линија разграничења црквених великодостојника и њихових сарадника из редова Српске православне цркве и Римокатоличке цркве. Путем Министарства вјера током ратних година омогућене су посјете римокатоличких свештеника, политичара и новинара из западне Европе Бањалучкој бискупији. У том периоду није остварена комуникација са Исламском заједницом јер је одбијала сарадњу.
Трагедија грађанског рата у БиХ оставила је за посљедице страдање великог броја вјерника све три велике и традиционалне цркве у БиХ, њихових свештенослужитеља, вјерских објеката и културне баштине. Нажалост, осим апела и упозорења на бесмисао таквих поступака, Министарство вјера није имало законских и других могућности да спријечи те негативне историјске токове.
Послијератни период рада Министарства вјера обиљежен је активном улогом на координацији у домену хуманитарне дјелатности, сарадње са Министарством образовања, науке и културе на унапређењу наставе вјеронауке, организовањем анкете међу 80.000 ученика основне школе „Шта мислим о вјеронауци и вјероучитељу“, оснивању средње Богословске школе у Фочи и низ других активности. Међу великим подухватима које треба поменути је организација доброчинства манастиру Хиландар 1997. године.
Тадашњи министар вјера Војислав Топаловић успјешно је радио на рјешавању бројних изазова тог времена.
У првим послијератним годинама остварена је комуникација са Исламском заједницом, а посредством међународних организација организоване су многобројне посјете грађана  исламске и католичке вјероисповијести гробљима и вјерским објектима у Републици Српској. Није изостала ни помоћ Српској православној цркви у обнављању вјерских објеката, гробаља, уређења масовних, групних и појединачних мјеста страдања српског народа у БиХ.
Проактивно и позитивно дјеловање Министарства вјера резултирало је огромним бројем признања и захвалница добијених током протеклог периода, како од стране цркава и вјерских заједница, тако и од националних и хуманитарних удржења и грађана.
Први министар вјера Драган Давидовић одликован је Орденом Светог Саве првог степена одлуком Светог архијерејског Синода Српске православне цркве и Његове светости патријарха Павла и  Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца одлуком Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Једно вријеме министар вјера а касније секретар Министарства вјера Душан Антељ одликован је Орденом Светог Саве III степена.
Једно вријеме министар вјера а касније директор Републичког секретаријата за вјере Јово Турањанин одликован је Орденом Светог Саве II степена, Орденом Светог краља Милутина, Орденом Светог Петра Зимоњића сарајевског и Светог Саве Трлајића горњо-карловачког.
Министарство вјера и Републички секретаријат за вјере као колектив добио је огроман број признања, међу којима се истиче Орден Светог Петра Зимоњића додијељен од стране митрополита дабробосанског Николаја.
Поратни период карактерише повећана активност Министарства вјера на изградњи нових и обнављању вјерских објеката порушених и оштећених у периоду од 1941. до 1945. и у грађанском рату 1992-1995. Најзначајнији су: Саборни Храм Христа Спаситеља, Ферхат-пашина џамија, Фрањевачки самостан (Петрићевац) и Јеврејски културни центар „Арие Ливне“ у Бањој Луци, манастир Житомислић и Саборни храм Свете Тројице у Мостару, Херцеговачка Грачаница у Требињу и пренос моштију Јована Дучића, Алаџа џамија у Фочи, Фрањевачки самостан Плехан итд.
Законом о министарствима („Службени гласник Републике Српске“ број 70/02)  престало је да постоји Министарство вјера а основан Републички секретаријат за вјере у саставу Министарства просвјете и културе. Овом трансформацијом није се промијенила дјелатност нити могућности активног и квалитетног дјеловања на пољу координације односа извршне власти Републике Српске и цркава и вјерских заједница у Републици Српској.
У том смислу запажена је активност на припреми и усвајању Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ  2004. године, потписивање Уговора БиХ са Светом столицом 2006. године, као и потписивање Уговора БиХ са Српском православном црквом 2008. године.
Значајну улогу Републички секретаријат за вјере остварује у координацији између надлежних министарстава у Влади Републике Српске и образовних установа чији су оснивачи цркве и вјерске заједнице на подручју Републике Српске а то су: Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ и Богословија „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи, Католички школски центар „Бл. Иван Мерз“ и медреса „Реис Ибрахим еф. Маглајлић“ у Бањој Луци.
Републички секретаријат за вјере координирао је и активно учествовао у организацији међународних годишњих конференција „Међународни фонд јединства православних народа“ са учешћем представника власти и православних цркава. Двије такве конференције одржане су у Републици Српској, у Бањој Луци и Требињу.
Посебну пажњу Републички секретаријат за вјере поклањао је сусретима са водећим личностима цркава и вјерских заједница, као што су српски патријарси господин Павле, Иринеј и Порфирије, римски папа Јован Павле II приликом његове посјете Бањој Луци 2003. године, реису-л-улема господин Церић и Кавазовић. Директор Републиког секретаријата за вјере 2014. године примљен је у Москви од стране Патријарха московског и цијеле Русије господина Кирила.
Републички секретаријат за вјере од 2018. године проводи Пројекат обиљежавања 800 година Српске православне цркве. Формат обиљежавања програма дефинисан је као државно-црквена и црквено-народна  прослава. У том смислу одржане су многобројне свечане академије, научни скупови и трибине, концерти, изложбе и тематска предавања а пригодно обиљежавање организовано је у основним и средњим школама, као и на високошколским установама у Републици Српској.
Републички секретаријат за вјере финансирао је и суфинансирао више од стотину истраживања и штампања књига које се по својој вриједности сматрају капиталним издањима: доштампавање четворотомне књиге „Горажданска штампарија 1519-1523“, петотомна монографија Епархије захумско-херцеговачке, превод сарајевског издања „Законоправила Светог Саве“, „Свети Сава - апостол Срба“ итд. Одржане су многобројне музичке свечаности и финансијски подржана концертна и студијска издања из историје српског народа, историјске и православне цркве.
Пројектом је предвиђено систематско и свеобухватно евидентирање, рестаурација, конзервација, научна обрада и презентација покретног културно-историјског насљеђа српског народа и Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ. Ту се, прије свега, подразумијева иконописно насљеђе, старе рукописне и штампане књиге, петстогодишњица Горажданске штампарије, те отварање Музеја Српске православне цркве.  Током 2019. и 2020. године отворени су музеји у манастиру Житомислић и Гомионица а у припреми је музеј у Епархијском двору у Бијељини и музеј српске штампе у Источном Горажду. Започета је рестаурација једне од најзначајнијих икона у Српској православној цркви - Чајничке Богородице, те рестаурација рукописних књига из манастира Гомионица.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.